Izvor: Politika, 06.Jan.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brendiranje šljivovice
Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima došao je u pravi čas, jer se radi o proizvodnji u kojoj ne sme biti improvizacija ili bilo kakvog „mućkanja“, kaže inženjer voćarstva Slavko Đurđević iz valjevskog sela Slatina
Valjevo – Novi zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima, u maju 2009. godine, veliki broj srpskih seljaka dočekao je na nož. Diplomirani inženjer voćarstva Slavko Đurđević iz valjevskog sela Slatina reagovao je drugačije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ovaj proizvođač šljivovice izvadio je iz police svoju diplomu i okačio je na zid pecare. Istovremeno to je bila potvrda da, ipak, nije pogrešio što se upustio u proizvodnju prirodne voćne rakije.
Na čelu te kolone je svakako šljivovica za koju naš sagovornik kaže da je uz konjak voćna rakija bez premca u svetu, jer sličan miris, ukus i punoću skoro da nema nijedno alkoholno piće.
Međutim, Srbija u kojoj je šljiva nacionalna voćka broj jedan nema dovoljne količine šljivovice i pored velike potražnje i domaćih i inostranih potrošača. Samo na rusko tržište može da se izveze 50.000 boca mesečno, ali takav „zalogaj“ proizvođači rakije ne mogu da zagrizu, jer su loše organizovani i svako radi po sopstvenom nahođenju i računici.
Loša okolnost je i to što još nije zaštićen proizvod pod nazivom „srpska šljivovica“. Jedan od proizvođača iz valjevskog kraja koji pokušava da utiče da se što pre dođe do brendiranja rakije od šljiva je upravo inženjer voćarstva Slavko Đurđević.
– Kad sam kao mlad agronom 1996. godine odlučio da napustim posao u jednoj zadruzi i preuzmem dedino imanje sa dva i po hektara voćnjaka, prva pomisao mi je bila da se okušam sa proizvodnjom rakije. Međutim, kada su neki stručni i iskusni ljudi probali moju šljivovicu, savetovali su mi da odmah registrujem radnju i počnem sa ovim poslom. Poslušao sam ih i to je danas porodična radionica, odnosno pecara u kojoj po sopstvenoj recepturi proizvodim nekoliko vrsta voćne rakije: od kajsija, viljamovku, rakiju od dunje i staru šljivovicu. Od ove proizvodnje živi moja četvoročlana porodica na jednom pristojnom nivou a ja u svemu nemam alibi za neuspeh, jer sam ispoštovao sve preduslove i standarde koji su nezaobilazni u ovom poslu – priča Slavko, dodajući da svake godine ulaže u nove sadnice voća, kao u osavremenjavanje opreme. Kaže da je njegov sistem rada oslonjen na koncept „korak po korak“ jer se on za male proizvođače pokazao kao najpouzdaniji.
I kod povećanja kapaciteta, dodaje, služiće se istom metodologijom rada, jer na brzinu i preko noći nijedan posao ne može da bude stabilan i uspešan. Inače, njegova rakija se ne može naći u prodaji u valjevskom kraju, izuzev kada se održavaju određene manifestacije, jer skoro sve količine odlaze tradicionalnim kupcima u Beograd i Novi Sad.
Na naše pitanje da li ima problema zbog nelojalne konkurencije, odnosno oseća li dodatna opterećenja i obaveze sa stupanjem na snagu novog zakona o rakiji, naš sagovornik odgovara da je on došao u pravi čas.
– Naravno da je bitno usklađivati ovu delatnost sa propisima i standardima koji se primenjuju u zemljama Evropske unije. Međutim, mora se znati da je proizvodnja alkoholnih pića ozbiljan i odgovoran posao čiji se proizvodi moraju stalno kontrolisati, kako zbog sopstvenog tako i zdravlja drugih ljudi. Zbog toga je potrebno da svi koji proizvode više od sopstvenih potreba registruju radnju, što nije veliki izdatak. Zakon treba istovremeno da uvede red u ovoj oblasti. Kada je donet, istog dana sam svoju fakultetsku diplomu izvadio iz police i stavio na zid pecare i shvatio da ona ipak nešto vredi, jer sam počeo da primenjujem dosta toga što sam naučio. Da se razumemo, seljacima niko ne zabranjuje da prave rakiju za sopstvene potrebe, ali oni koji hoće da je stave u promet moraju imati registrovane i prijavljene radnje i po ugovoru privremeno angažovanog tehnologa. U pitanju je akcizna roba koja se u celom svetu budno prati – kaže Slavko i dodaje da bi proizvodnja voćnih rakija na čelu sa šljivovicom mogla da bude značajan izvozni posao valjevskog kraja i Srbije.
Procene su da posle donošenja novog zakona u ilegali, zbog njemu nerazumnog inata seljaka, „drema“ oko milion litara „brlje“, ali i rakije visokog kvaliteta.
Budo Novović
objavljeno: 06/01/2013
