Izvor: Politika, 09.Jan.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beton preti Sandića dolini
Meštani zaseoka Sandići kod Ljiga čije su se najplodnije bašte i njive našle na trasi budućeg autoputa Beograd – južni Jadran kažu da im nema druge već da posle 250 godina napuste ognjišta
Ljig – Iz solidno očuvane kuće stare više od sto godina u zaseoku Sandići, ljiškog sela Donji Banjani, potiče, pored ostalih, i legendarni srpski i jugoslovenski vaterpolista Mirko Sandić.
Lekari su jednom prilikom utvrdili da je imao, po kapacitetu i obimu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najveće srce među tadašnjim sportistima u svetu. Međutim, njegovi bliski rođaci iz 11 kuća Sandića ovih dana su se požalili našem listu da država i projektanti autoputa Beograd – južni Jadran, poznatijeg kao Koridor 11, nemaju razumevanja za njih.
Široku džadu planirali su da proteraju po sredini njihovih bašta, njiva, voćnjaka, bunara, kao i ispod prozora kuća u kojima žive.
Od kada su geometri obeležili trasu sa zaštitnom zonom, žitelji zaseoka Sandići su ozbiljno uznemireni, jer su građevinske mašine na deonici od Ljiga prema Preljini na svega kilometar i po od njihovih domova.
– Prošle jeseni pojavili su se geometri i kratko nam kazali šta nameravaju da rade. Pojedini od nas Sandića čak su im pomagali u nošenju i držanju letvi za premeravanje. Međutim, kada su označili trasu budućeg autoputa širokog preko 50 metara, shvatili smo da smo dovedeni pred svršen čin. U međuvremenu radovi na deonici iz pravca sela Dići primakli su se na kilometar i po od zaseoka. Praktično, betonom i asfaltom biće prekrivene naše najplodnije bašte, njive i voćnjaci a kuće dodatno prilepljene uz brdo Dubravu. U ovom raju na zemlji ostaćemo bez vode i vazduha. Moja kuća će biti udaljena od brzih traka autoputa šest do sedam metara dok će visina nasipa biti iznad prvog sprata. Takozvani zaštitni pojas puta ide kroz dvorišta skoro svih 11 kuća, tako da nam ovde opstanka nema – priča Aleksije Sandić, uz neskrivenu ljutnju što osim geometara s njima u vezi sa trasom autoputa, eksproprijacijom i daljom sudbinom niko ni reč nije progovorio.
Pouzdano znaju, dodaje naš sagovornik, da će na prostoru ljiške teritorije deonica prema Boljkovcu i Preljini početi da se gradi ovog proleća.
– Nezvanično smo saznali, jer je tako bilo prilikom eksproprijacije u susednom selu Dići, da će nam ar zemlje, u plodnoj dolini, plaćati po ceni od 12.000 dinara. To nije premalo, već je ponižavajuće jer za te pare ne možemo da kupimo zemlju na nekom od okolnih brda gde nema prilaznih puteva i vode. Shvatamo da je od velikog značaja za Srbiju da ima dobre i kvalitetne puteve, ali kada ga, kao u našem slučaju, „nateraju“ po najplodnijem zemljištu od kojeg živi 11 domaćinstava sa 30 čeljadi među kojima je devetoro dece, onda to treba da plate po adekvatnoj ceni – veli Aleksije Sandić, dodajući da su u opštini i mesnoj zajednici presavili tabak na adresu Ministarstva za saobraćaj, građevinu, urbanizam i prostorno planiranje gde su opisali u kakvoj krletki su se našli.
Krepki Desimir Sandić, koji je prešao osmu deceniju života, kaže da im se ovo događa nakon dva i po veka od kada su se njihovi preci ovde nastanili. Razočaran je što se u srcu Šumadije asfaltni putevi grade po najplodnijim njivama i voćnjacima.
Kaže da će njegovo domaćinstvo prolaskom autoputa ostati bez blizu tri hektara najplodnije zemlje pored Lalinačke rečice. On se nasmejao na cenu od 12.000 dinara za ar zemlje navodeći da je prošle godine sa upola manje površine na paprikama zaradio višestruko veću sumu.
I Ranko Sandić, sa suprugom i dvoje dece, prolaskom autoputa ostaće bez hektara plodne zemlje koja mu je uz voćnjak glavni izvor prihoda.
– Zbog čega su navalili baš kroz ovu dolinu nije mi jasno, izuzev što kao građevinac znam da će im biti lakše i jeftinije. Mi ćemo uz sve ostati i bez vode, jer će radovi poremetiti izvorske žice s kojih skoro svaka kuća dobija vodu i to slobodnim padom. Ne mogu da razumem da svega nekoliko meseci pred građevinsku sezonu niko sa nama ne razgovara, jer po svemu sudeći, najveći broj nas moraće da napusti selo. Gde, kuda i sa kakvim obeštećenjem u džepovima – pita se Ranko.
I njegov rođak i komšija Milomir Sandić takođe ne može da shvati ko je plodnu Sandića dolinu naumio da betonira. Njegova uža specijalnost je proizvodnja meda i trenutno ima preko 100 pčelinjih društava.
Da postave i specijalne semafore, veli, njemu tu opstanka nema, jer bi pčele svakodnevno morale da preleću autoput radi odlaska na vodu. Za nekoliko meseci sve bi nastradale.
Jedan od najmlađih i najvrednijih seljana Slobodan Sandić u čijoj kući odrasta uz njega i suprugu troje dece kaže da bi, ako ima pameti, trasa trebalo da zaobiđe njihov zaselak.
– To bi bilo pravo rešenje. Ako svi znamo da je obradiva zemlja i pijaća voda nešto što je najvrednije na planeti, zbog čega mi u centru Šumadije da se pravimo nevešti – kaže Slobodan koji u plodnoj Sandića dolini svake godine uz obradu sopstvenog zakupi od rođaka još pet hektara zemljišta na kojem uzgaja povrće i žitarice.
Budo Novović
objavljeno: 09/01/2013
