Izvor: Vostok.rs, 03.Jul.2012, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti ili ne biti šerijatu u Evropi?
03.07.2012. -
Nemački muslimani postaju pravni problem Nemačke. Kampanja za utvrđivanje pogubnosti šerijatskih sudova koje sprovode imami u džamijama zemlje započela je u Bavarskoj. Lokalne vlasti tvrde da pošto većina duhovnih lidera islama nema pravno obrazovanje i pravo na sudsku delatnost, odluke koje oni izriču mogu da dovedu do krajnje opasnih posledica.
Polazna tačka za odluke bavarskih valsti da razmotre osnove muslimanskog prava bila je knjiga "Sudije van >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zakona" koja se nedavno pojavila u Nemačkoj. Autor izdanja, novinar Joakim Vagner, tvrdi da patrijarhalni sudovi imama koji su toliko rasprostranjeni u emigrantskoj sredini, mogu danas da se nazovu paralelnom justicijom iz senke. Cifre koje svedoče o broju obraćanja muslimanskim sudovima ne postoje, pošto se sve radi tajno ili posredstvom društvenih mreža, a neprofesionalne odluke islamskog sveštenstva često imaju žalosne posledice i neminovno dovode ili do novih sudskih rasprava, ili već u svetovnim organima, ili do ljudskih tragedija. Sve to postaje ozbiljan problem za zemlju, govori nemački politikolog Aleksandar Rar.
"Poslednjih godina u raznim gradovima Nemačke organi bezbednosti zemlje sve češće utvrđuju činjenice postojanja takvih sudova. Ispostavlja se da u regionima sa 90% naseljenim muslimanima, već odavno deluje subpravni sistem šerijata, u kojem su ljudi primorani da žive po njegovim zakonima. Državni organi tamo više ne mogu stopostotno da kontrolišu ispunjenje građanskog zakonodavstva i to je sve prilično eksplozivna situacija za budućnost Nemačke."
Postoji čak mišljenje da zabranjujući osnove islamskih pravnih normi, Nemci na taj način pokušavaju da se spasu od terora muslimana. Ruski istoričar islama Leonid Sjukijajnen uveren je da je problem malo drugačiji.
"To je vezano ne sa pritiskom na muslimane, već sa neprihvatanjem onih formi rešavanja konflikata u šerijatskim sudovima od strane evropskog socijuma, koje, po mišljenju evropljana, na primer krše prava i uništavaju dostojanstvo žena. Jer zaista vrlo često oni izriču odluke koje izazivaju sumnju u njihovu zakonitost i poštovanje ljudskih prava. Tako da je negativno mišljenje evropljana o šerijatu sasvim objašnjivo, ali ono nikako nije vezano za netrpeljivost prema muslimanima."
Između ostalog, ne tako davno, kada se u neophodnosti uvođenja normi šerijata govorilo u Rusiji, gde je islam druga po brojnosti religija, sama mogućnost nečeg takvog izazvala je snažni negativni odjek u društvu. Pri tome ne samo u hrišćanskoj ili ateističkoj sredini, već i kod predstavnika muslimana. Veoma negativna reakcija ruskog društva bila je sasvim objašnjiva, objašnjava Leonid Sjukijajnen.
"Neprihvatanje ideje bilo je izazvano kao prvo onom ultimativnom formom predloga sa nizom pretnji, koja je navela na opreznost javno mnjenje. Drugi razlog su negativne asocijacije koje danas izaziva sam pojam šerijatski sud. To je nelegalna i protivpravna praksa koju karakteriše ne utvrđivanje principa pravednosti i ljudskih prava, već suprotni principi. Još jedan razlog je praksa šerijatskh sudova u Rusiji 90-ih godina prošlog veka u Čečeniji, uz izricanje smrtnih presuda i primerima njihovog javnog izvršenja. To je sasvim neprihvatljiva praksa koaj protivreči samim principima šerijata i osnovama islama. Ali ako neki stavovi šerijatskog suda, kao što je na primer tritejski sud ili stavovi o pomirenju strana budu delovali u okviru zakona država, uveren sam da se ništa strašno neće desiti."
Između ostalog, danas u nekim zemljama Evrope korišćenje stavova šerijata u okviru građanskog pravnog sistema jeste norma. U istoj toj Nemačkoj ministar pravde federalne pokrajine Rajnland-Pfalc Johan Hartlof početkom 2012. predložio je da se primenjuju muslimanski pravni zakoni u sporovima koji se tiču novčanih i porodičnih odnosa. A u Velikom Britaniji minimum od 1982. godine lokalni sudski organi su počeli da uzimaju u obzir norme šerijata u imovinskim sporovima imigranata muslimana. Neki zakoni islamskog prava kao arbitraža koriste se prilikom razmatranja građanskih parnica u Holandiji i Belgiji. Istina, nemački politikolog Aleksandar Rar uvren je da je za evropljane to ipak prinudna mera. Broj muslimana u zemljama EU svake godine raste, i vlade na sve načine traže puteve mirne koegzistencije tako različitih metaliteta, tradicija i običaja.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/Let Ideas Compete/cc-by
