Izvor: Politika, 08.Nov.2014, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AP o Srbinu koji čuva grobove srpskih vojnika u Solunu
SOLUN – Svaka porodica u Srbiji izgubila je nekoga u Prvom svetskom ratu, priča Srbin Đorđe Mihajlović (86) koji već više od pola veka čuva grobove srpskih vojnika koji su pre 100 godina sahranjeni na groblju u Solunu.
„Ovo je moja porodica. Znam imena svih vojnika ovde i njihove životne priče. Sada ih pričam njihovim unucima i praunucima”, priča Mihajlović, a prenosi u reportaži AP.
Srbija, koja je učestvovala u Prvom svetskom ratu od samog početka, imala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je armiju od oko 350.000 vojnika, od koji je oko 130.000 poginulo.
„Trećina vojske je izgubljena. To je priča koju bi svet trebalo da zna. Svaka porodica je imala žrtvu”, kaže Mihajlović.
Na tom groblju su sahranjeni i članovi njegove porodice: deda, veteran iz Prvog svetskog rata koji je postao prvi čuvar tog groblja, kao i njegov otac koji ga je nasledio. Mihajlović namerava tu da radi dok ne umre, a onda će i on biti sahranjen na tom mestu.
Njegov deda Sava je počeo da radi ovaj posao kada je groblje izgrađeno na mestu nekadašnje poljske bolnice. Đorđev otac Đuro je preuzeo brigu o groblju i bavio se time sve do smrti 1960. godine.
Mihajlović i dalje živi u kući koja je izgrađena za njegovu porodicu na samom groblju, navodi američka agencija.
(Foto AP)
On nosi stare uniforme i puši cigarete „drina” koje su bile popularne među vojnicima u rovovima. „Nosim uniformu da bi ljudi mogli da me prepoznaju zato što posetioci ne znaju uvek gde da idu. Među uniformama je i odeća iz Prvog svetskog rata koju nosim u čast vojnika”, priča Mihajlović.
Oko 7.500 Srba je sahranjeno u Solunu, gde su delovi groblja rezervisani i za Francuze, Italijane, Britance i Ruse koji su tamo poginuli. Mihajlović se stara samo o srpskom delu.
Mihajlović, koji ima dve ćerke, zna da će njegova porodična tradicija biti prekinuta kada umre i zato obučava mlađeg šegrta koga mu je dodelio Beograd.
„To mi je najteže da prihvatim. Ovde sam rođen, ovde sam odrastao. Igrali smo se u poljima koja su nekada bila oko ovog mesta. Ovde smo stvorili svoje porodice. Ja sam mogao da odem u penziju. Ali ovo za mene nije posao, već sam život”, završava svoju priču Mihajlović.
Tanjug
objavljeno: 08.11.2014.
.jpg)
