Izvor: Politika, 19.Dec.2012, 15:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolovanja sve ređa i kraća
Zbog novog pravilnika ali i manje zaposlenih – manje pacijenata koji traže bolovanje duže od 30 dana. – Za prehladu do deset dana bez odlaska na posao
U prvih pola godine, zbog komplikacija na početku trudnoće na bolovanju je bilo 10.693 žena, što je 28,30 odsto u ukupnom bilansu svih razloga za bolovanja. Na drugom mestu je bolovanje zbog kontrole trudnoće sa visokim rizikom (4,77 odsto), a zbog bolova u leđima na bolovanju dužem od 30 dana, bilo je 1.518 osiguranika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (4,02 odsto).
Ovo su, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), tri najčešća uzroka bolovanja dužih od 30 dana, koje onda plaća RFZO. Od kada je početkom ove godine uveden Pravilnik o bolovanjima, odnosno o medicinsko-doktrinarnim standardima o privremenoj sprečenosti rada, prosečno vreme bolovanja u Srbiji je skraćeno sa 44 na 38 dana. U odnosu na prošlu godinu, prema podacima od januara do jula, bolovalo je 6.961 manje osiguranika, a izdvajanja smanjena za pola milijarde dinara.
– Zbog ekonomske krize manje je zaposlenih, pa su se samim tim i bolovanja duža od 30 dana smanjila. Takođe, podsećam, da bolovanje do 30 dana plaća poslodavac. Pravilnik o privremenoj sprečenosti za rad je zapravo izjednačio dužinu bolovanja kako bi važila ista pravila, bez obzira na to da li su osiguranici iz Beograda ili nekog malog mesta – kazala je za „Politiku” Sanja Mirosavljević, pi-ar RFZO.
Statistiku o kraćim bolovanjima koje plaća poslodavac niko ne vodi, pa se taj broj ne zna, ali lekari u domovima zdravlja gotovo listom tvrde da su neuporedivo češće u situaciju da ozbiljno bolesne pacijente ubeđuju da odsustvuju sa posla, nego što se susreću sa neopravdanim bolovanjima. Odsustva sa posla zbog bolesti, koja traju do 30 dana u nadležnosti su izabranih lekara, odnosno to je ostavljeno njihovoj stručnosti i savesti. Međutim, ni oni ne smeju da budu „lake ruke” pri pisanju bolovanja, jer im se, između ostalog, i broj otvorenih bolovanja računa u radni učinak koji određuje platu.
Šef službe opšte medicine u beogradskom Domu zdravlja „Voždovac” dr Tatjana Trifunović kaže za „Politiku” da u pravilnik pogleda tek povremeno, jer svi lekari uglavnom znaju koliko traju prehlade, upale pluća ili bronhitis, kao i neke ozbiljnije bolesti.
– Za prehladu dajem od sedam do deset dana bolovanja, ali i to zavisi od pacijenta. Na primer, bolesti sinusa su jako teške za lečenje: kod nekoga bolest potraje i po 20 dana i to duže lečite nego upalu pluća, ali sve to je vrlo individualno. Pravilnik je tu neophodan tek kod dužih bolovanja – kaže doktorka Trufunović i dodaje da ima pacijenata, koji neće da uzmu bolovanje i kad im je potrebno, jer je strah od nezaposlenosti i gubitka posla veliki.
Na bolovanje ne odlaze zaposleni kod privatnika, ali ni majke sa malom decom, prodavačice u velikim trgovinskim lancima ili bankarski službenici, jer im posle povratka sa bolovanja, kako priznaju lekarima, sledi kazna u vidu premeštaja u objekat ili filijalu na periferiji.
Dr Bogoljub Peruničić, pomoćnik direktora Instituta za medicinu rada, čiji su stručnjaci učestvovali u izradi pomenutog pravilnika, kaže za „Politiku” da on sadrži više okvirne preporuke nego strogo obavezujuća pravila.
– Ipak je individualan pristup svakom pacijentu najvažniji, a mi smo dali preporuke koje u velikoj većini zadovoljavaju potrebe osiguranika i istovremeno štiti zdravlje, ali i rad, jer bolestan čovek ne može da radi kvalitetno – navodi dr Peruničić.
Po njegovim rečima, u vreme sezone infekcija i prehlada, bolovanje služi i da se podigne i održava imunitet.
– Bolovanje služi da bi čovek sa manje napora i brže prevazišao infekciju koja i sa lekarom i bez lekara traje sedam dana, da odmori i spreči pojavu komplikacije, koje je neminovna kada imunitet oslabi – kaže dr Peruničić.
Olivera Popović
objavljeno: 19.12.2012.
