Izvor: Politika, 30.Apr.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečja prava u reklamama štiti tržišna inspekcija
Zloupotreba deteta nije samo neprimereno prikazivanje mališana, već i kada se u reklamama namenjenim mališanima oni potencijalno dovode u opasne situacije
Reklama banke u kojoj se mala i simpatična Maja preko televizijskog ekrana i bilborda obraća rečima: „Je l’ i ti imaš svoj stan?” postala je povod za polemiku, oglasili su se čak jezički čistunci koji su ukazali na gramatičke nepravilnosti (ne kaže se: „Je l’ i ti imaš”, nego: „Imaš li i ti svoj stan”) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dok psiholozi ističu da su konverzacija o rešavanju stambenog problema i šoljica kafe koju devojčica ispija – neprimereni deci tog uzrasta. Udruženje „Roditelj” istaklo je da poruka koju dete upućuje javnosti „prezentuje isključivo materijalne vrednosti”.
Ovo nije prva reklama koja je izazvala reakciju nevladinih organizacija i stručnjaka zbog toga što su njeni junaci „istrgnuti” iz konteksta detinjstva i stavljeni u kontekst koji je neprimeren dečjim godinama. Tamara Lukšić-Orlandić, zamenik zaštitnika građana za prava deteta podseća da se „ponašanje” deteta u reklamama reguliše Zakonom o oglašavanju čije sprovođenje kontroliše tržišna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Ona ističe da je u spornoj reklami banke prekršeno načelo zabrane diskriminacije, jer se u njoj jasno aludira na društveno poreklo i ekonomski status deteta, odnosno njegovih roditelja. Međutim, naša sagovornica podseća da nisu samo kreatori reklama ti koji, su prema Zakonu o oglašavanju, odgovorni za njihov sadržaj – deo odgovornosti snose i emiteri reklama, odnosno televizijske stanice koje u svom reklamnom bloku emituju te spotove.
– Zloupotreba dece u reklamama nije retka pojava, ni u našoj zemlji, ni u regionu. Mene je nedavno kontaktirao ombudsman za dečja prava iz Republike Srpske povodom reklamne kampanje proizvođača donjeg veša koji je za promociju dečje kolekcije odabrala devojčicu koja u donjem vešu sedi na barskoj stolici sa prekrštenim nogama, liže šlag i drži mikser u drugoj ruci, dok ovu scenu posmatra njen vršnjak koji u donjem vešu nešto majstoriše po kuhinji. Drugim rečima, svako slovo Zakona o oglašavanju je prekršeno – počev od toga da dete ne sme da se prikazuje u lascivnim i eksplicitno seksualnim pozama, preko toga da dete u reklami ne sme da se penje i na taj način dovodi u opasnost, pa do toga da ne sme u ruci da drži električne uređaje. Iako ombudsman nema ovlašćenja da kontroliše rad privatnih firmi, ja sam nazvala direktora i objasnila mu čime je sve prekršen Zakon o oglašavanju i on je u roku od dva dana skinuo sve bilborde – to je zaista primer dobre prakse i društveno odgovornog ponašanja – ističe Tamara Lukšić-Orlandić.
Zanimljiv nastavak ovog slučaja je činjenica da je direktor nakon izvesnog vremena ponovo kontaktirao našu sagovornicu i poslao joj slike nove kolekcije dečjeg veša sa pitanjem da li su nove reklame u skladu sa odredbama Zakona o oglašavanju.
– Iako sam imala osećaj profesionalnog ponosa zbog toga što se direktor ove fabrike obratio zaštitniku građana za savet, mi ipak nismo cenzori, a nismo ni reklamni savetnici, već smo dužni da ovakav i slične slučajeve uputimo na adresu tržišne inspekcije – zaključuje naša sagovornica.
Viši savetnik u tržišnoj inspekciji Ministarstva poljoprivrede Vera Despotović podseća da je tržišna inspekcija samo jedan od nadležnih organa koji prati oblast oglašavanja i kaže da je i ranije bilo prijava zbog reklama u kojima su deca bila zloupotrebljena. Ona dodaje da zloupotreba deteta u reklami nije sinonim samo za neprimereno prikazivanje mališana u reklamama, već da je reč o zloupotrebi i kada je reklama na „nekorektan način” upućena deci, kada junaci crtanih filmova reklamiraju proizvode koji nisu namenjeni deci ili se u reklamama namenjenim mališanima oni potencijalno dovode u opasne situacije.
– Mi postupamo po službenoj dužnosti i svaki dan kontrolišemo reklame koje se pojavljuju u medijskom prostoru, ali postupamo i po prijavama koje na našu adresu upućuju građani Srbije. Treba istaći da je marketing u većini slučajeva provokativan i da se deca često koriste u reklamama gde im mesto nije, ali mi ipak nismo imali puno prijava zbog takvih slučajeva. Međutim, dešavalo se da smo mi po službenoj dužnosti podnosili prijave protiv autora reklamnih spotova u kojima su deca bila zloupotrebljena – ističe Vera Despotović koja nije želela da otkriva koje su kompanije bile kažnjene zbog kršenja Zakona o oglašavanju.
Katarina Đorđević
objavljeno: 01.05.2011
.jpg)
