Izvor: Blic, 23.Avg.2015, 19:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"BLIC" SA IZBEGLICAMA Svaki rat vodi u Krnjaču
Ratovi su ih sastavili u kolektivnom centru u Krnjači, u trošnim barakama nekadašnjeg preduzeća „Ivan Milutinović“.
Neki od azilanata znaju pomalo i srpski
Oko 500 izbeglica iz svih krajeva regiona i sveta dovela je ista sudbina na hektar ograđene palilulske zemlje. U izbeglički kamp ne može svako da uđe. Postoji stroga kontrola prolaska kroz kapiju na ulazu, sa sve revnosnim čuvarem u kućici. Neko neupućen još bi pomislio da je privilegovan onaj ko tamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uđe. Slobodno kretanje kroz kapiju ovog „naselja“ dozvoljeno je svakog dana od 7.30 do 20.30 sati. Ekipa „Blica“ stigla je na vreme, ali - u nevreme.
- Kad je kiša, svako se zavuče u svoju sobu. Po ovakvom pljusku ne ide mi se ni na ručak pošto mora da se pešači barem pet minuta. A i hrana nije baš neka. Zato često idem na klopu do grada - smeje se Somalijac Hersi Jusuf (28).
Ipak, nikom nije bilo do smeha kada je skinuo kačket.
- Pre neko veče izašao sam sa drugarima na splav da bi me nakon toga kod jedne velike zgrade napali nožem, oteli mi mobilni telefon i uzeli 1.000 evra. Ranili su me po glavi i ruci. Bez obzira na to, meni se i dalje sviđa ovde. Već sam 13 dana u kampu i ne znam da li ću i kada ići negde dalje. Lepo se slažem kako sa mojim zemljacima, tako i sa Srbima. Kad je lepo vreme igramo i fudbal u dvorištu - priča Hersi.
Na jednoj strani od betonske pešačke staze nalaze se barake gde su azilanti, dok su na suprotnoj strani izbegli iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije.
- Azilanti su baš dobre komšije. Donose mi sok, keks, kafu. Neki od njih pričaju malo i srpski. Sporazumevamo se i očima, rukama i nogama. Lako je nama da se razumemo kad nas je ista muka zadesila. Često se naša i njihova deca igraju zajedno - priča baka Dragica Ivković, koja je pre više od dve decenije izbegla u Srbiju iz Siska.
Sudbina je često sinonim za ljubav.
- Nekoliko devojčica je bacilo oko na naše drugare. Videćemo, možda neko od nas i ostane ovde zbog ljubavi - zagonetan je Somalijac Abdi Hamud dok surfuje na mobilnom telefonu, u sobi za druženje gde ne radi nijedan od dva televizora.
U centru su i oni koji jedva čekaju da se presele u već skoro pripremljenu zgradu za izbeglice u Velikom Mokrom Lugu.
- Ne smetaju nam azilanti. Čak ih ni ne čujemo - ističe Milorad, koji je s ocem došao u Krnjaču iz Peći 2001. godine.
Avganistanac dobio nadimak Viski
Mnogo od 90 azilanata, koliko ih se trenutno nalazi u kampu, naviklo se i na ovdašnji noćni život.
- Ima mnogo samaca među mladićima, a dok su bežali iz domovine otkrili su i alkohol. Znaju s vremena na vreme da naprave i ovde žurke. Jednog Avganistanca sam prozvao Viski pošto ga stalno viđam s čašicom. Svideo mu se nadimak - priča Rade Ćirić, upravnik kolektivnog centra „Krnjača“, i dodaje da među azilantima najviše ima Sirijaca, Somalijaca i Avganistanaca, pa čak i dva Rusa i Makedonac.
Nema zime za azilante
Azilanti bi trebalo uskoro da budu u većini u ovom kampu.
- Trenutno imamo kapacitet da primimo 270 azilanata, a sada je tu oko 90 njih. Do aprila-maja iselićemo srpske izbeglice pošto smo im obezbedili smeštaj u socijalnim stambenim objektima, industrijskoj gradnji i na seoskom domaćinstvu. Na taj način imaćemo mogućnost da primimo između 500 i 600 azilanata. Uglavnom niko od azilanata preko zime neće ostati na ulici. Svi će biti zbrinuti u nekom smeštaju - naglašava Ćirić.
