Izvor: Blic, 08.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brojila „progutaju“ struju iz Kostolca
Zbog kašnjenja zamene zastarelih brojila, Elektroprivreda Srbije izgubila je poslednjih godina više od 100 miliona evra. Na sva zvona najavljena kupovina modernih uređaja sredinom 2004. godine rezultirala je nabavkom samo 200.000 jedinica, a plan je bio čak pet puta veći. Elektroprivreda nije kupovala brojila jer su joj tenderi redovno poništavani.
Skoro da je neobjašnjivo da javno preduzeće ne može samostalno da sprovede nabavku, a da je jedini uspešan veliki tender sproveden >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uz podršku strane banke. EPS nije odoleo ni lobiranju domaćih tajkuna i stranih firmi.
Godišnje EPS, prema sopstvenom priznanju, gubi 720 miliona kilovat-sati, ili više od 35 miliona evra, zbog krađe i nepreciznog merenja struje zastarelim strujomerima. To je otprilike godišnja proizvodnja termoelektrane „Kostolac A" sa dva bloka snage 216 megavata. Finansijski efekat zamene strujomera bio bi i veći jer povećava naplatu, što je bitno ako se zna da samo domaćinstva duguju oko 25 milijardi dinara. EPS je najavio 2004. da će u narednih desetak godina zameniti 3,3 miliona ovih aparata, 200.000–250.000 uređaja godišnje. Tenderi su, međutim, redom poništavani zbog žalbi učesnika, odnosno odluke Komisije za zaštitu prava.
EPS je od jula 2004. do jula 2005. raspisao dva velika tendera koji su propala posle žalbi. Slično se dešavalo i sa više konkursa koje su lokalne distribucije samostalno raspisale. Jedini uspešan tender bila je nabavka vredna oko 5,2 miliona evra, obavljena kreditom EBRD-a, kada je od francuskog „Sažema" kupljeno 126.000 brojila, a od domaćeg „Enela" 4.220. Glavni razlog zašto ovaj tender nije oboren je zato što je obavljen po pravilima EBRD, koji je bio zadužena i za žalbe, pa nije bilo odugovlačenja.
EPS je podbacio i u tome što je dozvolio da pet elektrodistributivnih preduzeća samostalno organizuje tendere, a prošle godine su to čak uradili i ogranci distribucija. Centralizovane nabavke, na nivou EPS-a, snižavaju cenu i omogućuju dobijanje standardizovane opreme.
Ni treći veliki tender EPS-a, odnosno distribucija za nabavku 120.000 brojila i sistema za daljinsko očitavanje, nije uspeo. Ta prošlogodišnja nabavka prekinuta je u trenutku kada se očekivala odluka o pobedniku. Glavni konkurenti bili su „Atlas elektroniks" Đorđija Nicovića i „Dži net", koji je u to vreme pregovarao o saradnji sa Vojinom Lazarevićem. Umesto odluke, EPS je sve odložio. Zvanično jer „struja nije poskupela koliko su planirali", a nezvanično zbog straha od nove afere.
Nedostatak para je zvaničan odgovor EPS-a na pitanje zašto nije ostvaren plan najavljen 2004. godine, ali u ovom preduzeću krive i stalno nezadovoljstvo domaćih firmi i lošu proceduru javnih nabavki. Nedostatak para kao argument pada u vodu ako se zna da bi, na primer, nabavka 120.000 strujomera koštala oko 20 miliona evra, a pare bi se povratile za šest do 10 godina, što je odlična investicija, pa i uzimanje kredita nije loše rešenje. U EPS-u priznaju da je tako, ali i da su modernizacija proizvodnje struje i uglja bila veći prioriteti.
Kao šlag na tortu došla je najava potpredsednika Vlade Božidara Đelića da „Sažem" želi da izgradi pogon za proizvodnu brojila u Nišu. Domaće firme su upozorile da bi ih dolazak „Sažema" uništio jer bi ova strana firma postala domaća i dampinškim cenama bi osvojila tržište. Zaposliće nekoliko stotina radnika, a isto toliko će kod nas ostati bez posla, dodali su oni. Đelić je zatim otišao korak dalje i formirao Radnu grupu koja bi propisala tehničke standarde opreme koju će nabavljati EPS. Njeni članovi su predstavnici ministarstava, EPS-a, proizvođača, instituta. Nije jasno zašto je potpredsednik vlade iznenada ušao u ovu problematiku. Bilo je najavljeno da će do kraja januara Radna grupa završiti posao, a zatim će uslediti tender EPS-a.
Petrović: Stranci više lobiraju
Dušan Petrović, jedan od suvlasnika „Atlas elektroniksa", kaže da nabavka brojila kasni zbog lobiranja kompanije, više stranih nego domaćih. „Prvo su to bili švajcarski ’Landis i Gir’, slovenačka ’Iskra’ i francuski ’Aktaris’, sada ’Sažem’. Tenderi su prethodnih godina pravljeni da bi stranci videli kakve cene imaju domaće firme, a kada su shvatili da smo dobra konkurencija, odustali su. Tenderi su propadali i zbog propusta EPS i zavađenosti domaćih preduzeća", kaže Petrović.
Standardizacija
U „Metr i kontrolu" ističu da je formiranje Radne grupe pozitivno i da su se tek sad stekli uslovi, zbog dešavanja u ovom sektoru u EU, da se standardizuje brojilo koje će EPS da traži, što će sve učesnike na tenderu staviti u ravnopravan položaj. „Nadamo se da ova inicijativa neće biti obezvređena dovođenjem stranih proizvođača u Srbiju. Proizvodnja brojila je jedina preživela grana elektronske industrije u Srbiji i ugrozilo bi je davanje mogućnosti stranim proizvođačima da se tretiraju kao domaći", navode u „Metr i kontrolu". I u „Atlas elektroniksu" se slažu da će dolazak „Sažema" uništiti domaće firme.
