Izvor: Politika, 07.Maj.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezbednost preparata protiv komaraca još nije ispitana
Rok da se završe analize rizika od sredstava kojima se insekti zasipaju iz aviona je kraj ove godine. – Biocidi za tretman sa zemlje trebalo bi da budu potpuno provereni tek 2016.
I ove sezone će se preparati za suzbijanje komaraca raspršivati nad našim glavama, a da njihova bezbednost još nije do kraja ispitana i apsolutno potvrđena. U najboljem slučaju, koji već deluje teško ostvariv, njihova neškodljivost biće overena tek pred >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Novu godinu. Potencijalni rizik po ljude od preparata za larve, kojima se leteće napasti u nekoj vrsti „preventivnog samoodbrambenog rata” napadaju još pre nego što se izlegu, biće izračunat znatno kasnije – tek 2016. godine.
To ne znači da eventualna opasnost od preparata protiv komaraca uopšte nije proverena. Njihova registracija traje i po dve godine upravo zbog ozbiljnosti testova kojima se podvrgavaju.
Evropska unija je 2000. godine promenila svoju regulativu o biocidima – preparatima za suzbijanje štetočina. Tada su propisani rokovi u kojima je za razne aktivne supstance, sastojke na kojima se baziraju biocidi, moraju dostaviti celoviti tehnički dosijei, sa potpunom procenom rizika. Potom je i za svaki preparat načinjen od neke aktivne supstance neophodno sastaviti tehnički dosije sa procenom izloženosti i efikasnosti i karakterizacijom rizika u raznim načinima primene. Biocidi, međutim, nisu povučeni sa tržišta, budući da nijedan od njih nije pušten u promet pre nego što je već prošao takođe veoma detaljne provere.
Tako se i kod nas za zaprašivanje iz vazduha i dalje koriste preparati na bazi lambda cihalotrina. Tehnički dosije za preparate zasnovane na njemu, kažu u Ministarstvu životne sredine, u Evropi se mora dostaviti do oktobra 2013. godine. U Srbiji je, pošto je izrada takve studije veoma obiman, kompleksan i skup poduhvat, rok produžen do kraja ove godine.
– Nijedan od proizvođača ili uvoznika takvih preparata nije dostavio tehnički dosije. Znajući koliko je zahtevna obaveza koja je pred njima, malo je verovatno da će to iko učiniti pre roka. Kod nas će pripremanje dosijea za biocide kojima se komarci suzbijaju iz vazduha biti pomalo specifično, jer u Evropi se praktično više nigde komarci ne tretiraju iz aviona. Zato će domaći snabdevači takvim preparatima morati da dostave i procenu rizika od takve upotrebe. Oni su vrlo edukovani i svesni svojih obaveza, tako da, iako ne mogu ništa da tvrdim, verujem da će dosije poslati do kraja godine – objašnjava Biljana Milenković, iz Ministarstva životne sredine.
Bez obzira na poverenje ministarstva, neki od tih snabdevača nisu toliko uvereni da je posao moguće završiti na vreme.
– Rok koji nam je zadat, pre svega, nije odgovarajući, čak ni prema propisima EU. U njima je naznačeno da se ove godine mora predati dosije za lambda cihalotrin kao aktivnu supstancu, ne i za preparate koji su na njemu bazirani, za koje se dosijei moraju sastaviti do 2015. U roku koji je naše ministarstvo zadalo nemoguće je završiti sve analize. Samo testovi stabilnosti preparata traju dve-tri godine. I od ostalih snabdevača čujem da im je nemoguće da sve završe na vreme. Priča se nezvanično da će rok ipak biti produžen – kaže profesor Suren Husinec, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i vlasnik beogradske firme „Duohem”.
Ako ne bude odobreno dodatno vreme, „Duohem” će proizvode, kaže Husinec, i dalje prodavati u Evropi i svetu. Ali, u Srbiji, pošto se ovde za suzbijanje odraslih komaraca iz vazduha gotovo isključivo koriste biocidi na bazi lambda cihalotrina, ljudi će se načešati, jer preparata više neće biti u prometu, upozorava sagovornik „Politike”. Istina je da je Evropa zaprašivanje letećih napasti iz vazduha bezmalo zaboravila, ali ona to sebi može da priušti, jer tamo nema kanala zakrčenih đubretom, razrovanih ulica prepunih lokci i svih ostalih elemenata komunalnog haosa, koji predstavljaju savršena legla za komarce. Zato je kod nas tretman komaraca iz aviona još uvek neizbežan.
I u Srbiji se, koliko god je moguće, krilate pijavice zatiru još dok su u stadijumu larve. Za to se koriste biocidi čija su aktivna supstanca bakterije, te oni i nisu klasifikovani kao opasni proizvodi. Rok da se za njih dostavi tehnički dosije je malo lagodniji, jer je zacrtan za 2016. godinu.
– Vremena ima, ali ima i mnogo posla i mnogo troškova. Samo jedna analiza košta i nekoliko desetina hiljada evra, a nužno je obaviti desetine analiza. Bilo bi lakše da u Srbiji postoje institucije akreditovane za sve te testove, ali većina se mora završiti u svetu, čak ne ni u Evropi, pošto ni ona nema ustanove za sve vrste analiza. Mi smo evropske propise prepisali, ali nažalost, nismo stvorili institucije neophodne za njihovo sprovođenje – ocenjuje Danijela Dimitrijević, direktorka firme „Bioekološki centar” iz Zrenjanina.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 07.05.2013.
