Izvor: Danas, 12.Feb.2015, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dok ne dokažete, ne verujemo
U Danasu od 3. 2. 2015. objavljen je tekst Ivana Kovača pod naslovom „Neozbiljnost vernika i ateista“, u kojem se autor i sam deklariše kao „praktično ateista“. Međutim, na osnovu svega iznetog u tekstu, moglo bi se zaključiti sasvim suprotno. Naime, autor, između ostalog, barata i pojmom „duše“, koja (kao ni bog) ne postoji za ateiste, te ga to diskredituje kao osobu koja za sebe tvrdi da je to što jeste.
Takođe, Kovač tvrdi da „nauka, sama po sebi, ne može >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zasnovati životni smisao“, kao da veruje da postoji neki „opšti“ smisao života, za koji svaki misleći ateista zna da ne postoji, nego svako od nas kreira smisao svog sopstvenog života. I svaki zdravorazumski ateista živi rukovodeći se time da neće drugome činiti ništa što ne bi želeo da drugi njemu čine. Ono u šta, izgleda, (potajno) veruje Kovač otkriva u poslednjem pasusu, gde „sumnja“ da je hrišćanstvo jedan od čovekovih „odgovora na izazov osmišljavanja“. Zašto to onda ne bi bio, na primer, i islam, budizam, judaizam ili bilo koja od drugih mnogobrojnih religija, koje su sve jednako pogrešne, izmišljene i potencijalno štetne?
Na kraju, i osnovna postavka teksta je krajnje pogrešna. Autor tvrdi da ateisti „znaju“ da bog ne postoji. To je vrlo slično, takođe, pogrešnom mišljenju da ateisti „veruju“ da bog ne postoji. Ateisti, naime, ne veruju da bog postoji. I tu je kraj priče. A jedna od osnovnih naučnih premisa jeste da su dokazi neophodni onome koji nešto tvrdi, a ne onome koji ne tvrdi. Ako je ta tvrdnja beznačajna, kao na primer kada bismo tvrdili da imamo deset dinara u džepu, ona ne mora da se dokazuje. Ali ako je tvrdnja da postoji Bog, svemoguće i sveznajuće biće koje je stvorilo univerzum i sve što znamo i ne znamo (za sada) i kome se treba moliti i verovati u Njega, bez obzira što izaziva (ili bar ne čini ništa da spreči) nesreće, bolesti i umiranja dece, silovanja, ratove i mnogobrojne pokolje širom sveta, sve u Njegovo ime i, često, s Njegovim imenom na usnama, onda, izvinite, takvu tvrdnju treba dokazati. Dok ne dokažete, ne verujemo. Još da napomenem, voleo bih da tzv. „misleći“, ali neozbiljni vernici vaistinu pročitaju Bibliju. Siguran sam da bismo tada imali još više ateista.
Andrija Šrek, Novi Sad
