Izvor: Politika, 30.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biznis od nužde
Dva toaleta na pijaci u Kraljevu rade na zadovoljstvo korisnika i svog vlasnika, dok onaj „državni” na železničkoj stanici, u čije je renoviranje lane uloženo 1.600 evra po kvadratnom metru, „posluje nerentabilno”
Kraljevo – „Svaka vam čast”. Idemo u Evropu”, „Na nivou Evrope””, „Najčistiji ve-ce u celu Evropu”, „Ni u jednoj evropskoj prestonici nisam videla ovakvu čistoću u ve-ceu i ljubaznost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osoblja”, „Čistoća pet plus. Napred, Srbijo”... To su samo neki citati iz knjige utisaka koje su zapisali oduševljeni korisnici objekta na kraljevačkoj pijaci. Doduše, ima i poneka primedba, uglavnom na cenu usluga.
Da ne bude zabune, nije reč o hotelima već o – toaletima, u kojima se nužda vrši uz tihu, ambijentalnu muziku (nema novokomponovanih melodija), u kabinama koje blistaju, mirišu i koje su cvećem ukrašene. Čim korisnik oposli ono zbog čega je ušao, sve se odmah čisti i ponovo dezinfikuje, a posetioci mogu da operu ruke (ima i tople i hladne vode) nad blještavo belim lavaboima. I ne biva da fali šampona ili ubusa... I to nije sve: na izlazu vas radnica, ista ona koja vas je dočekala sa ljubaznim „dobar dan i izvolite” isprati sa jednako ljubaznim „do viđenja”. Što reče jedan od korisnika, „osećaš se gospodski i poštovano, iako si došao zarad s....”
Svo opisano zadovoljstvo košta 20 dinara, a može i jeftinije ako kupite paket usluga. Ima više varijanti, ali je najpogodniji onaj od 1.000 dinara za 70 ulazaka, zarad male ili velike nužde svejedno.
Na ideju da započne „biznis od nužde” došao je Perica Popović, diplomirani ekonomista iz Subotice, koji je vlasnik komunalne firme „Ruzmarin”. Kao i u još nekim srpskim varošima, Perica je i u Kraljevu od JP „Pijaca” zakupio dva ve-cea i delimično ih adaptirao, opremio, ukrasio i zaposlio sedmoro ljudi. Posao u Kraljevu nadgleda Časlav Zamahajev, direktor poslovnice, koji je, inače, penzionisani zastavnik prve klase. A vojnici, razume se, znaju šta je čistoća. Higijeničarke su, em vredne, em ljubazne, a firma im se odužuje što plate stižu, kako reče Zamahajev. „tačno, na vreme”. Njihov rad putem video nadzora može da nadgleda i gazda u Subotici, a svaki prolaz korisnika beleže i senzori... Nema, dakle, opuštanja: kad je dan „jak” poput pijačnog petka ili nedelje, bude i pet, šest stotina korisnika. „Ruzmarin” je već postigao dogovor sa pijačnom upravom o gradnji još jednog ve-cea, sa tuš kabinama pride, na obližnjoj auto pijaci.
Kad smo već kod ove teme, nezaobilazno je pomenuti i mesto u narodu znano kao „Veljin ve-ce”, na kraljevačkoj železničkoj stanici. To je, podsećanja radi, objekat u čiju rekonstrukciju je lane uloženo više od pet miliona dinara, odnosno 1.600 evra po kvadratu. Oko toga se u javnosti podiglo prilično prašine (bilo je i onih koji su tvrdili „da tu nešto smrdi”) otvaranje je bilo i te kako medijski propraćeno. No, iako je bilo planirano da se i tamo usluge naplaćaju kako bi se uloženo bar delimično povratilo, ovaj toalet je već mesecima, što bi se reklo, nerentabilan.
Doduše, jedna radnica brine o čistoći i higijena je na visokom nivou, a jedino su se senzori na lavaboima pokvarili. U ovaj toalet uđe dnevno tek tridesetak korisnika, uglavnom železničara, pa se usluge i ne naplaćuju. U radnoj prostoriji zatičemo Zlatka Slavkovića koji je angažovan po ugovoru, budući da je invalid. Na naše pitanje šta tu radi kad već ne naplaćuje usluge, kao iz puške odgovora:
– Pravo da ti kažem, čuvam od naroda. Da me nema, odneli bi slavine, sanitarije, ama, i vrata bi nestala...
M. Dugalić
[objavljeno: 31/10/2008]
