Izvor: TvojPortal.com, 09.Jan.2012, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
80 godina od rođenja Umberta Eka
Izvor: Tvoj portal Rodonačelnik postmodernizma- Umberto Eko. Italijan čije je ime poznato svima. Autor dva svetska bestselera. Začetnik postmodernizma u književnosti. Enciklopedijska preciznost i srednjovekovna manastrska sobitija. Učvršćena reputacija intelektualca koji ume da pripoveda "prostim ljudima". Prstenovi tridesetogodišnjeg sižea spisatljskog delanja.
Skidanje neprobojnog oklopa učenosti. Pisac Eko zastao u večitom intelektualnom dečaštvu. Hladnokrvni >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << manipulator i kompilator tesktova kao na kompjuterskom programu Umberto Eko, savremeni kultni evropski intelektualac, semiotičar, medievist (mediviestika –grana istorije koja proučava Srednji vek, posebno u Evropi, tzv. zapadno srednjovekovlje), proslavio je 5. januara svoj 80. rođenadan. Ovaj gurman, poznavalac komiska i bondine, autor je kniiga koje su ne samo izmenile predstavu o istorijskim romanima , nego su nadahnule i brojne sledbenike po celom svetu među kojima su najslavnini Den Braun u Americi i Boris Akunjin u Rusiji.
Umberto Eko, Italijan čije ime svi zanju
Eko je jedan od savremenih Italijana čije je ime pozanto svima.Čak i onima koji su na pristojnoj udaljenosti i od fudbala, i od opere i od mode.Bolje rečeno:mogli bismo kazati da je delatnost, slike u kojima misli i sam spoljašnji izgled bradatog profesora s ogromnim naočarima i sa obaveznom cigaretom u ustima , u mnogome formirala naše predstave o savremenom zapadnom humanizmu ,“javnom intelektualcu “ kao javnoj ličnosti koji nije samo vrhunski specijalsita u svojoj užoj oblasti ( u ovom slučaju - semiotici i medievistici ) ,ali ništa manje ume da formuliše i potkrepi citatima Dekarta ili Platona o bilo kojem važnom pitanju aktulenom događaju, od rata u Persijskom zalivu do snimanja novog filma o Džemsu Bondu.I koje , bez kolebanja , deli sa ljudima koji ga okružuju.
Autor dva svetska bestselera
Ali , naravno, mišljenje bolonjskog profesora semiotike o tim i drugim predmetima interesovalo bi nas kudikamo u manjem stepenu, da nije onog glavnog: Umebrto Eko je pisac , autor u krajnjoj meri dva svetski čuvena istorijska bestselera –“Ime ruže “( Il nome della rosa, 1980),filosofski detektivski roman o srenjevekovnom manastirskom okruženju i”Baudolino”( Baudolino, 2000), roman o mladom seljaku koga je usvojio car Fridrih Barbarosa . Roman ”Ime ruže” je prepokrenuo predstave evropskih čitalaca o tome šta je ustvari istorijski roman i na šta je sve sposoban.
Začetnik postmodrnizma u književnosti
Ako bismo , u duhu Nobelovog komiteta , koji, uzgred budi rečeno poslednjih godina ne krije da “motri” na Eka,pokušali da formulišemo u čemu se u suštini sastoji zasluga tog pisca za svetsku književnost , odgovor bi mogao biti : Eko je prvi umeo organski da spoji zabavnu književonst, beletristiku, sa “visokom” lteraturom.I time je faktički nastao posmodernizam u književnosti.
Moramo se složiti da su oštroumni ,složeni i višeznačni književni slojevi sastavljeni od pozantih i nepozantih citata koji zahtevaju od čitaoca beskonačnu pažnju i duboku erudiciju , bili poznati i ranije-uzimimo samo jetku “Belu vatru “ Nabokova , zagonetne pripovesti Borhesa, ili pripovedačke umne vratolomije Žorža Pereka , a o Džojsovom “Ulisu” i “Parastosu Fineganu “ da i ne govorimo.
Enciklopedijska preciznosti i srednjovekovna manastirska sobitija
Nama , koji smo navikli da svake godine dobijamo po jednu novu knjigu Uelbeka ili Akunjina , teško je predstaviti kakvu je izbezumljenost izazvala 1980. g.pojava romana “Ime ruže” .U kojemu, s jedne strane , sa enciklopedijskom pouzdanošću i preciznošću se vaspostavlja život manastira iz XIII veka, obilato citiraju učeni muževi srednjovekovlja dok se rasplamsavaju njihove skolastičke raspre, a s druge strane u manatirskim obitivalištima , “dokapitalozovani “miszterioznim ubistvima i zapaljivim ljubavnim sobitijima zbivaju se scene koje sa budnom pažnjom prate čitaocii modernog vremena.Taj tekst je “zaposeo” više nivoa, rasprostrt je na više ravni, iz kojih se “emitije” filosofski smisao koji doseže do aluzija na savremenost.Pri svemu tome, za jednog 48.godišnjeg profesora semioteke to nije bilo nimalo sponatano , nego svesno sazdana strategija, što je i potvrdio u eseju koji je sledio roman: “Zabeleške na polju “Imena ruže” koji je , u to nema nikakve sumnje, postao otvoreni manifest postmodernizama .
Učvršćena reputacija intelektulaca koji ume da pripoveda “prostim “ ljudima
Poslednja tri debela romana Umberta Eka –“Fukoovo klatno “( Il pendolo di Fouccault, 1988.) –roman o teoriji zavere,”Ostrvo dana pređašnjeg “( L’isola del giorno primsa, 1994.) , roman o srednjovekovnom plemiću,a osobito već pominjani “”Baudolino” ,učvrstili su njegovu reputaciju intelektualca koji ume, i, što je još značajnije, to ne smatra delom ispod svog dostojanstva , da pripoveda “prostim ljudima “o složenim problemima koji zaoukpljaju jednog intelektualca .Time je na sopstvenom primeru Eko pokazao kako se u jendoj jedinoj glavi mogu naći najrazličitije ideji i “naređati “ najraznobraznija shvatanja i pogledi .
Skidanje neprobojnog oklopa učenosti
Peti roman “Tajnstveni plamen kraljice Loane”( La misteriosa fiamma della regina Loana , 2004.), ilistruvani roman o čoveku koji je izgubio pamćenje nakon nezgode , ispao je , za mnoge neočekivao , po mnogo čemu autobiografski ,i zbog toga nepravedno zapostavljen .Eko je tako skinuo neprobojni oklop svoje učenosti pokazavši da se pod njim ne skriva strah od mogućnsoti da se sa demonstriranjem erudicije ne iuzgubi njegova soptvena ličnost , kao što se to zbilo s dvojnikom autora, njegivim vrsnikom i zemljakom , antikvarom Đambatistom Bodonijem sa nadimkom Jambi ( zvuči slično Umbi ).
“Praško groblje”-ponovno premetanje “po svin registrima” evropske istorije
Za poslednji dosada , šesti roman Umberta Eka “ Praško groblje”( 2010), moglo bi se reći da je za njega tadicionalniji pošto u njemu autor ponovo po svim registrima premeće evropsku istoriju , ovog puta istoriju ksneofobije konspiratologije, prenaseljen je aluzijama na druga dela.Ali ovog puta ne samo na romane Ežen Sju i Aleksnadra Dime ,nego čak i na svoje sopstevene!
“Prstenovan” tridesetogodišnji siže spisatljskog delanja
Stoga bi se moglo reći da je u svojoj 80-godišnjici života Eko prstenovao tridesetogodišnji siže svoje spisatlejske karijere .Što je I potvrdio kardinlnom promenom imidža:umesto bradatog intelektualca sa okruglom šubarom ,sa korica knjige na čitaoca gleda respektabilni brkati sinjor sa glatko obrijanim masivnim podbratkom.
Pisac Eko zastao u večitom intelektualnon dečaštvu
Šta će biti dalje?Pri dužnom uvažavanju ka krepkim pijemontksim korenima i nadom u neistrošivu ljubav prema životu profesora Eka, 80 godišnji jubilej nije samo povod da se zagleda u budućnost, bar ne u istoj meri kao što je to prilika da se izvode zaključci.Ako je istina da je talenat večita mladost , a genije večito detinjstvo,onda je Umberto Eko , kao pisac zastao negde u sredini -u večitom intelektualnom dečastvu.
Hladnokrvni manipulator i kompilator tekstova kao na kompjuterskom programu
Ponekad njegova filološka raspojasanost i isrorijsko pomodorastvo i kicošenje se preobilno izlivaju ( kabalistički epigraf u “Fukoovom klatnu “ i naslov jedne glave u tom romnau je ustavri originalni naziv knjiga iz XVII-XVIII veka ), stavarajući ovom piscu dvosmislenu reputaciju hlandokrvnog manipulatora, koji kompiluje svoje tekstove kao kompjuterske programe .Ali , kao da namerno nastoji da se stekne takav utisak, ovaj nedostižni intelektualac, ošptroumni erudita ,povremeno u svojim knjigama to nedvosmisleno prizanje .Takav je slučaj na primer objašnjen u traktatu o prevodu “ Kazati skoro to isto “koji glasi :”Ponekad zadajem sebi pitanje : ne pišem li ja romane samo da bih sve te odlomke ,citate, pojmove, priuštio samom sebi? Pri tome se osećam kao slikar koji ukrašava svilenu tkaninu i usred kovrdža cvetova i malenih štitova ucrtava jedva primetna početna slova imena svoje drage.Ako ih ne primećuje čak ni ona,to nije važno : jer se svi postupci nadahnuti ljubavlju preduzimaju bez ikakve koristoljubivosti.”
Branko Rakočević
knjizevnostUmberto Ekorodonačelnik postmodernizmapisac bestselera umberto eko
.jpg)
