Izvor: Vostok.rs, 28.Apr.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li kineske reke presušuju?
28.04.2013. -
Po najnovijem izveštaju vlade KNR broj kineskih reka se smanjio za 28.000 za poslednjih 60 godina.
Spisak ekoloških problema KNR može biti dopunjen problemom nedostatka vodnih resursa. Prvi izveštaj Ministarstva vodoprivrede KNR za korišćenje vodnih resursa (http://www.mwr.gov.cn/2013pcgb/merge1.pdf), konstatuje da broj reka u basenu od preko 10 km2 u Podnebesnoj iznosi 22.909. Pre 60 godina kineske geodete su procenjivale da takvih reka ima 50.000.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />Objašnjavajući dvostruko smanjenje broja velikih kineskih reka brzim ekonomskim napredovanjem zemlje rukovodilac istraživanja Huan He kaže da je razlika u podacima takođe povezana s netačnim procenama iz proteklih godina i promenom klime. «Pedesetih godina HH veka su se koristile nepotpune topografske karte i to je dovodilo do pogrešne računice,» - izjavio je Huan za vreme prezentacije izveštaja krajem marta.
U prošlosti su nezavisna istraživanja vezana za vodne resurse Kine već navodila na zabrinjavajuće zaključke. Tako se u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj za 2006. godinu (http://www.oecd.org/tad/agricultural-policies/36774638.pdf) tvrdi da je potrošnja vode u KNR od 1949. godine porasla više nego petostruko.
«Ovo novo istraživanje je pokazalo da u nekim regionima KNR, posebno u Severnoj Kini, reke presušuju i pretvaraju se u sezonske,» - izjavio je Ma Cin, direktor Instituta za društvena i ekološka pitanja (Institute of Public & Environmental Affairs) u intervjuu za portal The Verge . Po rečima ekologa, razlika između novih i starih podataka se može objasniti savremenijim metodama kartografije. Međutim, zaključke izveštaja vlade potvrđuju nezavisna istraživanja iz proteklih godina.
«Nagli pad nivoa vode u kineskim rekama je pre svega povezan s isušivanjem zemljišta i prekomernim uzimanjem vode za intenzivnu poljoprivredu, smatra Jekaterina Fortigina, stariji naučni saradnik Instituta za Daleki istok RAN, stručnjak za ekološku politiku i ekološke probleme KNR. – Vode u kineskim rekama zaista ima manje. Tako je početkom 2000-ih godina reka Hoangho u donjem toku presušila na 180-200 dana.»
U Kini se 60% vode uzima za privredne potrebe, skoro tri puta više nego u Rusiji. U zemlji se već nekoliko decenija sprovodi politika intenzivne poljoprivrede, a pirinčana polja treba da se nalaze pod vodom sve do berbe. Osim toga, u mnogim gradovima nema centralnog vodovoda.
Na nivo voda u rekama utiču veliki projekti premeštanja vode s juga zemlje na sever i izgradnja velikih hidrocentrala, na primer HC Tri klanca na reci Jangcekjang.
Vlasti su svesne problema i pokušavaju da se bore s njim. Tako u plan 12. petoletke ulazi program za zaštitu vodnih resursa. A pre nekoliko nedelja premijer-ministar zemlje Li Kećeng je obećao više transparentnosti u odnosu na ekološke probleme KNR i preduzimanje mera za borbu s njima.
Naravno, slučaj svake reke treba razmatrati ponaosob, ali u celini je potrebna radikalna promena korišćenja vodnih resursa u Kini, - smatra Jekaterina Fortigina. – Na primer, na nekim poljima se umesto intezivnog sejanja pirinča mogu sejati druge kulture. Ipak, neke mere se već preduzimaju. Tako na morskoj obali rade stanice za desalinizaciju vode, na primer, u Daljanu. Kina je postala treća zemlja po korišćenju takvih objekata u privredi posle Izraela i Japana.
Oštra društvena diskusija u vezi s kineskim vodnim resursima počela je pre mesec dana kad je u reci Huanpu, pritoci Jangcekjang, koja snabdeva vodom za piće stanovništvo Šangaja pronađeno 16.000 poluraspadnutih očišćenih svinja. Uzrok smrti svinja još uvek nije utvrđen, ali je po nekim podacima u tkivima uhvaćenih životinja bio pronađen svinjski cirkovirus.
Evgenije Zagrebnov,
Izvor: Glas Rusije, foto: SXC.hu
