Izvor: TvojPortal.com, 11.Apr.2012, 10:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Depresija osvaja Srbiju
Izvor:dnevnik.rs Istraživanje Instituta za javno zdravlje „Batut” pokazalo je da je depresija kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca konstatovana kao oboljenje. Depresija je u Srbiji među vodećim poremećajima zdravlja – zauzima četvrto mesto, iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća.
Na kongresu Svetske psihijatrijske asocijacije u Sankt Peterburgu rečeno je da će depresija do 2030. godine postati vodeći zdravstveni problem. Crne slutnje >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << izrekla je i Svetska zdravstvena organizacija, prognozirajući da će do 2020. godine depresija biti druga bolest (posle srčanih oboljenja) koja prouzrokuje invaliditet i problem broj jedan u „zemljama trećeg sveta”.
Stah od gubitka posla, posle smrti bliske odsobe, postao je najstresniji događaj u životu naših ljudi. U Zapadnoj Evropi devet odsto građana se plaši gubitka posla i finansijske krize, u Centralnoj i Istočnoj Evropi takav strah ima 13 odsto ljudi, a više od 60 odsto naših građana strahuje od takve budućnosti. Naši ljudi imaju i druge strahove: gde stanovati, kako se izboriti sa sve većim nasiljem u okruženju, strah od (ne)mogućnosti lečenja... Podatak da godišnje potrošimo oko pet miliona kutija lekova za smirenje takođe svedoči o psihičkom stanju nacije.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Srbiji je 16,6 odsto, a nezaposlenih je više od 720.000.
– Ne zna se kome je gore, da li onima koji godinama ne mogu da dođu do prvog posla ili onima koji su posle dugog niza radnih godina ostali bez posla – kaže psihijatar i psihoterapeutkinja dr Darinka Šolaja iz privatnog savetovališta „Pomoć”. – Gubitak posla je izuzetno stresan događaj, i to ne samo zbog prekida u prilivu novca već se, s tim gubitkom, osoba suočava i s nizom drugih gubitaka i nemogućnosti za normalan život. Neretko takva osoba se smatra „izbačenom” iz društvenih zbivanja. Po jednom istraživanju, to je jedan od tri najstresnija događaja u životu. Za one koji zaposlenje ne mogu da nađu, to je ozbiljna prepreka za svaki drugi korak u životu, za brak, roditeljstvo ili osamostaljivanje od roditelja, što dovodi osobu u beznadežan položaj, a sve to vodi u depresiju. Radno mesto je nešto što strukturira naš život i, još bitnije, strukturira naš identitet.
Depresija ne nastupa odmah. Bilo da je posao izgubljen ili da još nije nađen, osobe su uglavnom u početku optimisti. Kako kaže naša sagovornica, posle završenog školovanja mladi se nadaju da će se „već nešto naći”, a kada uvide da posla nema ni posle godinu ili dve, polako tonu u očaj. Ljudi različito reaguju na ovakvo stanje.
– Neki ga prihvataju i pokušavaju da mu ne pridaju preveliki značaj, mada su posle izvesnog vremena sve manje u stanju da stoički podnose ovakvu neizvesnost. Kada gotovo svakodnevno konkurišete za neki posao a mesecima vas niko ne pozove ni na razgovor, zaista je teško i dalje biti optimista. Uzrast od 25 do 35 godina inače je praćen velikim životnim dešavanjima i promenama, ali ako nemate posao i neku ekonomsku sigurnost, sva ta nadanja padaju u vodu. Višak slobodnog vremena može dovesti i do osećaja dezorijentisanosti i monotonije. Nezaposleni su izloženi mnogo većem riziku od depresije i lošijeg zdravlja uopšte – kaže dr Šolaja.
Psihički poremećaji pripadaju grupi potcenjenih bolesti, kako u odnosu na učestalost, tako i na patnju pojedinca i njegove porodice, posledice po zdravstveni sistem i cenu koje celo društvo plaća. Težina posledica koje izaziva depresija je ogromna. Učestalost depresivnih poremećaja je velika i u svetu, a i kod nas. Procenjuje se da u svakom trenutku od dva do četiri odsto stanovništva ima neki oblik depresije. U odnosu na telesne bolesti, depresija značajno više onesposobljava pacijenta – više od artritisa i šećerne bolesti, na primer. Depresivan čovek nije u stanju da funkcioniše kao pre bolesti ni na poslu niti u okviru svoje porodice. Najtragičnija posledica depresije je prerana smrt zbog suicida: broj samoubistava kod nas raste. Tako je 2008. godine ruku na sebe diglo 1.233 osobe, naredne godine 1.380, a 2010. registrovao je 1.404 samoubistava.
J. Barbuzan
