Izvor: Politika, 15.Apr.2013, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvrto doba bake Divne
Najstarija Milanovčanka, u 94. godini, svakodnevno čita, uspešno rešava ukrštenice i rebuse, veze, štrika...
Gornji Milanovac – Svakom gostu slatko od dunja, pa kafica, sve po redu i dobrom običaju. Tako je oduvek bilo, tako je i danas u domu najstarije Milanovčanke Divne Kovačević, rođene pre 93 godine.
– Rođena sam kao Pavlovićeva, u Vraniću kod Beograda. Moja bogata tetka Milka Konjušanin u Milanovcu imala je sina, a sin hteo da ima sestru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa me uzela od svoga brata i „posinila”. Došla sam ovde sa dve godine, završila osnovnu školu i nižu gimnaziju, potom i domaćičku školu. Volela sam da učim i čitam. Verujte da i danas čitam knjige. Evo, uzela sam iz biblioteke roman Trejsi Ševalije „Dama i jednorog”. Svakodnevno moram imati na stolu „Politiku”, čitala se u našoj kući još od završetka Prvog svetskog rata. Iz „Politike” sam učila slova pre 87 godina, još nisam bila pošla u prvi razred. Više trošim na štampu nego na hranu. Vidim u „Politici” izlazi dodatak „Treće doba”. Koje „treće doba”, ja sam to prošla, sad sam u „četvrtom”.
Govori nam, a da je još ništa nismo upitali. Govori kroz smešak, govorom i pokretima odaje vedrinu, ljubaznost, živahnost i mudrost. Kaže kako se čitanjem „vežba mozak”, brani se od „kreča”. Obavezno rešava ukrštenice i rebuse. A kad to ne radi, onda veze i štrika. Ćerkama, unukama, njihovim bebama. Nema gore bolesti od dosade, a baka Divna za dosadu ne zna.
– Tetka je bila stroga, nije me puštala ni na omladinske zabave u gradu. Jednom sam, kao gimnazijalka, bila učesnik priredbe, ali tetka je rekla „ne”; morao je nastavnik da dođe da je ubeđuje. Od te stroge tetke naučila sam da govorim kad treba, ali da ćutim i slušam kad drugi govori. Sećam se i kada je kralj Aleksandar, pre više od 80 godina, dolazio u Milanovac. Žene su iznele silu kolača, torti i ostaloga. Jedan moj drug je, nekako, došao do jedne reform-torte, pa smo se slatko najeli. Otkad sam domaćica, za praznike obavezno spremim takvu tortu – priča nam Divna.
Udala se mlada, pre 76 godina, za trgovca Miletu, venčala se jedno jutro u milanovačkoj crkvi i, istoga dana, mladenci su otputovali „ćirom” na nekoliko dana u Beograd. I s tim u vezi Divna je sačuvala zanimljivu uspomenu:
– Mladi bračni parovi su, tada, imali besplatnu voznu kartu za svadbeno putovanje. Danas se to zove „stimulisanje nataliteta”. Godine 1941. Nemci su zapalili Milanovac i izgorele su i crkvene knjige. Trebalo je da se, posle rata, Mileta i ja ponovo venčamo i tako upišemo u knjigu venčanih. Srećom, setim se da sam negde sačuvala voznu kartu na kojoj je pisalo da putujemo besplatno kao novopečeni supružnici. Pronađem je, te se spasimo ponovnog venčavanja.
Ne može stalno biti dobro, a ne može ni loše da traje večito. Smenjuju se kao dan i noć. Do rata se lepo živelo, tokom rata mnogo loše. Na stranu to što se malo šta imalo jesti i obući, nego što je glava vazdan bila u torbi. Divna pamti kad se iz grada koji je goreo bežalo peške po 10–20 kilometara u selo. Njena porodica je, tako, sa najnužnijim naramkom, otpešačila u Vrnčane, Divna sa „stomakom do zuba” i tamo rodila srednju kćerku.
Nije propustila da se pohvali kako su jedan deo svog detinjstva u njenom dvorištu proveli Mira Stupica i Bora Todorović koji su kasnije postali glumci. Bora je, pre nekoliko godina, dolazio u Milanovac i posetio Divnu Kovačević. Mnogo se obradovala što je nije zaboravio.
– Jeste, u ratu je život bio mnogo težak, ali i kasnije, u slobodi, živelo se skromno. Pogotovu dok smo školovali kćerke u Beogradu. Spremim im šta će da jedu i pošaljem, a meni i Mileti ostanu samo nogice od kokoške da skuvamo u čorbi. Smejaćete se, ali ja i danas obožavam kuvane kokošije nogice. U stvari, nemam na šta da se žalim. Zdravlje mi je dobro, čitam, gledam televiziju, komšije me posećuju, uvek imam s kim da se ispričam i našalim. Imam tri kćeri, sedmoro unučadi i petoro praunučadi, a šesto je na putu. Jeste, živim sama u svojoj kući, ali nikad nisam sama. Zaista, tokom naše kratke posete, troje-četvoro komšija je prekoračilo prag, a telefon zvonio tri puta.
Boško Lomović
objavljeno: 15.04.2013.
