Izvor: Politika, 21.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambulanta za strance
Diplomate najviše interesuju saveti o pravilnoj ishrani, a uglavnom ih muče kardiovaskularne bolesti i povišeni pritisak, pričaju u jedinoj ambulanti za strane državljane u Srbiji
Tri hiljade „varirajućih” i oko petsto aktivnih zdravstvenih kartona nalazi se u Ambulanti za diplomatsko-konzularnu misiju u Ulici vojvode Milenka u Beogradu, koja je jedina državna zdravstvena institucija u kojoj se leče predstavnici ambasada i njihove porodice dok su u službi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u našoj zemlji.
Iako prostorno odvojena u zasebnu celinu, od 1976. godine kada je osnovana, ona se nalazi u organizacionom sastavu Doma zdravlja „Savski venac”, na čijoj teritoriji je smešten najveći broj ambasada.
Ambulanta za diplomatsko-konzularnu misiju je, kako navodi dr Mirjana Velimirović, direktor Doma zdravlja „Savski venac”, u stalnom kontaktu sa Ministarstvom inostranih poslova, a za obavljanje svoje delatnosti poseduju međunarodni sertifikat.
Pacijenti koji poslednjih godina najčešće „kucaju na vrata” ove ordinacije su službenici ambasada Hrvatske, Bosne, Makedonije, Ukrajine, Rusije, Bugarske, Rumunije, Češke, Slovačke...
Dr Danica Đuričić, jedina doktorka koja ovde radi, naglašava da imaju dobru saradnju i sa predstavnicima ambasada Maroka, Gane i Gvineje, dok se administracija ambasada iz zapadnih zemalja, ipak, češće odlučuje da svoj zdravstveni karton poveri privatnim klinikama.
Istorijat bolesti zaposlenog osoblja, ističe ona, u strogoj tajnosti čuvaju i u američkoj ambasadi koja ima svog lekara i proverenu medicinsku službu. O zdravlju Amerikanaca brine lekar „od poverenja” iz zdanja u Kneza Miloša.
Prema rečima dr Đuričić, postoje dva kriterijuma na osnovu kojih se stiče pravo na lečenje u ovoj ustanovi. U slučaju da diplomate dolaze iz zemalja s kojom Srbija ima potpisanu konvenciju o lečenju, oni stiču jednaka prava zdravstvenog osiguranja kao naši državljani. Diplomate iz zemalja sa kojima ovaj dokument nije na snazi imaju obavezu da sami plaćaju lekarske preglede.
– Potpuno istu zdravstvenu knjižicu kao naši građani imaju i diplomate iz zemalja sa kojima imamo potpisanu konvenciju. Jedina razlika je što se kod njih umesto matičnog broja upisuje datum rođenja. Međutim, ono što je njima od izuzetne važnosti jeste da lekar bude čovek od poverenja. U svojim zemljama oni, uglavnom, imaju kućnog lekara koji njihovo zdravstveno stanje prati u kontinuitetu – priča doktorka Đuričić.
Budući da diplomate dolaze iz različitih, često i drugačijih geografskih i klimatskih uslova, potrebno je vreme da se prilagode načinu življenja u novoj sredini.
– Kao pacijenti, diplomate su izuzetno tačni, precizni, i vrlo pažljivi. Najviše ih interesuje da se konsultuju o pravilnoj ishrani i o zdravim stilovima života. Ono što je karakteristično za njih jeste da su zdravstveno odlično obavešteni i edukovani, kao i da punu pažnju pridaju prevenciji. Ne čekaju da se razbole da bi došli lekaru – govori dr Đuričić.
Ona napominje da su oboljenja koja muče većinu diplomata uglavnom kardiovaskularne bolesti i povišeni pritisak, bolesti respiratornog sistema, kao i oboljenja probavnog trakta.
– Imamo i stomatologe koji rade sa njima. Diplomate me, recimo, često pitaju koji je kod nas ekvivalent za lekove koje su uzimali u svojoj zemlji. Koliko znam, dok su ovde oni uglavnom koriste lekove naše domaće proizvodnje – priča doktorka koja se sa svojim pacijentima sporazumeva na engleskom jeziku, a u slučaju da diplomata govori francuski jezik u ambulantu dolazi sa prevodiocem. U ambulanti za strance leče se i naši ljudi koji rade u ambasadama ili stranim predstavništvima.
– Imamo i oko 800 „domaćih” kartona, ali prvenstvo, ipak, imaju stranci, što znači da u svakom trenutku moramo da vodimo računa da se ne napravi gužva. Nedavno je bio jedan mladić iz Engleske, došao je pravo „s ulice”, što nas je iznenadilo, ali nam je objasnio da je informacije o nama pronašao u vodiču koji je kupio u Londonu – kaže dr Đuričić.
Pošto se susreće sa pacijentima sa razvijenom kulturom brige o svom zdravlju, dr Đuričić ističe da to zahteva neprekidno praćenje novosti iz oblasti medicine.
– Naši pregledi, kao i razgovori sa diplomatama traju prilično dugo. Nije nikakvo čudo da se pacijent u našoj ordinaciji zadrži sat i po vremena. Kada steknu poverenje u nas, diplomate se interesuju i za mnoge druge stvari, a često se dešava i da nam pošalju pozivnice za prijeme koje organizuju ili razglednice kada se sa službom presele u neku drugu ili se vrate u svoju zemlju – priča dr Đuričić. Za šest godina koliko radi u ovoj ambulanti, i pored jezičke blokade, ona ističe da nije imala većih neprijatnosti, sve doskoro kada je jedan visoki službenik ambasade odbio da plati pregled.
– Evo, nedavno je nam je bio i službenik švedske ambasade, posle pregleda on nas je, recimo, zamolio da svoje mišljenje i zaključke o pregledu damo u pisanoj formi, kako bi mogao da ih na dalje konsultacije pošalje svom sinu koji je lekar – priča naša sagovornica.
Doktorka Đuričić pravi razliku između naših ljudi i stranaca kada se nađu na lekarskom „kanabeu”.
– Stranci su kao pacijenti manje skloni „samolečenju”. Oni čak ni vitamine ne pristaju da uzimaju bez saveta lekara. Mnogo više veruju zvaničnoj medicini, poštuju lekara i disciplinovano se pridržavaju propisanih tretmana. Lepo je i lako raditi sa njima – iskrena je doktorka Đuričić.
Aleksandra Marković
[objavljeno: 22/07/2008]
