Izvor: RTS, 25.Nov.2016, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv nasilja zadatak celog društva
Svaka treća žena iskusi neku vrstu nasilja, koje najčešće potiče od bliskih osoba, zbog čega je važno da se nasilje nad ženama ne posmatra kao zaseban problem, već da im se pomogne da se osnaže u svim oblastima života, poručeno je sa skupa "Sveobuhvatni pristup borbi protiv nasilja nad ženama".
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović rekao da je su policija, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sudovi i tužilaštva, kao i centri za socijalni rad, ključne institucije u sprečavanju porodičnog nasilja, te da su stoga propisi koji regulišu njihovo postupanje od izuzetne važnosti za uspešnu borbu protiv porodičnog nasilja.
"Ovo su zakoni koji počiniocu nasilja šalju jasnu poruku da država stoji iza zaštite žrtava i kojima se nadležim organima daju potrebna ovlašćenja da tu zaštitu sprovedu", naglasio je Omerović.
Dodao je da ne treba zanemariti ulogu organizacija civilnog društva koje su prve reagovale i prepoznale taj veliki problem, te bile snažna podrška državi u kreiranju strateškog i zakonodavnog okvira u borbi protiv nasilja nad ženama, kao i u razvoju specijalizovanih usluga za podršku žrtava.
Omerović smatra da je za suzbijanje nasilja nad ženama važno obezbediti zakonodavni okvir, ali i njegovo efikasno sprovođenje, što podrazumeva jačanje svesti javnosti i pojedinaca i preduzimanje efikasnijih mera da se položaj žena unapredi u svim oblastima, kao i jačanje institucija koje se bave ovim problemom.
Zamenica Zaštitnika građanina Gordana Stevanović rekla je da su samo u prethodne dve sedmice dve žene nastradale u porodičnom nasilju, jer su ih do smrti tukli njihovi partneri, dok je u Trsteniku sin tukao majku i sestru, a u Vranju muškarac suprugu i ćerku.
Kako je rekla, saradnja te institucije i skupštinskog odbora je kontinuirana, a sada postoji i sveobuhvatan zakon koji reguliše tu oblast, kao i izmene Krivičnog zakona, u okviru koga je usvojeno dosta odredbi na koje je ombudsman ukazao da su potrebne.
Stevanovićeva je dodala da je potrebno da se ojačaju resursi, jer je pitanje koliko smo mi sve profesionalce osposobili i dali im resurse da mogu na adekvatan način da odgovore na nasilje.
"Moramo da damo dovoljan broj zaposlenih koji mogu da se bave ovim problemom, da budu osposobljeni, jer samo ukoliko smo mi kao država njima dali dovoljno resursa oni mogu da rade, a onda možemo da postavimo i pitanje lične odgovornosti i propusta koji su se dešavali", istakla je Stevanovićeva.
Šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji Jan Lueneburg istakao je da je nasilje nad ženama problem u svim zemljama, bez izuzetaka, dok statistike pokazuju da svaka treća žena iskusi neku vrstu nasilja, koje nažalost najčešće potiče od bliskih osoba.
Lueneburg je naveo da OEBS svako nasilje nad ženama tretira kao kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda i pomaže Srbiji u jačanju mehanizama za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i unapređenju prava žena na bezbednost.
"Treba primenjivati politiku nulte tolerancije za nasilje u porodici i nasilje nad ženama. Prevencija i promena modela ponašanja moralo bi da da efekte u borbi protiv nasilnika", naveo je Lueneburg.
Ukazao je da je važno da ne posmatramo nasilje nad ženama kao zaseban problem, već da im pomognemo da se osnaže u svim oblastima života.
OEBS pruža podršku borbi protiv nasilja nad ženama, jačanju vladavine prava, kao i pomoć žrtvama nasilja, zaključio je Lueneburg.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović poručila je da Srbija ne treba samo da prebrojava žrtve, već i nasilnike i koliko ih je kažnjeno.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin ocenio je da nasilje u porodici ostavlja posledice na decu koja takav način ponašanja prenose i kasnije u životu.
