Izvor: Blic, 26.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobio američku stipendiju, a naša mu ukinuta
Dobio američku stipendiju, a naša mu ukinuta
Svaki od poslednjih pet predsednika Sjedinjenih Američkih Država ima diplomu 'Jejla', kao i aktuelni predsednik Džordž Buš, njegov otac, ali i mnogi senatori i većina vodećih ličnosti bezbednosnih struktura te zemlje.
- I naši profesori govore: 'Verovatno među vama sedi jedan od budućih predsednika države', kaže Lazar Krstić, dvadesetjednogodišnji Nišlija koji upravo na ovom, jednom od najprestižnijih univerziteta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stiče sliku kako svet funkcioniše.
Lazar je 'Jejlov' dobitnik četiri najznačajnije nagrade iz oblasti matematike i političke ekonomije. I među 5.000 studenata, proglašen najperspektivnijim. Departman iz matematike smatra ga najboljim među najboljima. Već u prvoj godini fakulteta proglašen je jednim od tri najbolja studenta, sledeće godine bio je najbolji student generacije.
Na pitanje koliki je tvoj IQ, odgovara:
- Dovoljan da budem u 'Mensi' - kaže uz smeh.
'Mensa', poznato je, okuplja one sa natprosečnom inteligencijom, tako da je Lazar jedan od tridesetak pripadnika Mensinog odseka 'Nikola Tesla', koji okuplja naše mlade sa najboljim uspesima na najprestižnijim stranim univerzitetima.
- Kao mali - priča kroz smeh - bio sam relativno normalan, zanimao me fudbal.
Njegov otac, klinički psiholog, i majka, dečji hirurg, nikada nisu vršili pritisak da mora da bude među najboljima, ali su ga usmeravali i danas on ima širok opseg interesovanja. Bio je đak generacije i u osnovnoj i srednjoj školi. Polaznik 'Petnice', gde je i upoznao studente sa stranih univerziteta.
Na 'Jejl' ne konkuriše niko ko nije ili izuzetno prepotentan ili stvarno vredan. Oni odlučuju da li će vas primiti ili ne na osnovu rezultata testa i priloženih aplikacija. Kada donesu odluku da ste dovoljno vredni da vas uvrste u njihov 'klub', daće vam sve ono što misle da vam treba.
- Dolazim iz siromašne zemlje, i meni se tako zadesilo da mi treba sve. A to je 42.000 dolara godišnje, koliko košta školarina - kaže Lazar.
O svom uspehu obavestio je Ministarstvo za nauku i tehnologiju. U najgorem slučaju, očekivao je da će ih bar zanimati da ostanu s njim u kontaktu. Odgovor je stigao narednog meseca. Stipendija koju je do tada primao - ukinuta je.
- Nikada me nisu kontaktirali. Nikoga, sem 'Mense', nisam zanimao. Nije mi toliko bila potrebna finansijska pomoć, koliko osećaj pripadnosti, osećaj da idem, ali da znam da sam svojoj državi potreban i da na mene računaju - kaže Lazar.
Kada je odlazio tugovao je za roditeljima, prijateljima i devojkom. Sada je navikao na elektronsku vezu sa njima, i ako ga pitate šta ti tamo trenutno najviše nedostaje, kaže kroz smeh:
- Sir.
Iz sadašnje perspektive, on ima neograničen izbor za budućnost. Ukoliko sluša emocije, odlučio bi se za povratak, ali ne zna šta bi ovde radio.
- Posla ima puno, ali svi ti zadaci na kojima bih voleo da radim rezervisani su za one sa vezama i poznanstvima. Posle postdiplomskih ne znam šta ću odlučiti. Biće to teško vreme odluke, kada ću morati da biram između emocija i razuma. Tanja Nikolić-Đaković
