Izvor: Vostok.rs, 27.Dec.2012, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su svetu potrebni mešani brakovi?
27.12.2012. -
Mešani brakovi i pomešana osećanja u vezi sa tim. Sociolozi konstatuju da broj saveza među osobama raznih etničkih i religioznih grupa raste. Društvo ovo različito ocenjuje. Narastanje ostrašćenosti se posebno oseća u državama sa nerešenim pitanjem imigracije.
U oceni pomešanih brakova postoje dve tačke gledišta. Neki smatraju, da ovi savezi jesu bitni za progres, da su deca rođena u ovakvim porodicama pametnija i lepša.
Ipak, ima i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << drugih pogleda na ovu temu. U mešanim brakovima i porodicama, na jedan ili drugi način jedna nacionalna tradicija uzima pretegu nad drugom, podvlače sociolozi. A to znači da se pred decu stavlja izbor. Govori docent na katedri sociologije porodice i demografije sociološkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Aleksandar Sineljnikov:
- Ne bi trebalo pretpostavljati da mešani brakovi vode ka stvaranju osećanja „beznacionalnosti“ kod dece. Mi smo još daleko od toga. Deca, koja se rađaju u mešanim brakovima, nisu deca bez nacionalnosti. Društvo ih može prihvatiti kao svoje, a i ne mora. I na ovoj osnovi se baziraju mnoge brige. Ali, nećemo na ovaj način dobiti nekakvo integrisano čovečanstvo.
Briga za decu koja su rođena u mešanim brakovima nastaje i u smislu genetike. Naime, neki naučnici - genetičari smatraju da, ako su roditelji rasli u različitim klimatskim zonama, deca će tada češće bolovati i njihov će imunološki sistem biti slabiji. Osim toga, sama institucija mešanog braka nije uvek dobro prihvaćena od strane društva, smatra sociolog Anatolij Golubovski:
- U društvenoj svesti je to povezano sa, pre svega, stepenom ksenofobije. Osim toga, postoji shvatanje građanske nacije. Alžirac, koji živi već nekoliko decenija u Francuskoj, smatra sebe Francuzom. Redovno se mešaju pojmovi političke, građanske i etničke nacije.
Broj državljanstava, kako to pokazuje praksa, nije uvek zalog uspeha. Čak i kada imaju pasoš zemlje u kojoj žive, migranti preferiraju da se sele iz etničkih ili religioznih razloga. Tako se javljaju kineske, arapske, italijanske četvrti u nekim svetskim gradovima. Često se kod doseljenika javljaju i problemi i u komunikaciji sa starosedeocima. Ali, trebalo bi primetiti da se u osnovi neprihvatanja mešanih brakova, u raznim državama, kriju različiti razlozi.
Situacija koja nastaje u svakoj mešanoj porodici ponaosob, kao i međusobni uzajamni odnosi ovakvih porodica sa sredinom, nije do kraja izučena. Da li će faktički kraj multikulturalizma, sa kojim se evropska društva suočavaju, uticati na ove trendove, ostaje kao predmet neke buduće analize.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/dcmaster/cc-by-nc
