Izvor: BKTV News, 11.Dec.2013, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradske priče: Zašto nema ajkula na Tašmajdanu
Naš grad se ponekad sa neopisivom lakoćom odriče sjajnih zamisli koje su umnogome mogle da ga ulepšaju. Samo jedna među njima je bila ideja da u centru grada, na Tašmajdanu, zaživi ogroman akvarijum. Njega je trebalo da opasaju dodatni sadržaji, koji bi prestonicu učinili potpuno drugačijom nego što je danas.
- Krajem 2006. godine je preduzeće čiji sam bio direktor bilo zakupac Tašmajdanskih pećina – kaže Zoran Lilić, autor ideje da naša prestonica dobije akvarijum. – >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Imali smo ideju da ovde napravimo neobičan vodeni park, koji bi Beograđane i njihove goste uveo u podvodni svet. Jedan od projektanata je arhitekta Aleksandar Leko, stručnjak koji je najbolje osetio i razumeo ovu ideju, ali koji je imao jasnu viziju i kako da je materijalizuje.
Tako su Tašmajdanske pećine mogle da dobiju krajnje atraktivnu namenu. Istini za volju, danas je uopšte nemaju, jer ovaj raskošan prostor u centru grada sada čami i propada.
Podsećamo, Tašmajdanske pećine su pre dva milenijuma bile rimski kamenolom, kasnije su odavde Turci, pa zatim Srbi, vadili kamen i šalitru, da bi nemačka nacistička komanda u pećinama napravila vojno sklonište tokom Drugog svetskog rata.
- Fasciniran sam skrivenim i podzemnim prostorima, i oni u arhitektonskom smislu predstavljaju pravi izazov za mene – kaže Aleksandar Leko. – Više od dve decenije proučavam prostore gde duh oseća skrivenu energiju. Tako su me i pećine na Tašmajdanu prosto „usisale“ i pokrenule na delanje.
Leko nam objašnjava detalje plana, i kaže da je unutar akvarijuma trebalo da budu morske životinje, ali i one koje žive u slatkim vodama.
- Kroz nekoliko nivoa na steni na kojoj stoji Tašmajdanski park bilo bi prikazano Panonsko more, njegov izgled i istorijat. Ovo pradavno more povlačilo se odavde pre mnogo miliona godina tako što je na mestu gde se danas prostire Beograd prvo isplivalo ostrvo koje je bilo upravo na Tašmajdanu.
Prema projektu koji su osmislili naši sagovornici, pećine koje se nalaze ispod šetališta trebalo je da budu potpuno očuvane i nepromenjene, kako bi turisti imali dvostruko uživanje u ovoj atrakciji. Posetioci bi imali priliku da vide beogradski podzemni svet, koji je tu postojao vekovima, a da u velikim akvarijumima dožive i raskoš podvodnog života. Osim toga, projektant je osmislio stakleni lift, koji bi goste vodio u dubinu podzemlja, a koji bi bio smešten pored bašte restorana „Šansa“.
- Posetilac je trebalo da se spušta u utrobu Tašmajdana tako što kroz providne zidove lifta gleda ronioce, koji bi gnjurili između riba i drugih životinja koje žive u vodi. Kada se lift spusti do najniže tačke počinjala bi tura obilaska hodnicima između staklenih zidova, iza kojih bi na njih gledao morski svet – objašnjava Leko. – Osmislili smo i naučno-obrazovni centar za stručna ili turistička predavanja. Poseban izazov predstavljala nam je i vizija da jedan od ulaznih delova, onaj iz pravca Aberdareve ulice, zakrilimo staklenim krovom i da tamo napravimo tropsku baštu. Nju bi krasili posebni terarijumi za egzotične životinje. Tako bi Tašmajdan dobio posebno, spektakularno mesto, kakvih nema u ovom delu Evrope.
U jednoj od sačuvanih Tašmajdanskih pećina Leko je osmislio i posebnu izložbu, posvećenu izgledu ovog atraktivnog podzemnog prostora kroz vreme, jer predstavljaju autentično beogradsko blago. Tamo bi bile prikazane uloge ovih pećina od Singidunuma do nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu.
- Turisti su ovde mogli da zađu duboko u beogradsku istoriju i praistoriju – zaključuje Leko. – Od susreta sa Panonskim morem, preko današnjih morskih i slatkovodnih životinja, do senki tropskog bilja, sve je moglo da bude na jednom mestu.
POČETAK I – KRAJ
ONDAŠNJE gradske vlasti, 2006. i 2007. godine su, prema Lilićevim rečima, bile uglavnom dobronamerne prema izgradnji akvarijuma.
- Posle prvih ideja i projekata koje su postavili Snežana Ignjatović i Zoran Lazović, pripremivši kompletnu dokumentaciju, podneli smo zahtev za građevinsku dozvolu. Nadležni organ je ustanovio da postoji problem sa imovinsko-pravnim statusom Tašmajdanskih pećina, mada smo imali svu dokumentaciju koja je od nas zahtevana.
Kako dodaje Leko, sve je zapalo u mračne kuloare republičke administracije, odnosno nesređenih imovinsko-pravnih odnosa u Republici Srbiji i nepostojanja digitalnog katastra.
- Nije ova ideja potpuno zamrla jer i dalje postoji entuzijazam da projekat izvedemo do kraja – kaže Lilić. – Ipak, potrebno je da nas neko zaista dobronamerno razume i da upriliči prestonom gradu vrhunsku turističku atrakciju, a da istovremeno učini Tašmajdan znatno bogatijim.
OBRAZOVNA POTREBA
ODLIKA svakog grada koji ima ambiciju da postane metropola jeste da ima svoj javni akvarijum.
- To je obrazovno-filozofska komponenta za razumevanje života na Zemlji, jer dve trećine površine planete prekriva voda – zaključuje Lilić.
Primera radi, Bečki akvarijum je veoma atraktivan, ali je, prema rečima Leka ostvaren na znatno manjem prostoru nego što je zamišljen ovaj, beogradski.
Budimpeštanski je takođe veoma lep i upečatljiv, ali se nalazi daleko od centra mađarske prestonice.
TRADICIJA
PORODIČNA tradicija Aleksandra Leka vrlo je upečatljiva, budući da su tri generacije pre njega „pune“ vrhunskih arhitekata, pa slobodno može da kaže kako su njegovi preci sagradili veliki deo Beograda. Pradeda-stric mu je bio poznati Dimitrije T. Leko, a deda-stric profesor Dimitrije M. Leko. Vrhunske arhitekte bile su i dedina supruga Ljubica Leko, kao i tetka Ljubica Pelivanović Filipović.
Izvor: Novosti
Tweet
.jpg)
