Izvor: Politika, 14.Dec.2014, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za kontrolu tokova novca u zdravstvu
Vruća fotelja direktora RFZO – kako balansirati između potreba pacijenata, političara i farmaceutskih lobija
Dan posle ostavke direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) profesor dr Momčila Babića, niko ne želi da se izjasni da li je povod za nju sukob između njega i ministra dr Zlatibora Lončara, o čemu se spekuliše u medijima, ili neslaganje oko raspolaganja novcem iz „kase” srpskog zdravstva. Ovaj fond, prema podacima iz finansijskog plana za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovu godinu, raspolaže sa oko 236 milijardi dinara. RFZO, u ime osiguranika, sklapa velike poslove sa farmaceutskom industrijom. Nema sumnje, reč je o „vrućoj” fotelji – treba odgovoriti na očekivanja pacijenata, sarađivati sa političarima i moćnim farmaceutskim gigantima koji se bore za svoje poslovne interese.
U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” je rečeno da „tu stvar” neće više komentarisati, a od Babića, umesto obećanja datog u 11.47 časova da će za „Politiku” otkriti zašto je dao ostavku i molbe da ga pozovemo kasnije, u 13.11 časova smo samo dobili poruku „Ovo više nije Momin telefon.”
Koji god razlog ostavke bio, baš je požurio da „razduži” službeni mobilni telefon. Žuri se i drugima, jer jedva da su dva dana prošla, a već se priča o mogućim kandidatima za ovo poželjno mesto: pre svih za novog direktora viđena je Verica Lazić, stomatolog po obrazovanju, ali izuzetni poznavalac zakonskih propisa u zdravstvu, s obzirom na to da je skoro ceo radni vek provela u RFZO, a vlada ju je predložila za vršioca dužnosti posle Babićeve ostavke. Ona je do sada bila direktorka Sektora za kontrolu RFZO, a nije nevažno da je bila protivkandidat dr Babiću na poslednjem konkursu za direktora fonda. Drugo ime koje se spominje u javnosti je profesor dr Dragana Jovanović, pulmolog, sadašnja koordinatorka u Ministarstvu zdravlja, direktorka Klinike za plućne bolesti KCS, ali i dugogodišnja koordinatorka organizacije „Doktori protiv korupcije”.
Nije bila nikakva tajna da dr Babić već izvesno vreme nije bio u dobrim odnosima sa ministrom zdravlja. Najčešće su do sada direktor fonda i ministar zdravlja birani iz različitih političkih stranaka, po koalicionom dogovoru, ali u ovom slučaju iako su akteri bili iz iste partije, to nije pomoglo. Duga bi bila lista oko čega se nisu slagali, pa je „čašu nezadovoljstva” Babiću mogla da prelije odredba o određivanju maksimalnih cena lekova, koja je na vladi prošla prošlog vikenda, kojom se cena lekova ne određuje više prema kursu od 111 dinara za evro (iz maja 2013.), već prema kursu od 119,4 dinara za evro, ali i sve ozbiljnije najave o uključivanju privatnog sektora u lečenje o trošku RFZO.
Lončar je podržao Asocijaciju privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije, čiji je jedan od partnera i Američka privredna komora, i najavio da će se, kada se dobije uvid u kapacitete, opremu i broj zaposlenih u privatnom sektoru – otvoriti dijalog o mogućnostima integracije privatnika u postojeći zdravstveni sistem.
Da je reč o jasnoj političkoj smeni smatra i profesor dr Dušan Milisavljević, narodni poslanik DS i bivši predsednik Odbora za zdravlje i porodicu u Skupštini Srbiji, ali on dodaje da veruje da je to početak pravih reformi u zdravstvu.
– Zakonska promena broja članova upravnog odbora RFZO i njihove strukture bio je potez koji jasno omogućava ministru zdravlja da kreće u reformu zdravstva i zdravstvenog osiguranja. Unazad 20 godina smo imali na svakoj od tih pozicija čoveka iz druge stranke. Koalicija je bila na tankim nogama i bilo je mnogo ucena i političkih uticaja na RFZO iz G 17, SPS, pa, dobro i iz DS – kaže dr Milisavljević.
Direktor RFZO pre Babića, profesor dr Aleksandar Vuksanović je za „Politiku” kratko rekao da je još on, na sajt fonda uveo praksu da se sve finansijske transakcije prikazuju transparentno, a o tome da li je reč o moćnom mestu i da li je trpeo političke pritiske, nije želeo da se izjašnjava.
Drugi upućeni u rad ovog fonda tvrde da samo na prvi pogled izgleda kako u fondu ima para, koje navodno donose ogromnu političku moć.
– Nije tačno da ima puno para na raspolaganju: dok se isplate zarade svim zaposlenima u zdravstvu, grejanje, voda i hrana po bolnicama, bolovanja i hiljadu drugih stvari, ostane vam da balansirate. Samostalni ste dok se sa nekim ne zakačite, a i zakonitost i kontrolu poslovanja fonda vrši Ministarstvo zdravlja, koje odobrava bukvalno svaki pravilnik, instrukciju, pravni akt, pa morate da budete dobri sa njima – sažeto je objašnjenje upućenih u rad čelnika fonda.
Ipak, daleko je veći broj onih koji misle da je RFZO izuzetno moćno mesto na političkoj sceni Srbije
– Svako ko kontroliše dve i po milijarde evra je i te kako moćan – kaže dr Milisavljević.
Dobri poznavaoci rada fonda i tokova novca, međutim, kažu kako je upravo promena broja članova upravnog odbora i njihova struktura (nema više predstavnika udruženja pacijenata, već članove bira vlada na predlog ministra) doprinela da fond postane „finansijska služba” Ministarstva zdravlja.
Olivera Popović
objavljeno: 14.12.2014.
