Izvor: TangoSix.rs, 16.Sep.2022, 07:00

[ANALIZA] Sve o ratnim vazduhoplovstvima Evrope

Sastav i opremljenost ratnog vazduhoplovstva zemalja sveta jedna je od omiljenih tema, kako vazduhoplovnih stručnjaka, entuzijasta i laika koje ova oblast interesuje. Danas postoji mnogo izvora koji navode ovakve podatke ali brojke ne govore sve. Malo država zvanično saopštava ne samo koliko imaju vojnih vazduhoplova, nego i bitnije, njihovu raspoloživost, odnosno operativnost koja je takođe rastegljiva kategorija. Nakon detaljnih pregleda borbenih vazduhoplova Latinske Amerike i Afrike, >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << Tango Six vam danas donosi analizu sa kakvim sve borbenim avionima i helikopterima raspolaže Evropa.
Prema ovogodišnjem pregledu inventara vazduhoplovnih snaga sveta britanskog magazina Flight International, evropske države, ne uključujući bivše sovjetske republike, poseduju oko 2.113 borbenih aviona i oko 3.323 borbena helikoptera. Ako bi se ovi podaci uporedili sa drugim izvorima dobili bi se slični brojevi ali se mora naglasiti da se broj koji je naveden za borbene helikoptere odnosi u stvari na većinu vojnih helikoptera (ne uključujući školske), dok je broj borbenih helikoptera kojima je samo to namena, mnogo manji.
Jedan od tri evropska projekta razvoja novog borbenog aviona, britanski Tempest / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Same brojke svakako nisu dovoljne da bi se realno predstavila snaga nekog ratnog vazduhoplovstva. Postoje mnogo važniji parametri pri takvim analizama. Bitni su operativnost i dostupnost tehnike, kakvo je održavanje, koliko se ulaže finansijskih sredstava, potom kakva je obučenost i trenaža pilota, stepen stručnosti vazduholovnotehničke službe, koliki nalet i kakva je struktura naleta pilota (nije dovoljno samo da to bude veliki broj sati sakupljen običnim “peglanjem vazduha“), potom kakvi su remontni i smeštajni kapaciteti kao i ostala infrastruktura, i još barem jedna vrlo bitna stavka – kako su borbeni vazduhoplovi naoružani.
Stari kontinent novi avioni U Evropi trenutno leti 20 tipova borbenih aviona. Taj broj će do početka sledeće decenije najverovatnije pasti na samo 6-8 (biće dakle veoma monotono na aeromitinzima). Iznad starog kontinenta leti pet tipova borbenih helikoptera.
U toku je razvoj tri tipa evropskih borbenih aviona. Tu je britanski projekat Tempest kome će se najverovatnije pridružiti Italija, zatim program NGF (FCAS) u kome bi trebalo da učestvuju Francuska, Nemačka i Španija. Treći, za sada neizvesni program razvoja je TF-X, projekat vazduhoplovne industrije Turske.
Model u prirodnoj veličini turskog projekta borbenog aviona 5. generacije bio je izložen i na ovogodišnjem sajmu u Londonu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Od 44 države Evrope (računajući i bivše republike SSSR-a), njih 26 poseduje borbene avione, većina zemalja je, naročito u proteklih par godina, već rešila ili je na putu da reši pitanje opremanja svojih vazduhoplovnih snaga novim višenamenskim borbenim avionima.
Svega nekoliko država još uvek nije naručilo nove letelice: Portugal, Srbija, Turska i Ukrajina (kao sada poseban slučaj). Borbene helikoptere, kako one ‘‘čistokrvne‘‘ tako i desantno-jurišne (pre svega se misli na sovjetski Mi-24), poseduje samo 17 evropskih zemalja.
U svetlu ruskog napada na Ukrajinu koji će neminovno imati velike posledice po opremanje evropskih vojski (juče smo detaljnije pisali o najdrastičnijem primeru Poljske), u narednom periodu nije nemoguće da u Evropi dođe do nekih do sada neviđenih i neplaniranih nabavki kada su u pitanju borbeni vazduhoplovi.
F-35 na putu da ponovi slavu F-16 U Evropi trenutno dominiraju borbeni avioni američke proizvodnje. Trenutno ih koristi 14 država, očekuju ih još tri, a dominacije američke tehnike će po svemu sudeći biti i u budućnosti. Gotovo svi korisnici američkih borbenih aviona 4. generacije (F-16 i F/A-18) su se odlučili da njihova zamena bude F-35 koji će biti najrasprostranjeniji borbeni avion u Evropi. Osim toga imamo i države koje koriste i evropske i američke letelice.
Era korišćenja sovjetskih borbenih aviona biće završena do kraja ove decenije. Kako sada stvari stoje ruske savremene avione će narednih decenija u Evropi koristiti samo Belorusija.
F-35 bi na kraju u Evropi moglo da koristi oko 15 zemalja / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Na to da će američki F-35 biti dominantan u evropskim ratnim vazduhoplovstvima uticalo je više faktora. Prvo da, budemo realni, to je jedini borbeni avion 5. generacije koji je dostupan NATO zemljama i njihovim saveznicima, kako u Evropi tako i u svetu. Drugo, imamo nesumnjivo jak američki lobi kao i politički uticaj pa i pritiske, koji su evropske proizvođače borbenih aviona do sada, u velikoj meri u svetu koštali gubitka ili neosvajanja novih tržišta. Osim navedenog, cena aviona, kao i troškovi korišćenja, u odnosu na taktičko-tehničke karakteristike, procenjeni su kod kupaca bolje nego kod ostalih evropskih pa i američkih konkurenata.
Za sada su deo svojih aviona F-35A dobili Danska koja je naručila 27 aviona (proizvedeno za sada 7), potom Holandija kojoj je isporučeno 20 od za sada 46 naručenih primeraka, Italija ima 16 od 60 planiranih F-35A kao i tri od 30 aviona u varijanti F-35B, Norveška je primila 34 od 52 naručena F-35A i zbog toga je prva evropska država koja je povukla iz naoružanja borbene avione F-16, Ujedinjeno Kraljevstvo je za sada naručilo 48 F-35B pregovara se za još 26, a nastojaće se da ukupan broj na kraju bude čak 138. F-35 su još naručile Belgija (34 aviona, prve isporuke kreću 2023.), Finska (64, prve isporuke su planirane za 2025-6), Poljska (32) i Švajcarska (36), a blizu nabavke su Grčka koja namerava da naruči 20-30 primeraka, potom Nemačka kojoj je odobrena kupovina 35 aviona kao i Češka koja kreće u pregovore za kupovinu 24 primerka. Potencijalni kupci su korisnici borbenog aviona F-16 Portugal i Rumunija, kao i Španija koja bi varijantom F-35B mogla da zameni avione AV-8B Harrier II+.
Većina najstarijih korisnika aviona F-16 (Belgija, Danska i Holandija) povući će ovaj tip letelice iz naoružanja do kraja decenije / Foto: Petar Vojinović, Tango Six F-35 će svakako po brojnosti i broju korisnika u Evropi ponoviti slavu aviona F-16 koga još uvek koristi 8 zemalja, a dve čekaju isporuku. Najveći korisnik je Turska sa čak 242 aviona Blok 30, 40 i 50 (Turska pregovara sa SAD o nabavci 40 Blok 70 i modernizaciji 79 aviona na nivo F-16V), potom Grčka 153 Blok 30, 50 i 52 (84 aviona ide na nivo F-16V, vrlo je verovatno je da će biti modernizovano i 38 aviona Blok 50), zatim Holandija 57 F-16AM i BM, Belgija 53 F-16AM i BM, Poljska 48 Blok 52, Danska 44 F-16AM i BM, Portugal 27 AM i BM i Rumunija koja trenutno ima 17 aviona F-16AM i BM, ali koja će sasvim sigurno nabaviti još 32 polovna primerka od Norveške. Svoje F-16 u najnovijoj i najmodernijoj varijanti Blok 70 očekuju Bugarska koja je za sada kupila 8 i blizu je narudžbine još toliko aviona, kao i Slovačka koja je ugovorila 14 primeraka. Većina starijih korisnika F-16 (Belgija, Danska i Holandija) će do kraja decenije povući iz naoružanja ovaj tip letelice.
Od savremeniji američkih borbenih aviona, u Evropi je prisutan i F/A-18 Hornet.
Španija ih ima najviše, čak 84 F/A-18A+ i EF-18AM i BM, tu je potom Finska sa 62 F/A-18C i D (to su najmoderniji i borbeno najmoćniji avioni varijante C i D koji su prošli kroz modernizacije MLU1 i MLU1)), dok Švajcarska ima 30 aviona F-18C i D. Staru gardu američkih letelica predstavljaju F-4 Phantom II koji još uvek leti u Grčkoj koja ima 30 modernizovanih F-4E ICA, Turska ima 48 takođe modernizovanih F-4E 2020 Terminator čija aktivna upotreba se bliži kraju. Laki lovac F-5 leti u Švajcarskoj koja ima 35 borbenih F-5E i F Tiger II, Turska koristi NF-5A i B Freedom Fighter ali samo u akro grupi, dok Španija 19 SF-5M koristi kao trenažne avione. Američke varijante britanskog Herijera, na svojim nosačima aviona koriste Italija koja ima 15 AV-8B+ i TAV-8B Harrier II+, kao i Španija čiju flotu čini 13 EAV-8B+ i TAV-8B nazvani Matador.
Upotreba EF-2000 u Austriji bila je praćena logističkim problemima, visokim troškovima i nemarnošću političara / Foto: Žarko Skoko Najzastupljeniji evropski avion je britansko-nemačko-italijansko-španski EF-2000.
Najviše ih ima Nemačka 141 (uz to je za sada naručila još 38 verzije Tranche 4), Ujedinjeno Kraljevstvo ima 119 FGR4 i T3, Italija 95 F-2000A i B, Španija 69 SS i TS (C.16) uz još 20 naručenih i tu je Austrija koja poseduje 15 aviona EF-2000A kojih bi se, videli smo poslednjih godina, zbog logističkih problema i visokih troškova korišćenja, rado odrekla.
Najviše Tajfuna poseduje Nemačka / Foto: Petar Vojinović, Tango Six U Evropi još uvek leti još jedan avion nastao saradnjom više evorpskih država. Nemačka koristi 85 Tornada od kojih su 45 Tornado IDS, a 40 u verziji za protivelektronsku borbu Tornado ECR. Drugi korisnik Tornada je Italija sa 71 primerkom od kojih je 50 IDS, tu je potom 13 trenažnih IT-IDS i 13 Tornado ECR, a 58 aviona svih verzija je prošlo kroz program modernizacije MLU.
Nemačka takođe ima i najviše borbenih aviona Tornado / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Francuzi i Šveđani Francuski borbeni avioni imali su veoma skroman uspeh na evropskom tržištu. Mirage-2000 je bila kupila samo Grčka koja danas koristi 25 aviona u verzijama Mirage-2000-5 Mk II (deo aviona su modernizovani Mirage-2000EGM i BGM). Francuska poseduje 7 dvoseda Mirage-2000B, 29 višenamenskih Mirage-2000-5F i 69 lovaca-bombardera Mirage-2000D od kojih je 54 naknadno modernizovano. Grčka je 17 aviona starijih verzija povukla iz naoružanja prošle godine i njih će zameniti 24 Rafala, naručeno je 12 polocnih od kojih je isporučeno 6, kao i 12 novih. Još jedan korisnik polovnih Rafala biće Hrvatska koja je naručila 12 aviona. Francuski planovi su da do 2030. ima 185 Rafala B i C (postoji procena da će ih biti 148 do 160), trenutno ih ima 96 uz još za sada 38 naručenih, dok ratna mornarica koristi 41 Rafal M, a naručeno je još 12 primeraka.
Češka je 2005. godine uvela u naoružanje 14 Gripena, drugi ugovor o iznajmljivanju aviona ističe 2027. Postoji opcija da se to produži za dve godine, ali je Češka ušla u proces pregovora za nabavku 24 američka F-35 / Foto: Uroš Mitrović Treći evropski višenamenski borbeni avion 4. generacije, švedski JAS-39 Gripen, takođe je imao skroman izvozni uspeh u Evropi. Nabavile su ga, odnosno iznajmile, samo dve države, Mađarska i Češka koje koriste po 14 aviona (po 12 jednoseda JAS-39C i dva dvoseda JAS-39D). Skoro smo saznali da Češka namerava da započne pregovore o nabavci aviona F-35, čime je očigledno jasno da nakon 2027. (možda koju godinu duže) ova zemlja neće više koristiti Gripen. Međutim, Mađarska modernizuje svoje avione na nivo MS20 Block 2 i namerava da koristi Gripen i u narednoj deceniji. Švedske kraljevske vazduhoplovne snage trenutno koriste 71 jednosed JAS-39C kao i 23 dvoseda JAS-39D, naručena je i nova generacija, prva dva od 60-70 planiranih JAS-39E isporučena su krajem novembra prošle godine.
Preostali, neperspektivni i sovjetski Od ostalih evropskih letelica na našem kontinentu su prisutan je češki laki višenamenski borbeni avion L-159 ALCA. Ova zemlja koristi 16 jednoseda L-159A, potom 5 dvoseda L-159T1+ kao i tri dvoseda L-159T2.
Tu su zatim i dve neperspektivne letelice koje će najverovatnije do kraja decenije biti povučene iz naoružanja: italijansko-brazilski laki višenamenski borbeni avion AMX i jugoslovensko-rumunski jurišnik Orao. Italija još uvek koristi 36 AMX koji su nazvani Ghibli. Tu je 31 jednosed A-11B, kao i 5 dvoseda AMX-T odnosno TA-11B. U Srbiji je poslednjih godina bilo aktivno ukupno 13 Orlova, 6 jednoseda J-22 od kojih tri sa motorima koji imaju dodatno sagorevanje, kao i 7 dvoseda NJ-22 od kojih se dva koriste u razvoju modernizacije za ovaj tip aviona kojeg je Tango Six nazvao Orao 2.o.
8 bugarskih Su-25 je prošlo kroz remont i obimniju modernizaciju u Belorusiji / Foto: Uroš Mitrović Sovjetske borbene avione, koji se nalaze u naoružanju država centralne i istočne Evrope već 30-45 godina, do kraja decenije najverovatnije više nećemo viđati. Trenutno se još uvek koristi 6 tipova.
Poljska je jedini korisnik jurišnika Su-22, u inventaru se nalazi 12 jednoseda Su-22M4 i 6 dvoseda Su-22UM-3K i oni bi trebali ostati u upotrebi još par godina. Jurišnike Su-25 koriste Bugarska (8 modernizovanih aviona, 6 Su-25K i dva Su-25UBK), Belorusija koja ima oko 20 aviona od kojih se koristi jedna eskadrila, dok je Ukrajina pre napada Rusije imala oko 40 primeraka od kojih oko 24 modernizovanih Su-25M1, M1K, UBM1 i UBM1K.
Takođe pre izbijanja rusko-ukrajinskog rata, RV Ukrajine je jedina imala taktičke bombardere Su-24, i to 16 Su-24M kao i 7 izviđača Su-24MR. Takođe imala je oko 50 lovaca Su-27 od kojih je u poslednjih nekoliko godina bilo aktivno 30-35. Za potrebe obuke pilota, Belorusija je prošle godine vratila u upotrebu jedan dvosed Su-27UB. Belorusija je jedina evropska država koja ima savremeni ruski višenamenski borbeni avion, za sada su isporučena samo 4 od 12 planiranih Su-30SM, druga 4 primerka bi trebala biti isporučena oktobra ove godine.
Najstariji sovjetski borbeni avioni još uvek u upotrebi u Evropi jesu lovci presretači MiG-21. Hrvatska na papiru ima 8 jednoseda MiG-21bis i 4 dvoseda MiG-21UM, ali poslednjih godina nije bilo aktivno više od ukupno 7 aviona. Njihovo povlačenje iz upotrebe je planirano za 2023-24. U maju sledeće godine MiG-21 će iz naoružanja povući Rumunija koja takođe na papiru trenutno ima 25 aviona, 17 jednoseda LanceR C i 8 dvoseda LanceR B. Srbija je svoje MiG-ove, nakon 58 godina službe, povukla u maju 2021. godine nakon tragičnog udesa dvoseda ovog tipa.
Borbeno najmoćniji MiG-29 u Evropi, srpski MiG-29SM+ / Foto: Dimitrije Ostojić Najviše zemalja, njih 6, poseduje lovačke avione MiG-29.
Poljska je trenutno največi korisnik sa 29 aviona od kojih 14 MiG-29A, tri MiG-29UB, 9 MiG-29G (bivši nemački dorađeni jednosedi) i tri MiG-29GT (bivši nemački dorađeni dvosedi). Ukupno je novom opremom, pre svega novim sistemom za raspoznavanje svoj-tuđ (IFF), navigacijom i komunikacijom, modernizovano 16 aviona, 13 jednoseda i tri dvoseda. Po obimu slično modernizovane 29-ke do skoro je imala i Slovačka, 9 jednoseda MiG-29AS i dva dvoseda MiG-29UBS koji su međutim krajem avgusta povučeni iz aktivne upotrebe. Bugarska lovačka avijacija raspolaže sa 11 jednoseda MiG-29A i tri dvoseda MiG-29UB koji su trebali biti u upotrebi do kraja decenije ali je to sada upitno zbog problema sa održavanjem i rezervnim delovima.
Belorusija će još nekoliko godina koristiti desetak MiG-ova 29 (jednosede 9.13, MiG-29BM i dvosede UB) dok ih ne budu u potpunosti zamenili već pomenuti Su-30SM. Ukrajina je pre sukoba sa Rusijom imala od 60-70 aviona od kojih aktivno bar 50 među kojima su bila i 24 modernizovana MiG-29MU1, dok su ostatak flote činili avioni MiG-29 9.13 i dvosedi MiG-29UB.
Najsavremenije i borbeno najpotentnije 29-ke u Evropi trenutno ima Srbija. Flotu čini 14 aviona od kojih 7 modernizovanih višenamenskih MiG-29SM+ (prethodno avioni MiG-29SD – dorađena tri MiG-29B, jedan MiG-29A i tri 9.13), 4 jednoseda MiG-29SD (dorađeni 9.13), a tu su i tri dvoseda MiG-29UB. Varijanta MiG-29SM+ ima dorađeni radar, sistem za upravljanje vatrom, i integrisane nove rakete vazduh-vazduh kao i vođena ubojna sredstva vazduh-zemlja.
Školsko-borbeni avioni Spomenućemo i naoružane školske i školsko-borbene avione koji, u zavisnosti od situacije mogu imati određenu borbenu vrednost. Neki od tipova koje ćemo navesti su pretežno naoružani mitraljezima, topovima, nevođenim raketnim zrnima i različitim vrstama bombi, i u slučaju rata se mogu koristiti uglavnom kao laki jurišnici.
Naoružane turboelisne školske avione imaju Austrija, Irska i Slovenija, 13 PC-7 leti u austrijskom ratnom vazduhoplovstvu, Slovenija ima 8 dorađenih i modernizovanih PC-9M Hudournik, Irska 8 naoružanih PC-9M. Turska armija planira nabavku 24 aviona Hurkuš, u lakoj borbenoj verziji Hurkuš-C.
Najbolje naoružani turboelisni avion u Evropi, slovenački PC-9M Hudournik / Foto: Igor Božinovski Interesantno je da samo 14 država koje imaju borbenu avijaciju, poseduju i mlazne školsko-borbene/trenažne avione. Britanske avione Hawk imaju Finska i UK, finsko RV koristi 51 avion u varijantama Mk51, 51A i Mk66, dok britanski RAF koristi 26 aviona nove generacije Mk128. Italijanski MB339 ima samo Italija, još uvek leti oko 70 MB339A, MB339PAN, MB339C i CD. Od aviona iz iste generacije tu su španski C101 Aviojet, Španija ima 57 C101EB, potom rumunski IAR-99 (RV Rumunije koristi 8 IAR-99 Standard i 10 modernizovanih IAR-99C Šoim, planirana je modernizacija aviona Standard), u francuskom RV još ima oko 57 Alfa Džetova E, Srbija makar na papiru poseduje 18 jugoslovenskih Super Galebova G-4 i za sada samo deklarativnu želju da ih modernizuje. Još stariju generaciju aviona ove namene će još 3-4 godine koristiti Švedska, u pitanju je 37 aviona SAAB 105 (verzije Sk 60A, B, C) koji će biti zamenjeni školskim avionima G120TP.
Najviše zemalja koristi čehoslovački L-39 Albatros. Belorusija desetak L-39C, Bugarska 6 L-39ZA, koristi ih češki centar za obuku kompanije LOM Praha, Estonija potom ima samo jedan L-39C, u RV Slovačke leti 5 L-39CM i tri L-39ZAM, dok je Ukrajina imala oko 40 aktivnih L-39C, M i M1. Mađarska će biti prvi evropski korisnik nove generacije Albatrosa, naručeno je 12 L-39NG.
Novu generaciju mlaznih aviona za obuku za sada ima samo tri države. Italija je ukupno naručila 18 domaćih M345 HET (italijanska vojna oznaka T345A) i 22 M346 Master (T346A), Poljska 16 M346 Bielik, grčki centar za obuku koji će voditi Izraelci imaće 10 M346,  dok je Belorusija nabavila ruski Jak-130 kojih trenutno ima 11.
Mornarički patrolni avioni Iznad evropskih vodenih površina lete mornarički patrolni avioni koji mogu biti i naoružani. U ovom segmentu dominiraju američki tipovi.
Tu je stari četvoromotorni turboelisni P-3 Orion koga poseduju Nemačka (4 P-3C CUP+), Grčka (6 modernizovanih P-3B), Norveška (4 P-3C), Portugal (5 P-3C CUP+) i Španija (tri P-3M), i novi savremeni dvomotorni P-8 Posejdon koga za sada ima Norveška (5 P-8A) i UK (9 MRA1), dok je Nemačka je naručila 5 P-8A.
Posejdon, jedini naoružani Boing 737 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Francuska se još uvek oslanja na stari, ali modernizovani domaći Atlantique, poseduje 22 aviona ATL-2. Dva evropska tipa poseduje Turska, tu je 6 nešto starijih CN235-100M MPA, kao i dva savremena ATR-72-600 u verziji TMPA. Ostali korisnici ovakvih aviona koriste nenaoružane letelice koje služe samo za patroliranje, osmatranje, ali i traganje i spasavanje.
ATR u protivpodmorničkoj verziji / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Borbeni helikopteri Kao što smo već naveli, borbene helikoptere ima 17 evropskih država, od kojih samo 8 raspolaže sa letelicama koje imaju isključivo tu namenu, dok još 9 zemalja koristi sovjetske/ruske desantno-jurišne Mi-24.
Američke borbene helikoptere AH-1 Cobra koristi Turska, u inventaru turske armije su oko 33 helikoptera od kojih 23 AH-1P i S, TAH-1P koji su modernizovani u saradnji turske i izraelske avio-industrije, a tu je i 10 AH-1W Super Cobra koje je turska armija aprila ove godine predala Mornarici. U bližoj budućnosti turska armija planira da povuče iz upotrebe AH-1 i zameni i novim helikopterima T129. Prvi evropski kupac nove generacije AH-1 je Češka koja je za sada naručila 4 helikoptera AH-1Z Viper, a ruska invazija na Ukrajinu uticala je da sredinom marta zvaničnici ove zemlje saopšte da se planiraju dalje nabavke, ne precizirajući dodatan broj helikoptera. Najnovija vest je da će im SAD donirati još 6 AH-1Z za koje će Češka platiti samo određene dorade kao i transport.
Drugi američki tip borbenog helikoptera prisutan u Evropi je AH-64 Apache. Najveći korisnik je Ujedinjeno Kraljevstvo, njena armija će imati 50 AH-64E Apache Guardian Version 6 koji su nastali obimnom modernizacijom helikoptera WAH-64D Apache Mk.1 koje AAC (Army Air Corps) već koristio. Grčka i Holandija imaju po 28 Apača, grčka armijska avijacija ima 18 AH-64A i 10 AH-64DHA Longbow Apache, dok Holandija koristi 28 AH-64D od kojih se 8, zbog obuka nalazi u SAD, a u toku je proces modernizacije holandske flote na nivo AH-64E.
Poljska će najverovatnije biti sledeća mušterija sa 96 AH-64E za oko 12,5 milijardi dolara / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Francusko-nemački Tigar (EC665) je osim zemalja proizvođača nabavila samo Španija koja je kupila 24 helikoptera, 7 u varijanti Tiger HAP i 17 u verziji Tiger HAD-E. Francuska armija koristi 26 Tigar HAP i 39 Tigar HAD, a zajedno sa Španijom je početkom marta ove godine dogovorena obimna modernizacija na nivo Tigar MkIII. Španija za sada planira modernizaciju 18, a Francuska 42 Tigra. Moguće povećanje broja modernizovanih helikoptera zavisi od toga da li će i Nemačka, koja ima 57 Tigrova UHT, ući u ovaj program.
Drugi evropski tip borbenog helikoptera koga poseduju evropske države jeste italijanski A129 Mangusta. Italijanska armijska avijacija poseduje 59 A129 od čega 27 A129C i 32 A129D. Specijalnu italijansko-tursku varijantu ovog helikoptera sa oznakom T129 ATAK koristi Turska, njena vojska raspolaže sa 54 T129B, postoji opcija za nabavku još 35 helikoptera. Italija razvija naslednika A129, helikopter sa oznakom AW249 koji je svoj prvi let imao 19. avgusta ove godine, dok Turska radi na projektu T929 ATAK 2.
Najmoderniji Mi-24 u Evropi, srpski Mi-35M / Foto: Uroš Mitrović Sovjetski desantno-jurišni helikopter Mi-24 danas koristi 9 evropskih zemalja a najsavremeniju varijantu ima Srbija koja je nabavila 4 Mi-35M i naručila još 4. Uskoro će 4 Mi-35M (negde se spominje da su ustvari u pitanju Mi-35P) dobiti Belorusija koja već ima oko 20 Mi-24V, P, R i K. Kipar će uskoro povući iz naoružanja 11 helikoptera jedinstvene varijante Mi-35P, ubrzo će to uraditi i Češka koja je svoje letelice počela da predaje Ukrajini. Pre izbijanja rata Češka je koristila 7 Mi-24V i 10 Mi-35 (izvozni Mi-24V) dok je Ukrajina imala 30-40 aktivnih Mi-24VP, P, PU1, PU2, R, RA i K. Jedan od većih korisnika je Poljska sa 15 Mi-24D i 13 Mi-24V koje će , kako je Tango Six već preneo, najverovatnije zameniti čak 96 AH-64E.
Mađarska ima 8 modernizovanih Mi-24 od kojih dva Mi-24V i 6 Mi-24P, a njih će po svemu sudeći zameniti mešovita flota helikoptera H145M i H225M. Simboličan broj ovih helikoptera imaju Bugarska i Severna Makedonija, samo po dva, bugarsko RV Mi-24V, dok naši južni susedi imaju modernizovane helikoptere nazvane Jasmin.
Ova analiza možda ne bi bila potpuna ako se u njoj ne bi našli i naoružani helikopteri odnosno helikopteri koji od početka nisu konstruisani kao čisto borbene letelice, već su raznim doradama osposobljeni za nošenje vazduhoplovnih ubojnih sredstava. Pri tom ćemo ipak obratiti pažnju samo na bolje naoružane helikoptere, kao što je na primer američki izviđačko-borbeni helikopter OH-58D(R) Kiowa Warrior. Preko američkih donacija u poslednjih nekoliko godina ove helikoptere dobila je Hrvatska koja danas ima 15 letelica, kao i Grčka koja će koristiti ukupno 60 primeraka.
Od drugih lakih višenamenskih helikoptera koji su naoružani tu je francuska Gazela. Francuska ima 109 SA-341F2, SA-342L1 i SA-342M, Kipar 4 SA-342L1 dok Srbija, makar na papiru, ima 27 GAMA (Gazela Maljutka HN-42M i HN-45M, jugoslovenske varijante SA-341H i SA-342L) dok je u stvarnosti operativno svega nekoliko primeraka. Predložena modernizacija GAMA nije toliko izvesna, kao i naoružavanje srpskih Gazela opšte namene. Srpsko Ministarstvo odbrane odlučilo je ipak da nastavlja sa nabavkama modernijih i naoružanih helikoptere Erbas H145M.
Rumuni su Pumu naoružali topom, nevođenim raketnim zrnima, ali i savremenim izraelskim raketama vazduh-zemlja Spike / Foto: Uroš Mitrović Od ostalih modela vredno je pomenuti poljski W-3 Sokol. Poljska armijska avijacija ima 30 naoružanih W-3W i WA, kao i 8 W-3PL. Najbolje naoružane na svetu helikoptere SA-330 Puma ima Rumunija – u inventaru je danas 20 IAR-330 SOCAT koje su modernizovani i naoružani uz pomoć izraelske kompanije Elbit Systems. Dobro su naoružani i britanski helikopteri AW159 Wildcat, kraljevska Armija koristi 34 helikoptera u verziji AH1, a Mornarica 28 HMA2. Potencijalno dobro naoružanje će verovatno imati mađarski i srpski helikopteri H145M koji za sada nemaju vođena ubojna sredstva. Mađarska poseduje flotu od 20 helikoptera, Srbija za sada ima 5 od kojih su tri naoružana, a naručila je još 10 letelica. Šest naoružanih H145M naručio je Kipar, sa opcijom za još šest helikoptera.
Mornarički naoružani helikopteri obično mogu da nose protivbrodske i protivoklopne rakete, torpeda i dubinske bombe, ili im se mogu montirati mitraljezi i topovi. U Evropi imamo tri američka tipa ovakvih letelica, poljska Mornarica koristi 4 SH-2G Seasprite, grčka RM ima 7 AB-212ASW, turska 9 AB-212ASW dok je najveći korisnik AB-212ASW i NLA Italija sa 21 primerkom. Najviše zemalja koristi SH-60 Sea Hawk, Grčka ima tri S-70B i 8 S-70B-6 i naručila je 7 MH-60R koji će zameniti AB-212ASW. Španija je stari korisnik ovog helikoptera, njena mornarica ima 12 SH-60B i 6 SH-60F, najveći korisnik je Turska koja ima 24 S-70B-28, a Danska je najnoviji evropski korisnik, nabavila je 9 MH-60R.
Osim američkih, tu su i tri evropska tipa mornaričkih helikoptera, odnosno varijante helikoptera NH90 i AW101 Merlin. Mornaričke NFH90 imaju Belgija (4 primerka), Francuska (27 NFH90 Caiman), Holandija (17), Italija (36 SH-90A i 10 MH-90A), Nemačka je do sada primila 13 od 18 naručenih NH90 Sea Lion, a naručila je 31 NH90 Sea Tiger koji će zameniti helikoptere Lynx. Priča sa 14 NFH90 u Norveškoj se završila nesrećno, ova zemlja želi da vrate helikoptere jer je tamo zaključeno da ove letelice nikada neće moći da mispune zahteve norveških oružanih snaga. Mornaričke varijante helikoptera AW101 imaju Italija (10 Mk110 odnosno SH-101A), Poljska je naručila 4 helikoptera sa opcijom za još 4, dok britanska kraljevska Mornarica ima 30 Merlina HM2 (Mk111) od kojih su 5 leteći radarski sistemi. Na zalasku karijere su helikopteri tipa Lynx, mornaričke verzije u Evropi imaju još samo Nemačka (21 Mk.88A) i Portugal koji ima 5 modernizovanih Super Lynx Mk.95. Jedini sovjetski mornarički helikopteri jiš uvek u upotrebi u Evropi koji se mogu upotrebiti u borbi su protivpodmornički Mi-14PL iz sastava poljske mornaričke avijacije koja poseduje 4 primeraka.
Bez pilota Za kraj pregleda uvrstimo i naoružane bespilotne letelice (BPL), ali samo one klase MALE (Medium altitude long endurance) ili letelice koje imaju nešto slabije taktičko tehničke karakteristike, a treba naglasiti da ovakve BPL u Evropi ima ili će uskoro imati samo 10 država. Najrasprostranjenija je američka BPL MQ-9 Reaper – poseduje je za sada 5 država, Francuska ima 12 MQ-9A, Holandija 4 MQ-9A, Italija 5 MQ-9A, Španija 4 MQ-9B i Ujedinjeno Kraljevstvo 10 MQ-9B uz ukupnu narudžbinu od još 16 letelica u varijanti Protector RG1. Najnoviji kupac je Grčka koja je naručila tri letelice u mornaričkoj verziji MQ-9B SeaGuardian.
MQ-9B SeaGuardian izložen u Abu Dabiju / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Turska je danas jedan od najvećih proizvođača ovakvih letelica. Za sada je na tržištu najuspešniji TB2 Bajraktar, u Evopi ga trenutno koristi samo Turska sa oko 108 aktivnih letelica (moguće da se ova cifra ipak odnosi na period pre gubitaka u Libiji i Siriji), kao i Ukrajina kojoj je do sada isporučeno do 60 primeraka od kojih je dobar deo oboren u ratu sa Rusijom. Poljska je naručila 24 Bajraktara, iz Rumunije je zvanično najavljeno da postoji namera nabavke 18 letelica za 300 miliona dolara, a interes za Bajraktar su pokazali Albanija, Bugarska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Slovačka i, kako smo preneli prošle nedelje, Srbija.
Osim TB2, Turska proizvodi čak još tri letelice klase MALE. Tu je BPL Anka, turske oružane snage poseduju 22 Anke-S, a tu su i dvomotorne letelice Aksungur i Akindži kojih Turska za sada ima po 7.
Srbija bi uskoro mogla imati 3 do 4 tipa naoružanih bespilotnih letelica. Za sada su to samo kineske CH-92A / Foto: Živojin Banković, Tango Six Jedini korisnik kineskih naoružanih BPL u Evropi je Srbija, kojoj je 2020. godine isporučeno 6 CH-92A skromnih borbenih mogućnosti. U okviru ugovaranja posla nabavke ovih letelica, dogovoren je i transfer tehnologija sa letelice CH-92A na srpsku BPL Pegaz. Zvanično je najavljeno da će za oko godinu i po dana biti proizvedeno 12 serijskih primeraka. Osim toga najavljena je i nabavka kineskih BPL CH-95.
The post [ANALIZA] Sve o ratnim vazduhoplovstvima Evrope appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...