Izvor: Blic, 02.Apr.2011, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset srpskih pronalazaka
Pogledajte spisak od deset najpoznatijih i najvažnijih srpskih pronalazaka po izboru novinarke "Blica" Blijane Tasić. 1 Naizmenična struja
Nikola Tesla (10. 6. 1856 - 7. 1. 1943)
Jedan od svakako najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike zaslužan je, između ostalog, i za otkriće naizmenične struje. Njegov sistem naizmeničnih struja omogućio je znatno lakši i efikasniji prenos električne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << energije na daljinu. Ovim otkrićem je započela industrijska revolucija, a takozvana Teslina struja zbog svoje visoke frekvencije od više ampera nije opasna za ljudsko telo, te na osnovu svog dubinskog delovanja u unutrašnjosti tela svoju primenu nalazi i u medicini (dijatermijska struja).
2 Pupinovi kalemovi
Mihajlo Idvorski Pupin (4. 10. 1858 - 12. 3. 1935)
Ovaj naš naučnik je predstavio Pupinovu teoriju (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama, a ti induktivni kalemovi u njegovu čast nazvani su Pupinovi kalemovi. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo.
3 Matematička teorija termičkih fenomena
Milutin Milanković (28. 5. 1879 - 12. 12. 1958)
Jedan od najcitiranijih naučnika na svetu završio je bečki tehnološki institut. On je takođe stekao doktorat iz tehničkih nauka 1904. godine, čime je postao prvi srpski doktor tehničkih nauka. Godine 1920. je objavio monografiju "Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima”. Rezultati ovog rada su mu doneli značajnu reputaciju u naučnom svetu. Ova solarna kriva nije potpuno prihvaćena sve do 1924, kada je meteorolog i klimatolog Vladimir Kepen predstavio krivu u svom radu "Climates of the geological past”.
Spisak u celosti možete videti u izdanju "Blica nedelje" od 3. aprila 2011. godine.
