Izvor: S media, 23.Jun.2010, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

800.000 Srba radi na crno

U Srbiji prema procenama oko 800.000 ljudi radi na crno, a učešće "sive ekonomije" prelazi 30 odsto društvenog proizvoda, što je oko osam milijardi evra, rečeno je danas na predstavljanju rezultata istraživanja oblika sive ekonomije, rada i privredjivanja na crno.



"Iako ne postoji način da se popišu svi koji rade bez ugovora, pretpostavlja se da je u sivoj zoni najmanje pola miliona gradjana Srbije", rekla je Sanja Paunović iz Saveza samostalnih sindikata >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Srbije na konferenciji "Efikasno suzbijanje protiv sive ekonomije".

Prema njenim rečima, smanjenje rada na crno doprinelo bi popunjavanju budžetskog deficita.

Ona je ukazala da je rad na crno najčešći u trgovini i uslužnoj delatnosti, ali i u gradjevinarstvu i poljoprivredi.

Paunović je navela da su radom na crno najugroženiji nekvalifikovani radnici i oni sa srednjom stručnom spremom, ali da ilegalnog rada nisu poštedjeni ni ljudi s fakultetskom diplomom.

Na konferenciji je rečeno da prema istraživanju 83,26 odsto ispitanika kao nelojalnu konkurenciju koja posluje u sivoj zoni navodi fizička lica, 48,46 odsto navodi da su to pravna lica, a čak 38,33 odsto smatra da nelegalno posluju i fizička i pravna lica.

Kada se govori o načinu na koji nelegalni prodavci i distributeri prodaju robu kupcima, najviše pritužbi ima na prodaju putem oglasa - 51,98 odsto, po pijacama - 47,14 odsto, dok se 44,05 odsto žali na prodaju po neprijavljenim samostalnim trgovinskim radnjama.

"Ukupni finansijski gubici medju našim ispitanicima na godišnjem nivou su procenjeni na više od 4,4 milijarde dinara", rekao je Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije i dodao da čak 46,70 odsto ispitanika navelo da slab rad tržišnih i finansijskih inspekcija omogućava održavanje neformalnog ekonomskog sektora u Srbiji.

On je naveo da se nameće zaključak da je osnovni razlog održavanja visokog nivoa neformalne ekonomije u Srbiji slab rad državnih organa na suzbijanju tog oblika privredne aktivnosti.

Smanjenje poreza i doprinosa su prema istraživanu koje je obuhvatilo 227 preduzeća, odnosno 10.587 radnika, navedeni kao mera kojom bi moglo da se suzbije nivo sive ekonomije, rekao je Rajić i dodao da to upućuje na visok nivo državnih dažbina kao razlog za prelazak brojnih privrednih subjekata u nelegalnu zonu.

Rad inspekcije kao nedovoljan ocenilo je 55,51 odsto ispitanika, 37,89 odsto njih ocenilo je rad inspekcije kao nezadovoljavajuće, dok niko od ispitanika rad inspekcije nije ocenio kao efikasan.

Analize rezultata istraživanja Saveza samostalnih sindikata i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", koje je obuhvatilo 838 anketiranih lica, ukazuje da najveći broj angažovanih u sivoj ekonomiji potiče iz domaćinstva gde je manji broj članova u radnom odnosu.

Od ukupnog broja ispitanika u sivoj ekonomiji je najviše angažovanih sa srednjom stručnom spremom (17,6 odsto) i lica bez kvalifikacija (12,1 odsto), ali nije zanemarljiv procenat onih sa visokom stručnom spremom (9,3 odsto).

Na pitanje šta omogućava održavanje sive ekonomije ispitanici su naveli da je to "tolerisanje od strane države", "država, vlada, ministarstvo, stranke", "nedovoljno posla", "neadekvatno sprovodjenje zakona""nedostatak stimulativne politike"...

Nastavak na S media...

SrbijaNet.rs: U Srbiji oko 800.000 ljudi radi na crno

B92: U Srbiji 800.000 ljudi radi na crno

Press: U sivoj zoni čak 8 milijardi evra