Izvor: Vostok.rs, 01.Feb.2013, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ctudijski pravoslavni manastir će postati džamija
01.02.2013. -
Čuveni u istoriji pravoslavlja Studijski manastir u Turskoj će biti pretvoren u džamiju. Vlasti Istanbula su nedavno odlučile da predaju manastir iz resora Ministarstva kulture Turske Generalnoj upravi za religioznu imovinu zemlje. Da li to znači da su u Turskoj republici aktivirana proganjanja hrišćana i pojačan islamski činilac, ili je to samo pokušaj da se po svaku cenu spase jedinstveni religiozni kompleks?
Studijski manastir u Istanbulu se smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << najstarijim od očuvanih u zemlji spomenika vizantijske arhitekture. On je osnovan u ondašnjem Carigradu sredinom 5. veka, i odigrao je značajnu ulogu u istoriji pravoslavne kulture i duhovnosti, - ispričao je u intervjuu Glasu Rusije ruski poznavalac religije Jurij Tabak.
- On je povezan s najvažnijim događajima hrišćanskog života. Tamo su se usvajale važne crkvene odluke, on je bio centar borbe obožavalaca ikona protiv onih, koji su ih uništavali. Tu je živio poznati plemić Studij, u čiju čast se zove manastir. Tamo se tokom dužeg vremena čuvala glava Jovana Krstitelja.
Inače, uloga aktivne džamije nije nova za taj manastir. 1486. godine, posle osmanskog osvajanja, tu su se čuli azani i namazi. Međutim, posle 3 veka, krajem 18. stoleća, zgrada je bila mnogo oštećena usled požara. Remont i restauracija su za kraći period produžili život manastira, ali je od početka 20. veka sve do sada manastir u ruševinama. Njemu su pokušali da dodele status muzeja, ali to nije pošlo za rukom, - ispričala je u intervjuu Glasu Rusije istoričar umetnosti i vodić za Istanbul Žana Saban.
- Studijski manastir nije imao status muzeja. Ako ga je i imao, onda samo formalno. Još pre 10 godina su u Turskoj pokušavali da silom predaju pravoslavne hramove džamijama, ali se tada Carigradska patrijaršija brzo snašla, u te crkve su poslali nadzornike, mnogo su pisali o tim objektima u medijima, vodili turiste.
Danas nema ni govora o predaji aktivnih pravoslavnih hramova muslimanima. Međutim, Studijski manastir ne samo što nije aktivan manastir, već zapušten i godinama nije tražen ni od koga.
Može da se čuje mišlenje da je predaja čuvenog pravoslavnog manastira muslimanima početak novih proganjanja hrišćanstva. Međutim, - uveren je Jurij Tabak, u ovom slučaju nije reč o proganjanju. Turci su odlučili da spasu jedinstveni kompleks.
- Što se tiče Studijskog manastira, on danas ne funkcioniše. Ustvari, da je pravoslavni svet želeo da spase manastir, mogao ga je obnoviti. Između ostalih, i Rusija bi mogla da se zabrine za sudbinu tog manastira, jer je početkom 20. veka tamo delovao ruski arheološki institut pod rukovodstvom profesora Fjodora Uspenskog. Međutim, radi njegovog spasa se ništa ne radi. Ako ga Turci pretvore u džamiju, renoviraju, verovatno će ga spasiti od rušenja.
S druge strane, posle odlučivanja o pretvaranju pravoslavnog manastira u džamiju, u parlamentu Turske se ponovo postavlja pitanje o mogućnosti pretvaranja saborne crkve Svete Sofije u Istanbulu u džamiju. Upit sa zahtevom da muslimani vrše bogosluženja u sabornoj crkvi Svete Sofije je podnet turskom pralamentu. S obzirom na to da su u republici bili takvi presedani, ostaje samo da se sačeka odluka velike nacionalne skupštine, – nastavlja Jurij Tabak.
- Svakako, to nije prvi slučaj, kada u Turskoj i drugim zemljama muslimani pokušavaju da uzmu za sebe zgrade, koje su ranije pripadale hrišćanskoj konfesiji. Primer toga je hram Svete Sofije u Nikeji (savremeni Iznik), pretvorene u džamiju, mada je to bila istorijska saborna crkva, u kojoj su donošene važne odluke za istoriju hrišćanstva, održana su bila dva vaselenska sabora.
Sveta Sofija, ili na grčki Aja-Sofija, poznat u svetu spomenik vizantijskog neimarstva. Hram je bio sagrađen u 6. veku za vladavine cara Justinijana. Posle pada Carigrada 1453. godine crkva je bila pretvorena u džamiju. Međutim, 1935. godine je ona stekla status muzeja, te su tamo bila zabranjena bilo koja bogosluženja. Posle 50 godina Saborna crkva Svete Sofije u Istanbulu je bila uključena u sastav Svetske baštine UNESKO-a.
Milena Faustova,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org/Imrahor/cc-by-sa 3.0
.jpg)
