Izvor: Blic, 04.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatna lekarska pomoć u 18 zemalja
Građani Srbije mogu u 18 zemalja da ostvare pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomoć na osnovu međunarodnih ugovora koje je Srbija potpisala sa tim zemljama, ali neke od njih se oglušuju o taj dokument i naplaćuju svoje usluge.
Zato je bitno da svi koji putuju u inostranstvo ponesu potvrdu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) kako bi osigurali refundaciju troškova lečenja ukoliko im to bude bilo potrebno.
Vukašin Vukićević, direktor sektora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za inostrano osiguranje RZZO, kaže za „Blic" da takvu potvrdu mogu da dobiju samo relativno zdrave osobe.
- Hroničnim ili akutnim bolesnicima (postinfarktna stanja, dijaliza i sl.) pretpostavlja se da će u inostranstvu biti potrebna lekarska pomoć i zato ne mogu da dobiju potvrdu o pravu na hitnu medicinsku uslugu u drugoj zemlji, bila ona ugovornica ili neugovornica - kaže Vukićević.
U zemljama ugovornicama pravo se ostvaruje u skladu s potpisanim dokumentom, a u drugim zemljama prema našem zakonu - osiguranik plaća uslugu, ali je posle povratka u Srbiju naplaćuje od RZZO, i to na osnovu naknadno date ocene lekarske komisije da je bilo reči o hitnoj medicinskoj pomoći.
- Ko nema prethodno izdatu potvrdu, nema ni prava na naknadu troškova. U zemljama ugovornicama nije obavezno imati potvrdu. Ako je potrebna usluga u nekoj od tih 18 zemalja, osiguranik je dobija besplatno, a tamošnja medicinska ustanova naknadno traži tu potvrdu od Srbije. U slučajevima kada je ugovor na principu reciprociteta kao što je sa Velikom Britanijom, Bugarskom, Slovačkom i Poljskom, obostrano se pružaju usluge. Tako, Englez dobija uslugu u Srbiji o trošku našeg osiguranja, a Srbi tamo o njihovom trošku - objašnjava Vukićević.
Međutim, on upozorava na to da neke od tih zemalja ne poštuju potpisani ugovor.
- U Bugarskoj često naplaćuju usluge našim građanima. U BIH imamo sporazum na principu osiguranja i naknadnog obračuna, ali to se ne poštuje svuda, najčeće u Sarajevu i u oblastima gde je bilo najviše međuetničkih sukoba. Nepoštovanja ima i u Republici Srpskoj, ali ne tako često kao što je u BIH i nekim delovima Hrvatske. Na službenom nivou imamo dobru saradnju s Hrvatskom. Problem je što našim građanima refundiramo zvaničnu cenu usluga tih zemalja. Ako naplate više, ne možemo da reagujemo - objašnjava Vukićević.
Od ove godine, hitne lekarske usluge naši građani mogu dobiti i u Crnoj Gori, kao i u ostalim zemljama bivše SFRJ, sem u Sloveniji jer sa njom nije potpisan ugovor.
- I u Crnoj Gori nekad naplate bez provere da li osoba ima prava na osiguranje. Ali toga je sve manje. Sa Grčkom su razgovori u toku. Ne verujem da će se skoro zaključiti. Tamo primenjujemo naš zakon, kao i u Egiptu i u Turskoj. Sporazum sa Turskom je potpisan, ali ne i ratifikovan, pa nisu obavezni da ga primenjuju - kaže naš sagovornik .
Inače, međunarodne ugovore koji uređuju pravo na zapošljavanje, zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje, Srbija je potpisala sa 25 zemalja, ali je u 18 regulisano zdravstveno osiguranje.
U kojim zemljama postoje ugovori
Dobra saradnja: Velika Britanija, Slovačka, Poljska, Makedonija, Rumunija, Mađarska, Češka, Italija, Francuska, Luksemburg, Belgija, Holandija, Nemačka, Austrija
Zadovoljavajuća saradnja: Republika Srpska, Crna Gora
Nedovoljna saradnja: Federacija BiH, Hrvatska, Bugarska
Besplatna procedura
Da bi osiguranik dobio potvrdu RZZO, treba da se javi izabranom lekaru koji izdaje potvrdu o zdravstvenom stanju sa kojom treba da ode na lekarsku komisiju u filijalu RZZO kojoj pripada. Ukoliko je sve u redu, osiguranik dobija potvrdu o pravu na besplatnu hitnu medicinsku uslugu u stranoj zemlji. Procedura je besplatna.
