Izvor: Blic, 10.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogavca nema ko da kazni
Bogavca nema ko da kazni
U Srbiji ne postoji institucija koja odlučuje o sankcionisanju funkcionera koji zloupotrebe službeni položaj i prekrše Zakon o sukobu interesa. Mogu da rade na više mesta a, ukoliko se to otkrije, samo od njihove moralne odgovornosti zavisi da li će podneti ostavku ili ne, jer novoosnovani Odbor za sprečavanje sukoba interesa još ne funkcioniše.
Olivera Bogavca, predsednik Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istovremeno radi za honorar od 35.000 dinara mesečno i kao savetnik za finansije u JP Aerodrom 'Beograd'. 'Blic' je pokušao da utvrdi na koji način bi nadležni organi trebalo da reaguju kada su ovakvi slučajevi u pitanju.
- Naše institucije imaju fasadu, ali ne funkcionišu. Nije Bogavac jedini slučaj, ima ih mnogo, ali ne postoji institucija koja bi na bilo koji način sprovela zakon i kaznila one koji ga krše - objašnjava Stjepan Gredelj iz Saveta za borubu protiv korupcije.
Upućeni upozoravaju da sam sukob interesa ima moralnu dimenziju, ali je veoma ozbiljno ukoliko funkcioneri radeći dva posla koriste iste (poverljive) informacije.
- Bogavac se bavi veoma delikatnim poslom, jer je Uprava za sprečavanje pranja novca zapravo finansijska obaveštajna služba, koja ima informacije veoma važne za državu. Utoliko je bilo koja druga Bogavčeva funkcija mnogo delikatnija, jer on može ozbiljno da zloupotrebi službeni položaj - prokomentarisao je Ivan Lalić, bivši potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije, i dodao da to što mediji izveštavaju o korupciji i sukobu interesa ne znači mnogo, kad nema ko da sprovede zakon.
A po Zakonu o sprečavanju sukoba interesa, jedina mera koja može da se sprovede u ovakvim slučajevima jeste da se javnost obavesti da je funkcioner došao u sukob interesa i da oni predlažu rezrešenje s njegovog položaja. To bi trebalo da učini Odbor za sprečavanje sukoba interesa, koji zvanično postoji od januara ove godine, ali i dalje nema pravilnik o proceduri koju treba da sprovodi.
- Nije odgovoran samo funkcioner već i institucija koja ga je postavila. Tek ukoliko oni ne razreše prekršioca zakona, treba da reaguje Odbor za sprečavanje sukoba interesa - objašnjava Čedomir Čupić, bivši član Saveta za borbu protiv korupcije.
Svaki građanin može Odboru sa sprečavanje sukoba interesa da pismeno pošalje činjenice o nekom slučaju.
- Mi razmatramo taj zahtev, i ukoliko utvrdimo da je došlo do sukoba interesa, to saopštava ostalim članovima komisije posle čega se uvodi zakonom predviđena sankcija - objašnjava Milan Dedijer, predsednik Odbora. M. J.
