Izvor: Danas, 13.Apr.2015, 07:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd na vodi - s one strane Dunava
Budući da zauzima razuđen prostor između planine Avale i sremske i banatske ravnice, presečen dvema velikim rekama, protežući se na sedam brežuljaka i na delovima dveju ravnica, Beograd, u poređenju sa kopnenim metropolama, ima zaista izvanredan položaj.
Iako je grad na kopnu, posmatran iz Paraćina, Beograd podseća na Istanbul, buduću prestonicu sveta: Kalemegdan podseća na Topkapi, Sava na zaliv Zlatni rog, Dunav uzvodno na Bosfor, a Dunav nizvodno na Mramorno more, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Novi Beograd na Galata Saraj, a ravnica s one strane Dunava, sa kulama i tornjevima izmeštenog projekta "Beograd na vodi", mogla bi makar malo da podseća na azijsku stranu Istanbula.
Sa Beogradom na vodi s one strane Dunava, na pustom prostoru između novog mosta, Borče i Koteža, dakle sa Trećim Beogradom, Beograd bi postao zaokružena celina koja spaja tri raznorodna elementa: istorijski Beograd, vekovima stvaran, rušen i ponovo iz pepela vaskrsavan na istorijskim krivinama i oblinama; Novi Beograd, projektovan lenjirima, uglomerima i šestarima; i "Beograd na vodi" kao Treći Beograd, projektovan u duhu zapadne civilizacije koja sva, ne samo u arhitekturi, stremi i prodire u beskrajne daljine i visine.
Potrebno je da Beograđani suprotstave kapitalu svoj broj, što znači da treba da se masovno suprotstave projektu i da ga proteraju s one strane Dunava, kako bi Savski amfiteatar mogli da izgrađuju natenane i za svoju dušu, a ne za kapital i njegove sluge
Izmešten iz Savskog amfiteatra, Beograd na vodi bi imao nekog smisla s one strane Dunava, "u pustinji", kako kaže arhitekta G. R. Penja (NIN, 26. 03. 2015), "kojoj treba dati fizionomiju, ali ne u gradu koji već ima istoriju". Isto tako, tim izmeštanjem projekat bi i dalje bio dobrim delom ekonomski i društveno opravdan, što znači kako sa stanovišta investicija i oplodnje kapitala, tako i s obzirom na zaposlenost domaće industrije i budžetskih prihoda.
Što se tiče Savskog amfiteatra, te prirodne lepote usred civilizacije, zaista je sramota da on i dalje bude ogromna deponija usred jedne metropole, da bude ruglo grada, ali bila bi nepopravljiva šteta da se umesto jednog rugla, pod pritiskom logike kapitala, instalira drugo ruglo, jer je ovako koncipiran Beograd na vodi zaista strano telo koje umesto da zbližava oba dela grada, u stvari ih odvaja, a građane tera od svojih reka, umesto da ih mami da se tamo prošetaju, da izvedu decu, da se rekreiraju, pogledaju neku predstavu, da se zabave, kupe nešto, posede u letnjim baštama i parkovima, da se druže i žive svoje ljudske živote, a ne da ih taj projekat tretira kao dodatak kapitala, što znači kao graditelje i kupce njegovih stanova, te kao glasače njegovih projekata što brže i što veće oplodnje.
E, sad, postavlja se pitanje: ko će da ulaže u te kulturne, sportske, rekreativne i turističke sadržaje? Prvo, veličina i značaj tog projekta prevazilazi granice jednog političkog mandata, što znači da je nužna etapna izgradnja amfiteatra; drugo, radi privlačenja kapitala, neophodan je određen procenat izgradnje stambenih i poslovnih objekata (20 odsto - 30 odsto); treće, neophodno je učešće grada i države u nekom procentu; najzad, u pogledu projektovanja, pa i izgradnje, potreban je konkurs na kome mogu da učestvuju stručnjaci iz svih krajeva sveta.
Stoga, pošto je moć kapitala ogromna, jer "on pretvara vernost u nevernost, ljubav u mržnju, mržnju u ljubav, vrlinu u porok, porok u vrlinu, slugu u gospodara, gospodara u slugu, glupost u razumnost, razumnost u glupost" (Marks), potrebno je da Beograđani suprotstave kapitalu svoj broj, što znači da treba da se masovno suprotstave projektu i da ga proteraju s one strane Dunava, kako bi Savski amfiteatar mogli da izgrađuju natenane i za svoju dušu, a ne za kapital i njegove sluge.
*Autor je istoričar iz Paraćina
.jpg)
