Izvor: Politika, 18.Mar.2012, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bašta zdravlja u Oromu
Na 10 hektara porodica Farago već šest godina gaji organsko začinsko i lekovito bilje
Subotica – Dok vetar briše preko njiva, nigde nema zaštite, ali to kao da ne smeta Irmi i Janošu Faragu, koji vilama, a povremeno i samo rukama, prevrću zemlju, čiste je, odstranjuju zaostalo suvo korenje i razbijaju gromuljice zemlje. Poslednji je trenutak da posade rasad nane koji su pripremili, pa zato žure. Na njivi im pomaže i jedan privrednik iz Kraljeva, na nekoliko dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ostavio je svoju firmu sa stotinak zaposlenih, a ovde došao da „šegrtuje“ i stekne prvo znanje o organskoj obradi zemlje. Njihov mukotrpni rad na njivi prava je slika tvrdnje da organska proizvodnja zahteva mnogo ručnog rada.
Biofarma bračnog para Farago nalazi se na izlazu iz sela Orom pored Subotice. Formirana je na imanju Janoševih roditelja, nekoliko hektara su kupili, još četiri uzeli u zakup, pa sada na ukupno 10 hektara uspevaju da ostvare ono što su uvek planirali.
– Godinama sam radio u Nemačkoj, tamo sam upoznao Irmu, i već onda smo bili opredeljeni ka zdravoj ishrani i namirnicama koje nisu hemijski tretirane. Kada sam se vratio u zemlju sa Irmom 2003. godine, odmah smo znali da ćemo se time baviti – kaže nam Janoš.
U Nemačkoj je završio i školu alternativne medicine što mu je kaže bilo potrebno da bi se naučio zdravim životnim navikama. Posebno je zainteresovan za japansku akupunkturu i lečenje biljkama. Uostalom, njihov salaš prava je bašta puna začinskog i lekovitog bilja. Gaje nanu, majčinu dušicu, odnosno timijan, i to dve vrste, origano, estragon, beli slez, dve vrste bosiljka, neven, žalfiju, miloduh, hajdučku travu, nabraja nam Janoš. Od ovog začinskog i lekovitog bilja živi njegova šestočlana porodica, tri kćerke, od kojih najstarija, srednjoškolka, ima 16 godina, a najmlađi sin tek 20 meseci.
– Od 2006. godine naše imanje je sertifikovano za organsko gajenje, i svake godine smo ga pomalo proširivali, a zaustavićemo se na ovih 10 hektara. Ni sam ne znam koliko proizvoda godišnje pokupimo sa njiva, sve zavisi od vrste bilja – ističe Janoš.
Bez obzira na to što ne zna precizne količine ubranog roda, farma uspeva samostalno da opstane. Ovaj poljoprivrednik objašnjava da pored mnogo ručnog rada na njivi, ipak, postoje i dozvoljena zaštitna sredstva, i uz pravilnu negu i dobre uslove kod nekih biljaka uspevaju da postignu i tri ili četiri košnje godišnje. Osim njive u Oromu, i kod kuće imaju mali rasadnik gde povremeno upošljavaju radnike da rasporede rasad. Takođe i u sezoni branja angažuju po nekoliko meštana, jer ne postoji mehanizacija koja može da zameni ručno branje. Pre dve godine lokalna organizacija „Teras“ proglasila ih je za proizvođača godine u oblasti organske poljoprivrede. Iako se već šest godina bave poljoprivrednom proizvodnjom koja uživa deklarativnu podršku države, do sada su samo za 2010. godinu dobili pomoć države.
– Rekli su da ćemo dobiti subvencije i za prošlu godinu, ali nismo dobili još ništa. Početkom godine inspekcija je dolazila da proveri da li se pridržavamo pravila organske proizvodnje, ali za sada nikakvo rešenje o subvenciji nismo dobili. Novac dobijamo „unazad“ umesto u trenutku kada imamo najveće troškove. Osim toga, sada je i kursna razlika drugačija, a tako bih i ja znao da štedim kao što država štedi na nama – kaže Janoš.
Organski gajeno začinsko i lekovito bilje prodaje u biotekama širom Srbije i pojedinim megamarketima. U gajenje bilja krenuo je sa idejom da ga izvozi, ali za sada su količine koje nudi tržištu premale za stranog partnera.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 18.03.2012
