Izvor: Politika, 23.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd ne odustaje od roditeljske kuće u Doktorovoj kuli
Pitanje je da li je to lokacijski zgodno, osobe sa mentalnim smetnjama u blizini imaju svoju ambulantu, kaže ministarka zdravlja Slavica Đukić-Dejanović
Ministarstvo zdravlja podržava entuzijazam da se u Beogradu formira roditeljska kuća, u kojoj bi za vreme terapije bili smešteni deca, koja se leče od raka, i njihovi roditelji, i daće svoj veliki doprinos da se to ostvari, ali pitanje je da li je lokacijski zgodno da to bude baš u Doktorovoj kuli. Obrazlažući ovakav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stav ministarka zdravlja dr Slavica Đukić-Dejanović kaže da treba razmotriti da li je zgodno da to bude tamo gde osobe sa mentalnim smetnjama u neposrednoj blizini imaju svoju ambulantu.
– S druge strane, tradicija nas obavezuje na poštovanje činjenice da je knez Mihailo Obrenović 1861. godine parlamentu poklonio i podario prostor koji se tada zvao Dom za s uma sišavše, dakle za osobe sa mentalnim smetnjama, verovatno će i Ministarstvo kulture i oni koji neguju tradiciju imati svoj odgovor po ovom pitanju. Za mene je zaista važno da poštujemo tradiciju, ali i da obezbedimo prostor u kome će se kvalitetno obavljati jedna više nego humana aktivnost, gde će roditelji dece koja se leče na onkologiji moći nekada i sa decom, a nekada i sami, da imaju određeni komfor. Mislim da to nije u koliziji jedno s drugim. Ministarstvo zdravlja mora da pomogne da budu kvalitetna rešenja i za jedno i za drugo – rekla je Đukić-Dejanović dodajući da treba utvrditi gde je najzgodnije da bude roditeljska kuća.
Sa druge strane, stav grada Beograda je da roditeljska kuća treba da bude u Doktorovoj kuli i da ovo zdanje treba da bude dato na korišćenje roditeljima dece obolele od raka, kažu za „Politiku“ nadležni u Skupštini Beograda. „Pre nekoliko godina pomogli smo da prvi objekat te namene u Beogradu i Srbiji bude opremljen i on i danas radi pri Institutu za majku i dete“, navode odgovorni. Inače, grad Beograd je u zemljišnim knjigama upisan kao vlasnik zgrade Doktorova kula, smeštene u krugu Kliničkog centra Srbije, a korisnik je opština Savski venac.
Ova opština je još pre četiri godine donela odluku da u Doktorovoj kuli bude roditeljska kuća i od tada je u saradnji sa Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka (Nurdor) za te namene prikupljeno više od 230.000 evra. Ali, pre dvadesetak dana osnovan je Odbor za revitalizaciju i zaštitu Doktorove kule od prenamene, čiji članovi tvrde da ona pripada Specijalnoj bolnici „Dr Laza Lazarević” i da nije pogodna za roditeljsku kuću.
Beogradska opština Savski venac i dalje će se zalagati da roditeljska kuća bude u Doktorovoj kuli, kaže Dušan Dinčić, predsednik opštine Savski venac.
– Puno toga je urađeno, u toku je tender za izvođače radova, prikupljena su sredstva za prvu fazu radova koji će uskoro početi – objašnjava Dinčić.
On ističe da bi promena lokacije za roditeljsku kuću u ovom trenutku bila izuzetno komplikovana, zbog donacija prikupljenih upravo za Doktorovu kulu.
– Lokacija buduće trajne roditeljske kuće je birana veoma temeljno – kaže Todor Mančić, predsednik Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka.
Dugo je traženo najbolje rešenje, Nurdor je predlagao i da mu se dodeli parcela u gradu gde bi se sagradila kuća za mališane obolele od raka koji dolaze sa roditeljima iz unutrašnjosti na terapije u beogradske bolnice, ali kao nevladina organizacija to nije mogla da dobije.
– Jedino i pravo rešenje bila je Doktorova kula, zbog njene blizine bolnicama i činjenice da decenijama zbog ruiniranosti nije korišćena. I pravno je sve bilo jasno, zgrada pripada opštini Savski venac, tako da ni tu nije bilo nikakvih problema. Od kada smo krenuli u akciju pre četiri godine do danas sav novac, više od 230.000 evra, sakupili smo u ime obnove Doktorove kule i izuzetno je teško sada promeniti namenu prikupljenih para – objašnjava Mančić.
Po njegovim rečima, trebalo bi pozvati apsolutno sve donatore, a bilo je onih koji su dali 100 dinara pa do onih koji su donirali 100.000 evra, i pitati da li bi pristali da se njihov novac iskoristi u drugu namenu, što je veoma teško izvodljivo.
U ambasadi Suverenog vojnog malteškog reda u Beogradu, jednog od najvećih donatora za obnovu Doktorove kule, kažu za „Politiku“ da za sada nemaju komentar o mogućoj promeni lokacije roditeljske kuće jer zvanično nisu dobili nikakvo obaveštenje o tome. Ipak, podsećaju da je donacija od 100.000 evra koju je Malteški red uplatio na račun Kliničkog centra Srbije u junu isključivo data za obnovu Doktorove kule kao roditeljske kuće i da se svrha te namene novca ne može menjati.
-----------------------------------------------
Značaj porodičnog okruženja za lečenje dece
Ako bi se lokacija ipak promenila, bilo bi potrebno bar nekoliko godina da oboleli mališani iz unutrašnjosti i njihovi roditelji dobiju roditeljsku kuću u Beogradu. A prema planovima, ako radovi budu tekli u predviđenim rokovima, roditeljska kuća u Doktorovoj kuli trebalo bi da bude otvorena iduće godine. „Dokle god je opština praktično vlasnik zgrade, i dokle god nas u tome podržava Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka, sa kojim smo zajedno ušli u ovaj projekat, mi ćemo se zalagati da u Doktorovoj kuli bude roditeljska kuća”, ističe Dušan Dinčić, predsednik opštine Savski venac.
U Srbiji se od raka godišnje leči do 500 mališana, a čak 80 odsto njih dolazi iz unutrašnjosti na terapije u beogradske, novosadske i niške bolnice i u tim situacijama neophodan je smeštaj tih porodica. Osim terapijskog značaja – a stručnjaci tvrde da je za lečenje mališana veoma bitno porodično okruženje koje dete ima u roditeljskoj kući – ovaj smeštaj je i od veoma velikog finansijskog značaja za porodice obolelih mališana. Jer, jedan od roditelja najčešće je prinuđen da napusti posao da bi se brinuo o bolesnom detetu, a lečenje traje od šest meseci do nekoliko godina.
Dejana Ivanović, Jelena Čalija
objavljeno: 23.11.2012.
.jpg)
