Izvor: TvojPortal.com, 02.Avg.2011, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Debeli već u vrtiću
Dnevnik.rs Po rezultatima istraživanja, u Srbiji je gotovo svaki drugi stanovnik gojazan ili sklon gojaznosti, odnosno 18,3 odsto je gojazno a 36,2 odsto predgojazno. Što se tiče dece uzrasta od 7 do 19 godina, 6,4 odsto je gojazno, a 11,6 odsto predgojazno, što znači da 18 odsto dece i omladine u Srbiji ima problema s telesnom masom.
Ako se ovi podaci uporede s onima iz 2005. godine, procenat gojazne i predgojazne dece i omladine se povećao, jer je 2005. godine bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << 4,4 gojaznih i 8,2 predgojaznih mladih ovog uzrasta.
Gojaznost je i u svetu, ali i kod nas, sve veći zdravstveni problem. Osobe s prekomernom telesnom masom imaju povećan rizik za nastanak šećerne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, poremećaja metabolizma masti, ubrzavaju proces ateroskleroze i rizik su za pojavu nekih oblika maligniteta. Povišen krvni pritisak u gojaznih osoba uzrasta od 20 do 45 godina šest puta je veći nego u normalno uhranjenih. Porast telesne mase od samo deset posto povećava rizik razvoja koronarne bolesti za 13 posto u muškaraca i osam posto kod žena. Posebno zabrinjava što je sve više prekomerno uhranjenih u školskom uzrastu. Gojaznost u mladosti jedan je od glavnih uzroka nastanka brojnih oboljenja u kasnijem životnom dobu.
U Vojvodini je procenat gojazne dece sve veći. Tako je 1973. godine bilo deset odsto gojaznih, a 2003. godine 15 odsto mladih s prekomernom telesnom težinom. U Novom Sadu gojazne školske dece je oko 13 odsto, što je statistički značajno više nego pre 20 godine kada je u gradu bilo osam odsto gojaznih. To je rezultat neodgovarajuće ishrane, ali i fizičke neaktivnosti. Tako na primer do petnaeste godine tri puta nedeljno po sat vremena u nekoj fizičkoj aktivnosti provodi oko 60 odsto dece, a nakon tog uzrasta svega 24 odsto. Sedantarni način života i svoje slobodno vreme uz TV ili kompjuter provodi oko 30 odsto dece.
Po podacima iz literature, u zemljama gde je prisutna visokokalorična ishrana, unošenjem masnog crvenog mesa, mnogo soli ili slatkiša povećava se rizik od razvoja masovnih nezaraznih bolesti kao što su kardiovaskularne i maligne.
Gojaznost je samo jedan vid poremećaja ishrane jer mladima širom Evrope i sveta sve češće preti i anoreksija i bulimija. Ovi ozbiljni poremećaji donedavno su najčešće bili izraženi kod devojčica u pubertetu ili devojaka, ali podaci govore da se starosna granica pomera ka mlađem životnom dobu. Tako su engleske bolnice objavile podatke da je u poslednje tri godine 197 dece starosti od pet do devet godina lečeno od ovih poremećaja ishrane.
J. Barbuzan
Rehabilitacija u bolnici „Zlatibor”
Pravilnikom o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju, koji je 2008. doneo Republički zavod za zdravstveno osiguranje, omogućeno je upućivanje dece s prevelikom telesnom težinom uzrasta od 12 do 18 godina na rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja u Specijalnu bolnicu za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma “Zlatibor”. Gojaznoj deci je omogućen boravak u banji u trajanju od 21 dan da bi se telesna težina korigovala primenom medicinske dijete i fizičke aktivnosti, u skladu s uzrastom i zdravstvenim stanjem. Deca tokom rehabilitacije usvajaju zdrav način života kojeg treba da se pridržavaju i ubuduće. Predlog za upućivanje na rehabilitaciju detetu daje izabrani lekar pedijatar, a overava ga lekarska komisija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
gojaznostdebeli
