Izvor: Politika, 08.Sep.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čobanin đak generacije dobio novi posao
U firmi „Italteks” u Novom Miloševu preko „Politike” saznali za sudbinu Dragana Pavlovića i pružili mu šansu
Novo Miloševo – Dragana Pavlovića je posle dugo vremena ozarila sreća. Konačno je dobio posao kojim je zadovoljan, a od njega zavisi da li će ga zadržati i da li će napredovati. Presudna je bila priča koju je o njemu objavila „Politika”, a koja je ganula poslovodstvo firme „Italteks”, pa je dojučerašnji čobanin, koga je bahati gazda isterao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s tog posla, dobio novu šansu.
Kao što je „Politika” pisala, Dragan je u skromnim uslovima rastao s majkom, bez oca, u selu Bočar, u opštini Novi Bečej. Bio je đak generacije u osnovnoj školi, a u srednjoj mu je umrla majka što je poljuljalo njegov ionako težak život, pa nije nastavio studije. Morao je da radi, a zbog loše ponude bavio se svakakvim poslovima, uglavnom teškim fizičkim radom. Nadoknada za rad je često kasnila, ili je nije ni dobijao, pošto su firme u kojima se zapošljavao loše stajale.
Dragan je bio zadovoljan kada se skrasio u ataru sela Kumane, gde je bio čobanin na jednom imanju. Pažnju novinara privuklo je to što se nekadašnji đak generacije našao u ulozi čobanina. Međutim, pominjanje farme u novinskom tekstu nije se svidelo gazdi Petru Slavkoviću. Čobanin je najuren s posla, oduzet mu je nov kompjuter, a nisu mu isplaćene ni dve plate, sve pod izgovorom da je ukrao dva ovna.
Mladić je počeo da nadniči u Bačkoj, gde je po ceo dan sakupljao letinu. Prijavio se za posao u fabrici „Italteks” u Novom Miloševu, ali su mu rekli da je spisak radnika koji čekaju zaposlenje dugačak. U međuvremenu su za njegovu sudbinu posredstvom „Politike” saznali u fabrici.
– Nisam se dvoumila da Draganu damo šansu. Ako se pokaže, ovde će moći i da napreduje. Sada je mnogo toga na njemu – kaže direktorka fabrike „Italteks intimo” Daniela Vojinović, rođena Beograđanka, koja u Banatu radi već petnaestu godinu.
Ona kaže da su vremena teška, da ima mnogo socijalnih slučajeva, i da se uvek trudi da pomogne koliko može. Spisak radnika koji se ovde nadaju poslu broji oko stotinu, a većina je u nezavidnom položaju.
Daniela Vojinović objašnjava da je „Italteks intimo” srpska fabrika sa većinskim italijanskim kapitalom, da zapošljava 450 radnika i da sva proizvodnja ide u izvoz. Bez obzira na veliku konkurenciju u tekstilnoj industriji, ova firma radi uspešno, bez poslovnih potresa, a za petnaest godina plate nikada nisu kasnile. Za sva mesta u okruženju iz kog radnici dolaze na posao obezbeđen je besplatan prevoz, pa i do Bočara, gde kod rodbine živi Dragan.
Đ. Đukić
