Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brže do škole i dužeg života
Srbija odnedavno predsedava Dekadi Roma što je i prilika da se popravi težak položaj romske populacije u kojoj samo jedna od 100 osoba doživi 60 godina
Kada je nedavno, u 72. godini, u Nišu preminuo nekrunisani kralj romske muzike Šaban Bajramović, koordinator Lige za Dekadu Roma Osman Balić primetio je da je on zapravo bio jedan od retkih iz romske zajednice koji su doživeli te godine. Jer, od 25.000 Roma u Nišu svega nekolicina je prevalila sedamdesetu.
Podaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govore da od 100 pripadnika romske manjine tek jedan doživi 60. godinu, a retki su i oni koji dočekaju 50. rođendan. Najkraći životni vek imaju sakupljači sekundarnih sirovina i u proseku traje oko 45 godina.
Ovi podaci dovoljno govore o uslovima u kojima živi romska populacija, ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama Evrope gde ih ima oko 12 miliona. Zbog činjenice da su, najblaže rečeno, skrajnuti iz osnovnih društvenih tokova, 2005. u Evropi je pokrenuta međunarodna inicijativa da se položaj ove populacije unapredi – u obrazovanju, stanovanju, zdravstvu i drugim segmentima društva. Krajem juna Srbija je od Mađarske preuzela predsedavanje Dekadi Roma – kako je nazvana ova međunarodna akcija oročena na period od 2005. do 2015. godine.
Božidar Đelić, potpredsednik vlade, smatra da je to i svojevrsno priznanje Srbiji koja nije članica EU. Tim povodom najavio je da bi parlament Srbije u septembru mogao usvojiti strategiju inkluzije Roma i u budžetu za potrebe te nacionalne manjine predvideti bar 500 umesto 120 miliona dinara, koliko je odvojeno, na primer, za ovu godinu.
Đelić je rekao da će Srbija tokom predsedavanja imati tri ključna cilja – da Romima obezbedi pristupačne stambene objekte, borba protiv diskriminacije u obrazovnom sistemu i da pomogne u formiranju evropske politike za Rome. Iako je zakonima zabranjena, diskriminacija ove nacionalne manjine nije retka. Tek svaki treći Rom u Beogradu, naveo je Đelić, priznaje da je pripadnik te manjine. Iako u Srbiji predstavljaju najbrojniju nacionalnu manjinu, njihov tačan broj ne zna se pouzdano. Prema popisu iz 2002. godine, evidentirano ih je 108.000, neki romski lideri kažu da ih ima 800.000, ali najpribližnijom se smatra procena Saveta Evrope koja govori o 450.000 Roma u Srbiji. Prilikom preuzimanja predsedavanja Dekadi, potpredsednik vlade podsetio je da u najsiromašnijoj četvrtini stanovnika naše zemlje 66,7 odsto čine Romi i da u najbogatijoj četvrtini nema nijednog Roma.
Siromaštvo je vidljivo i bez statistike, jer pripadnici Roma po pravilu naseljavaju obode gradova. U Srbiji postoje 593 romska naselja koja nemaju normalnu infrastrukturu i uslove za život. Čak 72 odsto su nelegalna ili delimično legalizovana naselja, a 63 odsto Roma živi u nezdravim ili nebezbednim uslovima. Kratak životni vek posledica je nehigijenskih uslova.
Podaci Romskog informativnog centra kažu da 60 odsto naših Roma ne završi osnovnu školu, jedva doguraju do četvrtog razreda, do diplome srednje škole stigne ih tek 7,8 odsto, a višu školu ili fakultet završi tek 0,3 odsto romske populacije. Podvajanje je primetno od malih nogu, jer samo četiri odsto romske dece ide u vrtiće, saopšteno je nedavno na tribini povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma.
Pojedine NVO koje se bave ljudskim pravima često upozoravaju da su Romi diskriminisani i u pristupu obrazovanju i zapošljavanju, ali i u socijalnim službama, pa i pojedinim javnim mestima, recimo bazenima, ali i da se takve pojave na sudu teško dokazuju. Kako izaći iz tog, po mišljenju mnogih, začaranog kruga siromaštva i besperspektivnosti?
Ključni put da Romi i u stvarnom životu postanu ravnopravni građani jeste obrazovanje, zaključeno je na Sedmoj konferenciji Roma, novembra prošle godine u Pančevu. I pored toga što su u okviru Dekade Roma kao prioritetne određene oblasti stanovanja, obrazovanja, zdravlja i socijalne politike, lideri Roma smatraju da treba krenuti upravo od školovanja. Na ovom skupu ocenjeno je da u prve dve godine Dekade, koliko se sprovodi projekat za integraciju Roma, nije učinjeno dovoljno, a za bolje rezultate neminovne su lokalne strategije koje će se uklopiti u akcione planove na nivou države, pa samim tim i u strategiju za integraciju Roma.
M. Petrić
[objavljeno: 28/07/2008]
