Izvor: Blic, 26.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donator spasio još dva mlada života
Donator spasio još dva mlada života
U Vojnomedicinskoj akademiji uspešno su urađene još dve transplantacije, čiji su organi uzeti od osobe koja je davalac jetre. Zajedno sa ovim intervencijama, ove godine naši stručnjaci su uradili osam kadaveričnih transplantacija - operacija pri kojoj se organi uzimaju od osobe kojoj je ustanovljena moždana smrt.
Bubrege su dobili četrdesetogodišnji pacijent iz Beograda i dvadesetogodišnja Romkinja iz Pančeva, koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dugo bili na hemodijalizi. Nakon transplantacije, njihovo zdravstveno stanje sada je stabilno, kaže za 'Blic' dr Zoran Kovačević, nečelnik Klinike za nefrologiju u VMA, dodajući da se i pacijentkinja kojoj je transplantirana jetra dobro.
- Kada smo kod pacijentkinje (donora organa) ustanovili moždanu smrt, njenu krv i lifne žlezde poslali smo na tipizaciju u Institut za transfuziologiju, gde se inače nalazi lista čekanja za transplantaciju. Kada se odrede antigeni, podaci se ubacuju u kompjuter i tada dobijamo imena bolesnika sa liste čekanja koji su imunološki najsličniji organu koji treba da se transplantira. Nakon toga, pozivamo pacijente, kojih je obično oko 20, da brzo dođu u VMA. Kada dođu, izvrše se internistički pregledi i uzima im se krv, da bi se utvrdilo da li imaju citotoksična antitela, koja ako su prisutna mogu da dovedu do odbacivanja organa. Kada sve to izvršimo, kod nekih pacijenata, nažalost, ne može da se izvrši transplantacija, a kod onih kod kojih može, prvenstvo imaju najmlađi bolesnici, a gleda se i socijalna problematika - objašnjava dr Kovačević.
U našoj zemlji je registrovano 3.500 teških bubrežnih bolesnika. Oni se leče komplikovanim postupkom dijalize, koji je dva do tri puta skuplji u odnosu na transplantaciju bubrega.
- Zbog toga je potrebno da se što veći broj građana obavesti o tome zašto je zaveštavanje organa važno. Pedeset godina posle prve transplantacije u svetu, kao država smo opet na početku, jer je ovaj oblik lečenja sveden samo na donatorstvo živih srodnika. Nacionalna akcija dobrovoljnog zaveštavanja organa, za šta je VMA referentna ustanova, biće uspešna ako u naredne dve godine bude registrovano bar dva do tri miliona potencijalnih davalaca - objašnjava dr Kovačević, dodajući da je do sada podeljeno 12.000 donatorskih kartica.
Prema njegovim rečima, osnovni način rešavanja ovog problema jeste bolja organizacija preuzimanja organa sa umrlih davalaca, takozvanih kadavera, i takvoj vrsti transplantacije se u većini zemalja daje prednost u odnosu na korišćenje organa živih davalaca.
- Prva transplantacija bubrega na VMA urađena je 1996. i od tada je ovaj organ presađen oko 180 puta, a samo u 14 slučajeva uzet je od kadavera - davaoca kod koga je utvrđena moždana smrt - objasnio je dr Kovačević.
Srbija je i dalje među poslednjim zemljama u Evropi u kojima se izvodi transplantacija sa kadavera, koja je danas ustaljeni način lečenja bolesnika sa hroničnom bolešću bubrega, jetre, pankreasa, srca i drugih organa.
On napominje da samo u Srbiji na transplantaciju bubrega čeka 1.600 bolesnika, a najmanje stotinu ljudi čeka na transplantaciju jetre, isto toliko ljudi treba da zameni dotrajalo srce.
- Lečenje ciroze jetre, hroničnih bolesti srca i 'umornih' bubrega u suštini su znatno skuplji od presađivanja novih organa. Država za jednu dijalizu godišnje izdvaja 16.000 evra, a transplantacija sa visokim rizikom isto toliko košta. Ali, poenta je u tome da svake naredne godine cena lečenja transplantiranog pacijenta mnogo je jeftinija, tako da računica kaže da je transplantacija čak 50 odsto jeftinija od lečenja ovih bolesti - objašnjava dr Kovačević. Sonja Todorović
