Izvor: Vostok.rs, 06.Feb.2013, 14:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biznis i deca – nerazdvojivi pojmovi za SAD
06.02.2013. -
U poslednje vreme u medijima i društvu aktivno se razmatra tema usvajanja ruskih građana u američke porodice: navodi se argumentacija za i protiv. Na kraju se pojavilo mnogo mitova i izmišljotina.
Mit prvi: siromašnoj ruskoj deci će u Americi biti mnogo bolje nego u domovini. Ali kako pokazuje praksa, do nedavno novosti su se šarenile od saopštenja o tome da su jedno rusko dete zaboravili u kolima, ono se ugušilo, drugo su pretukli, treće udavili. Znači >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tako izgleda srećno američko detinjstvo. I to pored toga što je između Rusije i Amerike delovao sporazum o usvajanju ruske dece koji u praksi ne samo da nije funkcionisao, nego kao da nije ni postojao. Na primeru šestogdišnjeg Maksima Babajeva koji je bio podvrgnut nasilju od strane američkih roditelja koji su ga usvojili, Serej Čumarev, stariji savetnik Ruske ambasade u Vašingtonu, izneo je detalje tog slučaja.
- Najvažnije što je začudilo je odnos svih vlasti datom okruga prema predtavnicima Ruske ambasade koji su doputovali kako bi razjasnili situaciju. Mi smo se obraćali u pet raznih kancelarija. Počev od ofisa tužioca, suda pa do specijalne uprave arhiva šerifa okruga. Svuda su se prema nama odnosili sa krajnjim nepoverenjem. Svuda su nam davali samo one informacije, pri tome za novac, koju nisu mogli da nam ne pruže ni pod kakvim okolnostima. To je ono što je poznato javnosti. Sve jedno u redigovanom obliku sve to dobijamo. Direktno su u našem prisustvu precrtavali crnim flomasterom sve podatke i sve postojeće informacije o tom slučaju. To za Ameriku nije novina. Tako je izvršena redakcija svih protokolima o mučenju u sepcijalnim zatvorima i slično. To je uobičajena praksa.
Iz svega pomenutog proističe mit broj dva: u Americi je strogi zakon koji nikoga ne štedi. Ipak u pogledu dece SAD su ispoljile nespobnost adekvatnog kažnjavanja „svojih“ i „tuđih“. I na kraju je američka Temida bila slepa u pogedlu presuda svojim građanima i iseljenicima iz drugih zemalja.
Kada je reč o stepenu kažnjavanja u SAD, za one koji diraju nevinu decu čudi neadekvatnost izrečenih presuda. U mnogim slučajevima kada se protivpravne radnje dopuštaju u pogledu dece rođene u Rusiji, američki roditelji dobijaju dve do tri godine zatvora. Ili čak prolaze sa novčanom kaznom, ukorom i javnim radovima.
Nesumnjivo, slučajevi adekvatnih kažnjavanja takvih mučitelja su postojali. 90-ih godina jednu od majki koja je usvojila dete iz Rusije i malteretirala ga, strpali su iza rešetaka na čitavih 20 godina. Ipak statistika poslednjih godina dokazuje da krivci odsede u zatvoru samo polovinu kazne. Zašto Amerikanci tako posebno vole rusku decu? Možda zato što Rusija nije čuvena po ekonomskoj stabilnosti i siromašnoj deci je bolje u komfornoj i uređenoj Americi? Sve to je upečatljivi primer zamene pojmova kao što je milosrđe i biznis, smatra Sergej Čumarev.
Jedan od glavnih argumenata koji navode protivnici zakona Dime Jakovljeva glasi: rusku decu osim Amerikanaca niko ne usvaja. Uporedo sa tim broj ruske dece usvojene u SAD naglo se smanjuje. Za 2011. godinu skoro za četvrtinu. Radi poređenja iste godine ruski građani su usvojili skoro 10 puta više dece nego Amerikanci iz rusije. Uz to Amerika je izgubila status jedinog utočišta za rusku siročad, pošto se poslednjih godina opšti broj usvajanja i Španiji i Francuskoj praktično izjednačio sa američkim pokazateljima. Pri tome, za razliku od SAD, u evropskim zemljama deci iz Rusije se osigurava viši nivo bezbednosti, zaštite zakonitih interesa i osnovnog prava na život. Sudeći po rakciji drušva koja se u poslednje vreme menja u Rusiji, većina siročadi će ostati u Domovini. Jednostavno zato što će naći nove roditelje upravo ovde.
Ljubov Kurjanova,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
.jpg)
