Izvor: RTS, 22.Maj.2021, 05:57
Autobus se probija kroz bujice vode, automobili na zakrčenom auto-putu – da li će isplivati rešenje
Svaki put kada u Beogradu padne malo jača kiša iste slike. Profesor Građevinskog fakulteta Jovan Despotović rekao je za RTS, osvrćući se na taj problem, da kasnimo sa izgradnjom sekundarne kanalizacione mreže - to su cevi, slivnici, reviziona okna i najvažniji objekti tzv. retenzije - jezera. Odgovorio je i da li je ugrožena izgradnja metroa.
Nismo zaboravili kišu i slike autobusa koji se probija kroz bujice vode, automobile koji plivaju na zakrčenom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << auto-putu, pešake do kolena u vodi koji pokušavaju da pređu ulicu. Ali mi ovaj "film" gledamo svaki put kada padne malo jača kiša.
Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Jovan Despotović rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, da je očigledno da više puta plivamo i borimo se sa vodom. Podseća da je prošle godine to bilo 8. juna, a najteže je bilo 15. juna 1999. godine.
Očigledno da se ne borimo uspešno sa ovim problemom, rekao je Despotović, dodajući da kasnimo sa rešenjem između 40 i 50 godina.
Podseća da je 1972. godine napravljen generalni plan Beograda koji je to koncipirao, ali nije rešio. "Predviđeno je bilo da se u sledećih 25 do 30 godina realizuju ti projekti, a 2004. godine novi generalni plan takođe naglašava neke od ovih stvari, ali od 2004. kreće tzv. investitorski urbanizam", ističe Despotović.
Kako kaže, to sve sažima ovo što ljudi govore, gradi se neplanski. Dodaje da "Beogradski vodovod i kanalizacija" ne mogu da pomognu, Direkcija za građevinsko zemljište kasni.
"Svi kasne u rešavanju ovog problema. Vodovod je napravljen početkom 20. veka kada je urađen i prvi kolektor, ispod sadašnjeg auto-puta, projektovao ga je Nikola Stamenković, a nadzor dao profesor Milanković. Od tada mi se i dalje oslanjamo na te kolektore", podvukao je Despotović.
Prema njegovim rečima, imamo mnogo više zgrada, kasnimo sa izgradnjom sekundarne kanalizacione mreže – to su cevi, slivnici, reviziona okna i najvažniji objekti tzv. retenzije, to su jezera.
Na kumodraškom projektu trbalo je da bude izrađena retenzija 70-ih godina, ponovo je Građevinski fakultet uradio 1999. i od tada se umesto toga gradi naselje Vojvode Stepe, kaže profesor.
Složio se sa konstatacijom da se više isplati napraviti zgrade i prodati ih nego naći rešenje za odvodne vode.
"Nikome se ne plaćaju štete koje proizvode poplave. To plaćamo svi", kaže Despotović.
Ko može da utiče na rešenje problemaDespotović ukazuje da su svi nadležni pomalo. To je, kako kaže, zajednička kobila, za koju niko ne može da bude odgovoran 100 odsto jer nema stopostotne nadležnosti.
"Putevi Srbije, Putevi Beograda, Beogradska kanalizacija, razni sekretarijati ne mogu da utuču na urbanistički plan koji treba da prethodi svemu ostalom. Urbanistički planovi u Beogradu su u zaostatku u odnosu na izgradnju", istakao je Despotović.
Jezera za periferne opštine, šta je sa centromDespotović kaže da jezera mogu da se naprave na kumodraškom potoku uzvodno gde je "Lasta", uzvodno prema auto-putu ka Nišu.
Prema njegovim rečima, savremena izgradnja, savremeni urbanizam u celom svetu podrazumeva zelene krovove, zelene parkinge, zelene asfaltne površine - ne 100 odsto nepropusne već delimično propusne.
Tako nešto se radi na Građevinskom fakultetu za potrebe Filmskog grada, kaže on.
Govoreći da li je to rešenje za centar Beograda, profesor Despotović kaže da je to poslednje rešenje, jer ako se to ne uradi na Slaviji, gde imate parking, gde imate Mitićevu rupu koja nikada nije bila park i deo koji je popločan ispred Narodne banke, ako se ne pretvore u delimično zelene površine – biće sve gore i gore.
Sve češće se stavlja drveće u saksijama. Despotović smatra da je to "mnogo malo delimično rešenje".
Ukazuje da postoje propusni parkinzi, i da parking na Slaviji može da bude potpuno propusni.
Despotović ukazuje da je Beograd 2008. i 2009. godine postao vrlo centralizovan, tada su mnoge opštine izgubile vlast, izgubile su novac. Izgubile su moć da uređuju svoj deo problema.
"Tad je Beograd preuzeo na sebe veliko breme i od tad mi živimo u jednom vrlo centralizovanom gradu koji rešava samo centralne probleme. Recimo, Most na Adi, on je rešio samo deo problema, nije rešio mnogo toga, znači, stvar mora da se vrati opštinama u izvesnom delu, ali u centru grada očigledno mora da rešava sam Beograd", ističe profesor.
Da li je poplavama ugrožena izgradnja metroaŠto se tiče metroa, kaže da mora da se napravi - osim projekta koji se trenutno radi, šira slika, područje zaštite od Železnika do Save, nekih 700 hektara, i to se mora što pre uraditi.
Što se tiče auto-puta retenzije na kumodraškom slivu, odnosno gde je "Lasta", isto to može da se uradi na Novom Beogradu, znatno manje, rekao je on.
Šta je najgore što može da se desi - to je po njemu, da se napravi postrojenje za otpadne vode da ne funkcioniše. jer se ovolike količine kišnih voda nekontrolisano ulivaju u fekalnu kanalizaciju, koja stiže na postrojenje koje će koštati 3 ili 4 milijarde evra ili dolara. To će biti skupo i neće funkcionisati ako ako sve ostane ovako zapušteno, objasnio je.
"Izgradnja metroa može da bude ugrožena, može da se kontroliše, postoje savremeni postupci i metode kontrole praćenja kao što postoji u civilizovanom svetu", zaključio je Despotović.
.jpg)
