Izvor: Politika, 18.Mar.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći lekari spremni za transplantaciju šake
Uslov je da se obezbede sredstva za pacijente koji bi do kraja života morali da primaju skupu imunosupresivnu terapiju, kaže prof. dr Marko Bumbaširević
U svetu je dosad uspešno obavljeno više od 20 transplantacija šake, a da bi se takve vrste intervencija obavljale i u našoj zemlji neophodno je da država stane iza takvog projekta. Reč je o presađivanju ovog dela tela s preminule osobe, koje je uglavnom rađeno kod pacijenata koji su usled neke traume izgubili ekstremitet.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Prof. dr Marko Bumbaširević, direktor Instituta za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije i u svetu uvaženi stručnjak u oblasti mikrohirurgije šake, kaže da su lekari u ovoj ustanovi sposobni da izvedu takve zahvate, kao i da se nijedna proteza ne može meritis prirodnim tkivom. Specifičnost zahteva je u činjenici da je šaka veoma složen organ koji se sastoji od 27 kostiju, dve glavne arterije, velikog broja tetiva i vena, a da njeno presađivanje traje do 16 sati.
– Hirurzi koji se bave prišivanjem ekstremiteta u našoj ustanovi mogu da rade i presađivanja šake. Da bi se organizovala takva vrsta hirurgije, potrebno je da tu oblast uredi država. Neophodno je da se obezbede sredstva za pacijente koji bi posle zahvata, a do kraja života, morali da primaju takozvanu imunosupresivnu terapiju, koja je veoma skupa i agresivna, a koja je neophodna za pacijente da ne bi došlo do odbacivanja organa. Transplantacija ekstremiteta je najznačajnija kod osoba koje su rođene bez šake, imaju teške deformitete ili su izgubile ovaj organ – istakao je dr Bumbaširević, koji je pre nekoliko godina dobio priznanje Američkog udruženja za rekonstruktivnu mikrohirurgiju i tako tada postao drugi Evropljanin koji je postao član borda za subspecijalizaciju mikrohirurga za lečenje donjih ekstremiteta.
Pojedini lekari ističu da ovakva vrsta transplantacije nije ključna jer život pacijenta ne zavisi od presađenog organa. Ipak, većina uglednih stručnjaka smatra da pacijent treba da bude taj koji odlučuje šta je njemu važno i da li želi da se podvrgne ovoj metodi lečenja.
– Koliko god nedostajala nekome šaka, postoji mogućnost da čovek dobije protezu, ali dosad nijedna nije uspela da zameni funkciju ovog organa. Uz pomoć proteza ljudi su uspeli da vrate motoriku, pokrete, ali ne osećaj da imaju šaku. Postoji jedan stručni konsenzus da je neophodna transplantacija kod onih koji nemaju obe šake. Mislim da, ipak, treba pitati one koji nemaju nijedan ekstremitet šta misle o tome – naglasio je dr Bumbaširević, koji godinama dobija pozive iz celog sveta da održi predavanja iz ortopedske oblasti, posebno mikrohirurgije šake.
U zemljama u kojima se rade transplantacije šake postoje specijalni protokoli o tome od koga može da se uzme ekstremitet. Pravilo je takvo da najpre treba uraditi tipizaciju tkiva i da se „poklope” rezultati donora i primaoca. Najbolje mesto za presađivanje šake je u nivou ručnog zgloba, a pacijenti posle intervencije mogu normalno da pokreću prste i da obavljaju svakodnevne aktivnosti.
Prva transplantacija šake urađena je 23. septembra 1998. godine u Francuskoj, gde je ekstremitet presađen čoveku s Novog Zelanda. Ova transplantacija je tada doživela neuspeh, jer se pacijent nije nije se pridržavao režima života koji su lekari preporučili, pa je 2001. godine u Londonu tražio da mu amputiraju ruku. Do sada su transplantacije ekstremiteta urađene kod pacijenata u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Americi, Kini.
Danijela Davidov Kesar
-----------------------------------------------------------
Banke kostiju
Redovne transplantacije kostiju s preminulih bile bi od izuzetnog značaja jer je drastično povećan broj ljudi koji dožive povrede u saobraćajnim nezgodama, prilikom sportskih nadmetanja ili im je ova intervencija potrebna zbog komplikacija usled malignih oboljenja.
Mnogima bi bili spaseni ekstremiteti kada bi se za presađivanja radila tako što bi se koristile kosti osoba koje se nalaze u stanju moždane smrti. U Srbiji još ne postoji banka kostiju, odnosno ustanova koja ima specijalne frižidere gde bi se one čuvale. „Banka kostiju je važna. Kosti su najbolja zamena koštanom tkivu i neophodna je u hirurgiji kod trauma ekstremiteta, kao i kod maligniteta”, istakao je dr Bumbaširević.
objavljeno: 19.03.2011
.jpg)
