Izvor: S media, 23.Sep.2010, 12:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijagnoza: deficit pažnje!
Nemirnu, hiperaktivnu i neposlušnu decu uglavnom smatraju nevaspitanom ali čest je slučaj da se iza ovog ponašanja krije nimalo naivna dijagnoza: deficit pažnje! Deset miliona ljudi pati od ovog poremećaja ali im nikada nije uspostavljena prava dijagnoza.
Šta je to ADD-ADHD? To su skraćenice za attention deficit(hyperactivity)disorder ili u prevodu na srpski: deficit pažnje, sa ili bez hiperaktivnosti. Sve češće se i kod nas psiholozima javljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << roditelji ali i profesori koji prepoznaju znakove ove bolesti kod dece.
Svetska zdravstvena organizacija, procenjuje da skoro 10 miliona ljudi ima poremećaj pažnje i hiperaktivnosti bez uspostavljene dijagnoze. Proteklih godina, stručnjaci za mentalno zdravlje više su se bavili ovim poremećajem kod dece nego kod odraslih. Ali studije pokazuju da to stanje može da se nastavi do odraslih godina. Skoro četiri odsto svetske odrasle populacije koje ima to stanje.
Brojna istraživanja naučnih i zdravstvenih institucija u svetu ukazuju na to da je sve veći procenat dece kod koje je dijagnostifikovan deficit pažnje. Ovo je najčešća dijagnoza koju dobijaju deca u SAD.
U poslednjih deset godina po izveštajima američkih i kanadskih zdravstvenih organizacija, procenat dece uzrasta od pet do 18 god koja imaju ovu dijagnozu, popeo se sa tri na 10 procenata. Poremećaji pažnje se sa većom učestalošću javljaju kod dečaka i to tri na prema jedan u odnosu na devojčice.
Statistike pokazuju da je 20-30 % dece sa poremećajem pažnje imalo sukobe sa zakonom, da nakon punoletstva imaju četiri puta veći broj saobraćajnih prekršaja u kojima je neko povređen, da je veća sklonost ove dece prema bolestima zavisnosti...
Studije su pokazale i to da su, bez adekvatnog tretmana, deca sa poremećajima pažnje u daleko većem riziku od: neuspeha u školi, ili uspeha ispod njihovih intelektualnih sposobnosti, ponavljanja razreda i izbacivanja iz škole.
Deca sa ADD problemima su, od strane nastavnika i sredine u kojoj žive, često okarakterisana kao lenja, bezobrazna, nevaspitana, nemirna, što u velikoj meri utiče na njihovo samopoštovanje i formiranje negativne slike o sebi.
Većina roditelja bi svoju decu okarakterisala kao živahnu, impulsivnu, a često i ne zainteresovanu za učenje. Sve to nije siguran znak da dete ima poremećaj pažnje. Jedini siguran način utvrđivanja jesu testovi.
-Da bi se sa sigurnošću reklo da neko dete ima poremećaj pažnje svi simptomi moraju biti izraženi i to u svakoj situaciji. Ne može da pokazuje simptome samo kod kuće ili samo u školi. Jer onda se radi o vaspitanju ili nekom drugom problemu, objašnjava za S media portal psihoterapeut, Nebojša Jovanović iz Centra za razvoj ličnosti.
“ADD-erišta”
Kada je dete “nevaspitano”, nedisciplinovano, lenjo, nepažljivo, impulsivno, obično ćemo čuti “dijagnozu” da je to nedostatak kućnog vaspitanja. Kod dece koja imaju ADD strukturu, roditelji nisu krivi za osobine svog deteta. ADD nije posledica lošeg vaspitanja.Mozak te dece drugačije funkcioniše, i to treba shvatiti. Ona uče i ponašaju se drugačije, pa je potrebno vaspitavati ih i učiti drugačije. Način vaspitavanja nije uzrok, ali jeste rešenje.
Osnovne karakteristike ponašanja dece sa ADHD problemima su:
-Selektivna pažnja,
-Rasejanost,
-Impulsivnost,
- Hiperaktivnost
-Ovoj deci je potrebna jasna struktura, pravila ponašanja. Roditelji moraju biti dosledni i sprovoditi dogovorene principe jer to je jedini način da to dete prenese taj spoljni uređeni sistem i u svoj unutrašnji haos, rekao je Jovanović.
Kljukaju decu lekovima
O rasprostranjenosti ove pojave u Americi svedoči i to da je već ušla i u scenarije popularnih TV serija. Jedna od njih je i nagrađivana serija “Očajne domaćice” u kojoj blizanci jedne od glavnih likova Linet imaju ovaj poremećaj. Kao i u seriji tako i u životu, ustanovljena praksa u Americi je da se ovoj deci prepisuju lekovi za smirenje.
- Ja sam veliki protivnik toga. Postoje lekovi “Ritalin” ili “Končerta”, koji se kod nas prodaje za ove poremećaje. To je snažan psihostimulans, poput sintetičkog kokaina. Lek je opasan, a ima i različite nus pojave. On smanjuje simptome, ali ne leči deficit pažnje. Čim prestanete da ga pijete opet je sve isto. Kao svaki psiho-stimulans ubrzava rad mozga i malo smanjuje simptomatologiju. Ali ako ga date detetu koje nema taj fiziološki uzrok već samo takvo ponašanje, npr. zato što je emotivno uznemireno samo ćete dodati ulje na vatru. Ionako uzmnemireno dete još nakljukate psijhostimulansima i šta ste onda uradili, upozorio je Jovanović.
U “paketu” ADD osobina ima, naravno, i pozitivnih: spontanost, kreativnost, sposobnost da se hiperfokusiraju na neki zadatak koji sami odaberu.
“ADD-erišta” , kako ih psiholozi nazivaju u šali, mogu da imaju izuzetnu pažnju kad se koncentrišu na nešto što je njima interesantno. Često su to video igrice, ili neka njima posebno interesantna oblast.
Upravo Jovanović je zagovornik korišćenja te njihove sklonosti u svrhu učenja.
-Na glavu deteta se prikače elektrode i senzori koji snimaju moždane talase i prenose je do kompjutera. Trening se odvija kroz igranje kompjuterskih neurofidbek igrica koje se pokreću mislima. Nema miša, nema džojstika. Misao je akcija. Dete može da igra igricu samo ako kontroliše svoj stepen koncentracija. Sa padom koncentracije, igrica stane.
Neurofidbek trening je edukativni proces kojim se trenira pažnja i produžava interval pune koncentracije deteta na problem.
Ovaj trening nije bolan, nema zračenja, niti je na bilo koji način štetan. Kada se navika učvrsti, i dete ovlada veštinom samoregulacije, onda se radi na povezivanju ove veštine sa školskim učenjem. Dete se uči strategijama učenja. Brojne studije pokazuju da je neurofidbek kod ADD efikasan u oko 85 posto slučajeva.
Maja Vidović
