Izvor: TvojPortal.com, 26.Jul.2011, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beznađe siguran uvod u depresiju
Dnevnik.rs Istraživanja o tome šta Britance čini srećnim pokazuje da je na prvom mestu ove rang-liste zaposlenje, a slede zdravlje i dobri porodični odnosi. Cilj istraživanja bio je da se ustanovi takozvani „indeks sreće” kao još jedno merilo uspeha ili neuspeha države.
Sudeći po odgovorima oko dve hiljade Britanaca, siguran posao je mnogo važniji od visine dohotka pošto se, za razliku od para, odnosi na svaki aspekt života, od samopoštovanja do pozitivnog >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << uticaja na decu. Ovakvo istraživanje kod nas nije sprovedeno, ali je urađeno niz radova koji govore o tome kako naši ljudi reaguju i kako doživljavaju neizvesnost na radnom mestu, a posebno gubitak posla.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Srbiji je 16,6 odsto, a broj nezaposlenih je veći od 720.000.
– Ne zna se kome je gore, da li onima koji godinama ne mogu da dođu do prvog posla ili onima koji su posle dugog niza radnih godina ostali bez posla – kaže psihijatar i psihoterapeut dr Darinka Šolaja, iz privatnog savetovališta „Pomoć”. – Gubitak posla je izuzetno stresan događaj, i to ne samo zbog prekida u prilivu novca, već se s tim gubitkom osoba suočava i s nizom drugih gubitaka i nemogućnosti za normalan život. Neretko takva osoba se smatra izbačenom iz društvenih zbivanja. Po jednom istraživanju, to je jedan od tri najstresnija događaja u životu. Za one koji zaposlenje ne mogu da nađu, to je ozbiljna prepreka za svaki drugi korak u životu: brak, roditeljstvo, osamostaljivanje od roditelja... što osobu dovodi u beznadežan položaj, a sve ovo vodi u depresiju. Radno mesto je nešto što strukturira naš život i, još bitnije, strukturira naš identitet.
Depresija ne nastupa odmah. Bilo da je posao izbugljen ili da još nije nađen, osobe su uglavnom u početku optimisti. Kako kaže naša sagovornica, posle završenog školovanja mladi se nadaju da će se „već nešto naći”, a kada uvide da posla nema ni posle godinu-dve, polako tonu u očaj. Ljudi različito reaguju na ovakvo stanje.
– Neki ga prihvataju i pokušavaju da mu ne pridaju preveliki značaj, mada su posle izvesnog vremena sve manje u stanju da stoički podnose ovakvu neizvesnost. Kada gotovo svakodnevno konkurišete za neki posao, a mesecima vas niko ne pozove ni na razgovor, onda je zaista teško i dalje biti optimista. Uzrast od 25 do 35 godina inače je praćen velikim životnim dešavanjima i promenama, ali ako nemate posao i neku ekonomsku sigurnost, onda sva ta nadanja padaju u vodu. Višak slobodnog vremena može dovesti i do osećaja dezorijentisanosti i monotonije. Nezaposleni su izloženi mnogo većem riziku od depresije i lošijeg zdravlja uopšte – kaže dr Šolaja.
J. Barbuzan
Depresija kao oboljenje
Istraživanje Instituta za javno zdravlje „Batut” pokazalo je da je depresija kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca konstatovana kao oboljenje. Depresija je u Srbiji među vodećim poremećajima zdravlja – zauzima četvrto mesto, iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća. Do porasta broja osoba kod kojih je mentalno zdravlje narušeno dovela je dugogodišnja izloženost kontinuiranom stresu. Na nedavnom kongresu Svetske psihijatrijske asocijacije održanom u Sankt Peterburgu, rečeno je da će depresija do 2030. godine postati vodeći zdravstveni problem. Crne slutnje izrekla je i Svetska zdravstvena organizacija, prognozirajući da će do 2020. godine depresija biti druga bolest (posle srčanih oboljenja) koja prouzrokuje invaliditet, i problem broj jedan u zemljama „trećeg sveta”.
Istraživanja o tome šta Britance čini srećnim pokazuje da je na prvom mestu ove rang-liste zaposlenje, a slede zdravlje i dobri porodični odnosi. Cilj istraživanja bio je da se ustanovi takozvani „indeks sreće”
kao još jedno merilo uspeha ili neuspeha države. Sudeći po odgovorima oko dve hiljade Britanaca, siguran posao je mnogo važniji od visine dohotka pošto se, za razliku od para, odnosi na svaki aspekt života, od samopoštovanja do pozitivnog uticaja na decu. Ovakvo istraživanje kod nas nije sprovedeno, ali je urađeno niz radova koji govore o tome kako naši ljudi reaguju i kako doživljavaju neizvesnost na radnom mestu, a posebno gubitak posla.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Srbiji je 16,6 odsto, a broj nezaposlenih je veći od 720.000.
– Ne zna se kome je gore, da li onima koji godinama ne mogu da dođu do prvog posla ili onima koji su posle dugog niza radnih godina ostali bez posla – kaže psihijatar i psihoterapeut dr Darinka Šolaja, iz privatnog savetovališta „Pomoć”. – Gubitak posla je izuzetno stresan događaj, i to ne samo zbog prekida u prilivu novca, već se s tim gubitkom osoba suočava i s nizom drugih gubitaka i nemogućnosti za normalan život. Neretko takva osoba se smatra izbačenom iz društvenih zbivanja. Po jednom istraživanju, to je jedan od tri najstresnija događaja u životu. Za one koji zaposlenje ne mogu da nađu, to je ozbiljna prepreka za svaki drugi korak u životu: brak, roditeljstvo, osamostaljivanje od roditelja... što osobu dovodi u beznadežan položaj, a sve ovo vodi u depresiju. Radno mesto je nešto što strukturira naš život i, još bitnije, strukturira naš identitet.
Depresija ne nastupa odmah. Bilo da je posao izbugljen ili da još nije nađen, osobe su uglavnom u početku optimisti. Kako kaže naša sagovornica, posle završenog školovanja mladi se nadaju da će se „već nešto naći”, a kada uvide da posla nema ni posle godinu-dve, polako tonu u očaj. Ljudi različito reaguju na ovakvo stanje.
– Neki ga prihvataju i pokušavaju da mu ne pridaju preveliki značaj, mada su posle izvesnog vremena sve manje u stanju da stoički podnose ovakvu neizvesnost. Kada gotovo svakodnevno konkurišete za neki posao, a mesecima vas niko ne pozove ni na razgovor, onda je zaista teško i dalje biti optimista. Uzrast od 25 do 35 godina inače je praćen velikim životnim dešavanjima i promenama, ali ako nemate posao i neku ekonomsku sigurnost, onda sva ta nadanja padaju u vodu. Višak slobodnog vremena može dovesti i do osećaja dezorijentisanosti i monotonije. Nezaposleni su izloženi mnogo većem riziku od depresije i lošijeg zdravlja uopšte – kaže dr Šolaja.
J. Barbuzan
Depresija kao oboljenje
Istraživanje Instituta za javno zdravlje „Batut” pokazalo je da je depresija kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca konstatovana kao oboljenje. Depresija je u Srbiji među vodećim poremećajima zdravlja – zauzima četvrto mesto, iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća. Do porasta broja osoba kod kojih je mentalno zdravlje narušeno dovela je dugogodišnja izloženost kontinuiranom stresu. Na nedavnom kongresu Svetske psihijatrijske asocijacije održanom u Sankt Peterburgu, rečeno je da će depresija do 2030. godine postati vodeći zdravstveni problem. Crne slutnje izrekla je i Svetska zdravstvena organizacija, prognozirajući da će do 2020. godine depresija biti druga bolest (posle srčanih oboljenja) koja prouzrokuje invaliditet, i problem broj jedan u zemljama „trećeg sveta”.
društvodepresija
