Izvor: Blic, 21.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biranje struke pred kraj studija
Biranje struke pred kraj studija
BEOGRAD - Po ugledu na Bolonjsku deklaraciju uskoro će na naše fakultete biti uveden sistem bodovanja predmeta i pomoću toga će studenti moći samostalnim izborom predmeta sami sebi da kroje usmeravanje, a u isto vreme će im biti olakšan prelazak sa fakulteta na fakultet, jer će se tačno znati dokle je stigao sa učenjem - kaže za 'Blic' Srbijanka Turajlić, pomoćnik republičkog ministra prosvete za više i visoko obrazovanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- To je sistem koji je prihvaćen u skoro svim evropskim zemljama. Studiranje je podeljeno u dva ciklusa: dodiplomski i diplomski. Prvi ciklus traje minimum tri godine, a celokupno studiranje ukupno pet godina. U zavisnosti od procene, pojedine zemlje su odredile sistem od tri plus dve godine studiranja, neke četiri plus jednu, a neke mešovito. Prve dve godine trebalo bi da pružaju obavezno, bazično znanje, a na svim ostalima postojaće izborni predmeti čijim se izborom student sam usmerava. Svi predmeti su jednosemestralni, ali ne i iste težine. Težina se izražava u bodovima i njihov broj zavisi od truda: vremena koje student mora da provede spremajući se, učeći i čitajući literaturu za polaganje određenog ispita. Od toga koliko bodova sakupi zavisiće i njegov prelazak na drugi fakultet ili višu, odnosno visoku školu. Posle petogodišnjeg studiranja, studenti će dobijati tzv. master diplome, odnosno titulu magistra - ističe Turajlićeva.
Prema njenim rečima, bodovanje predmeta je budućnost, deo reforme visokog školstva. U skladu sa Bolonjskom deklaracijom, u Evropi postoje takozvani istraživački univerziteti koji pružaju ozbiljnije teorijsko a manje praktično, primenjeno znanje, gde se studenti pripremaju za dalje usavršavanje, doktorate, dodaje ona. Paralelno s njima postoje i visoke stručne škole, koje pružaju više primenjenog nego teorijskog znanja. Treća vrsta visokog obrazovanja, po Bolonjskoj deklaraciji ne postoji, naglašava pomoćnik ministra. - Zbog toga i mi možemo imati samo univerzitete i visoke stručne škole, pa bi naše više škole morale da prerastu u visoke škole i da daju diplome visoke stručne spreme. To ne znači da će automatski biti ukinute, već da treba ozbiljnije da se potrude da stvore uslove za tako nešto. Ako ćemo da pratimo model centralne Evrope, trebalo bi, na primer, da studenta obrazujemo za diplomiranog inženjera i diplomiranog inženjera stručnih studija, u zavisnosti od toga da li će on studirati na fakultetu ili u visokoj stručnoj školi - dodaje Turajlićeva.
Reforma u visokom školstvu, prema mišljenju Srbijanke Turajlić, zasad ide dobro. Kako kaže, sigurno bi išla i brže kada bi akademska javnost bila malo više raspoložena za nju ili kada bi imali na raspolaganju više novca, tj. bolju finansijsku podršku čime bi bili bolje motivisani za rad na reformi. Prema njenim rečima, Ministarstvo prosvete ne može da sprovodi reformu umesto univerziteta i viših škola, ali je njegov zadatak da pripremi okvir za reformu i očekuje da će je univerziteti sami sprovesti. Zato će uskoro biti gotov udžbenik o ECTS sistemu bodovanja, koji će biti dostupan široj akademskoj populaciji. Takođe je u pripremi agencija koja će pružati podatke o tome kako treba da izgleda reformisani nastavni plan i program da bi bio priznat u svetu. U pripremi je i novi zakon koji bi univerzitetima trebalo da da slobodu da reforme izvedu kako sami misle da treba, jer da bi reforma uspela, najvažnije je da se ojača uloga univerziteta u njoj, koji onda treba da koordinira i stručnim radom i finansijski.
- Univerzitet mora da postane pravno lice koje ima odlučujuću ulogu u nastavnom i istraživačkom procesu - smatra Turajlićeva . J. Subotić Novi sistem na svim fakultetima za sedam godina
Koliko će trajati reforma Univerziteta i kada će početi studiranje po principima Bolonjske deklaracije zavisi najviše od samih fakulteta. Konkretnu procenu vremena nije mogla da da ni rektor BU Marija Bogdanović, ali je rekla da je prvi korak, svakako, potpisivanje ove deklaracije. Prema procenama nekih stručnjaka, ovaj proces bi trebalo do okončanja, odnosno uvođenja na svim fakultetima, da traje najmanje sedam godina.
