Izvor: Politika, 23.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bol zbog nepravilne upotrebe "miša"
U medicini je sličan problem zabeležen sa muzičarima
Naš predak je držao kosu i žalio se na bol u leđima i ruci. Savremeni čovek retko diže nešto teže od olovke, ali nema dana da ne kuka na bol u ruci, vratu, glavi... To je tek deo cene koju moderan čoveka plaća u eri kompjuterizacije. Medicinski stručnjaci danas sve više raspravljaju o tome koliko produženi rad za kompjuterom uz upotrebu miša može da bude uzrok različitih zdravstvenih tegoba.
Ortopedski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hirurg i traumatolog, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i direktor Instituta za ortopediju Kliničkog centra Srbije, dr Marko Bumbaširević, kaže da se u svetu sve veći broj medicinskih studija upravo bavi ovim problemom, pa je sve više prihvaćen stav da kod većine ljudi dugotrajna upotreba kompjutera može da dovede do umerenog ili jakog bola u šaci, ručnom zglobu, podlaktici, laktu, ramenu i, svakako, vratu.
Važne povremene pauze
– Uzrok bolnog stanja je različit. Svaki čovek je priča za sebe, odnosno poseban klinički entitet, pa tako, kod nekog zbog rada za kompjuterom strada samo jedan nerv, kod drugog samo jedan mišić, ali kod nekoga mogu da budu ugrožene kosti u ručnom zglobu ili tetiva. Kompjuter može, ali ne mora obavezno, da bude krivac za bol u bilo kom delu ruke ili vrata i kičme. To zavisi od individualnih karakteristika, odnosno predispozicije za ova oboljenja, ali i od dužine korišćenja računara i pravilnog držanja tela – kaže naš sagovornik.
Dr Bumbaširević kaže da je vrlo važan detalj koji utiče na pojavu ovih bolnih stanja i činjenica da je upotreba kompjutera vezana za zatvorenu sredinu, najčešće se radi pod veštačkim svetlima, kao i pod psihofizičkim stresom. Ljudi, kaže doktor, zaboravljaju gde su im granice i uz fiksirani položaj vrata i pogled na monitor, a onda zbog prisilnog položaja, počinju bolovi. Dr Bumbaširević podseća da u osnovi svih bolnih stanja leže ponavljani pokreti ili određene pozicije ruke u fiksiranom položaju, što je osnova mnogih profesionalnih oboljenja.
Zbog svega ovoga preporuka je da svako kome je posao vezan za rad na kompjuteru nauči da pravi povremene pauze, jer su za računarom najčešće ruka, rame i vrat u prinudnom položaju.
Lakat u vazduhu
Pri radu za kompjuterom najvažnije je naći najoptimalniji položaj za ruke i telo, a važna je i visina na kojoj je postavljen monitor, da postoji držač za ruke, da lakat ne "visi" u vazduhu...
Dr Bumbaširević dodaje i da su "kompjuterska oboljenja" globalni problem, naročito što njegovo korišćenje počinje u sve mlađem uzrastu. Ipak, medicina još nije iskristalisala sve pojmove i oboljenja u vezi sa radom na kompjuteru i za sada se sva oboljenja vode kao pojedinačni slučajevi. Svaki problem koji ima osoba koja radi na kompjuteru važno je, naglašava dr Bumbaširević, da se usko specijalistički ispita i da se obavezno isključi eventualno postojanje neke druge bolesti.
U medicini je, zanimljivo je, sličan problem zabeležen sa muzičarima koje zbog sviranja na određenim instrumentima boli ruka ili vrat, glava i kičma. Harmonikaši, klavijaturisti, ali i osobe koji profesionalno sviraju neki gudački instrument ili gitaru, znaju kako može da boli zglob, cela ruka ili vratni deo kičme. Dr Bumbaširević kaže da su lekari utvrdili da je kod mnogih muzičara kriva pogrešna tehnika i da je za neke lek bio u reedukaciji, pa je moguće i da ljudi koji radni vek provode za kompjuterom treba da prođu obuku pravilnog korišćenja glavnog sredstva za rad.
Olivera Popović
[objavljeno: 23.01.2007.]
.jpg)
