Izvor: Kurir, 06.Avg.2016, 09:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 priča iz nekadašnje srpske štampe
.
1 A onda je cepelin leteo nad Beogradom!
Prolazak nemačke vazdušne lađe „Grof Cepelin“ nad Srbiju 16 oktobra 1929 godine bio je pravi spektakl, koji je privukao veliku pažnju
Cepelin, ili dirižabl, letelica je lakša od vazduha koja se sastoji od velikog duguljastog balona ispod kojeg je zakačena gondola za putnike i motor s propelerom koji dirižabl pogoni napred Upravlja se krmom
Katastrofa prekinula let
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Do katastrofe najvećeg među njima, dirižabla „Hindenburg“, 1936 godine, bili su popularni u svetu, a onda su ih istisnuli mnogo bezbedniji i brži avioni
Nemački dirižabl „Grof Cepelin“ 4 septembra 1929 okončao je putovanje oko sveta Let je trajao devet dana, 20 sati i 23 minuta, a u njemu je bilo 40 članova posade i 14 putnika Šest nedelja kasnije, „Grof Cepelin“ iz Beča se uputio na promotivni let ka Mediteranu, i na tom putu 16 oktobra nadleteo u rano jutro i Beograd
„Dakle, samo manji deo Beograđana bio je u iščekivanju, kad se oko šest i po časova pre podne u daljini prema Avali iz sivkaste jutarnje magle pojavila najedanput jedna krupna silueta, koja je naglo postajala sve veća i sve jasnije ocrtavala trup vazdušne lađe, već dobro poznate iz ilustracija i s bioskopskog platna Malo zatim zatreštala je vazduhom lupa motora, koja je bila sve jača ukoliko se lađa sve više približavala Beogradu Zaista je to bila prava lupnjava, koja ije imala nikakve sličnosti sa čegrtanjem običnih i poznatih avionskih motora
Kad je ‚Graf Cepelin‘ opisao prvi krug nad Beogradom, leteći dosta nisko, od te lupe zatresli su se mnogi prozori i mnogi Beograđani koji su još u dremežu završavali poslednje ostatke noćnih snova skočili su iz kreveta
- Graf Cepelin!
Pootvarali su se prozori, svet je istrčao na balkone i dvorišta“, pisalo je Vreme
Pola sata zabave
Politika je bila opširnija: „Neki nisu imali vremena ni da se obuku čestito Natakli su šta bilo: ko samo pantalone preko spavaće košulje, ko zimski kaput, ko kakav bilo ogrtač Bilo ih je koji ništa nisu ni oblačili, već su samo navukli papuče i onako u pidžamama istrčali na balkone i u dvorišta () Oni koji su bili dovoljno hladnokrvni pa gledaju i oko sebe a ne samo put vazdušnog gosta mogli su videti neverovatno zanimljive slike Na jednom balkonu stoji pun gospodin s velikim trbuhom Bos je i gologlav Na sebi ima samo dugu jutarnju haljinu, koju je preko pojasa zavezao nekakvom vrpcom A u rukama drži veliki dvogled i posmatra cepelin Malo dalje, dole na ulici, skupilo se nekoliko žena sa zapregačama Izletele su iz kujne Jedna još drži u ruci lonac s kojim je zahvatala vodu“
I Pravda je ovom događaju posvetila celu stranu: „Gospodarila je radoznalost i zadovoljstvo što se najzad videla jedna od najvećih i najsavršenijih vazdušnih lađa u svetu“
Cepelin je iznad Beograda došao sa zemunske strane, leteći na visini od 300 do 500 metara Preletevši Savu, uputio se ka Banjici, tu napravio zaokret, prošao iznad centra Beograda i Kalemegdana, napravio novi zaokret iznad Bežanije, i u povratku preko Savamale i Slavije uzeo pravac kojim danas ide auto-put: niz Dunav do Požarevca, a onda uz Veliku Moravu ka Nišu Ceo ovaj spektakl trajao je oko pola sata
2 Novine u službi vlasti
Atentat u Sarajevu uplašio je Srbiju, pa je Politika objavljivala priče o Principu i Čabrinoviću kao fantastima i anarhistima
Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, na Vidovdan 1914 u Sarajevu, iznenadio je političke krugove u Beogradu I uplašio!
Delo pojedinca
Već u prvoj vesti, objavljenoj u Politici, ističe se da Srbija kao država sa ovim činom nema ništa: „I da nisu njih dvojica još na prvome saslušanju rekli da za njihove namere niko nije ništa znao, to se već moglo naslutiti Jer atentatori ove vrste, na javnim svetkovinama i paradama u masi sveta, uvek su delo pojedinca, ma koliko se oko njih mučilo pronaći zavere i pohvatati ‚zaverenike‘“
Drugog dana objavljene su pojedinosti o Gavrilu Principu i Nedeljku Čabrinoviću, sračunate na to da ih javnosti predstave kao fantaste ili da ih kompromituju
Za Principa piše da je „slabunjav, povučen u sebe samog, ćutljiv“ iz sarajevske gimnazije bio izbačen zbog učešća u nekom đačkom protestu, i da je zato prešao u Beograd Na početku Balkanskog rata 1912 on je „otišao u Prokuplje, gde je bio glavni logor naših dobrovoljačkih četa Tamo su ih ponovo pregledali i Gavro Princip bio je ponovo odbijen kao nesposoban za rat Očajan i utučen vratio se on u Beograd i postao još ćutljiviji i još povučeniji“
Za Čabrinovića je objavljeno da je anarhista koji je neopaženo došao u Beograd, ali da tu nije uspeo da nađe prijatelje
„- Lako je tebi biti socijalista, pa i anarhista, govorili su mu drugovi u Sarajevu, kad je tebi otac Vaso Čabrina! ()
Jer ime Vasa Čabrine i suviše je poznato u Sarajevu Pošto je sedamnaest godina držao prostitutsku radnju i činio razne usluge krupnoj i sitnoj gospodi, Vaso Čabrina je materijalno propao Tada mu je data koncesija na mlevenje kafe To je bila tobož radnja a u samoj stvari Vaso Čabrina je imao dužnost da što češće navraća u sarajevsku policiju i da neprestano pazi na kuće i ljude za koje se policija interesira
Nedeljko je namrzao svoga oca još u detinjstvu Među njima je vrlo često dolazilo do sukoba i jednom je Vaso, koji je kao div, pretukao sina i oterao ga od kuće Ali pored svega toga na Nedeljka se svuda, i u Sarajevu i u celoj Bosni, pa čak i ovde u Beogradu gledalo kao na sina Vasa Čabrine Izmenio je čak i prezime - ‚Čabrinović‘, ali se brzo svuda saznalo njegovo poreklo i mladi tipograf je imao samo da pati“
Promena kursa
Kroz svoju istoriju, do nedavnih dana, Politika je kad je to trebalo vlastima, na isti način kompromitovala pojedince Ovde ćemo samo reći da Nedeljko nije menjao prezime i da se i njegov otac prezivao Čabrinović A posle rata Nedeljko Čabrinović biće, uz Principa, u istim ovim novinama, slavljen kao heroj
3 Komunistički atentat na Karađorđevića
Ispred kola u kojima je bio regent Aleksandar 1929 bačena je bomba, a napadač Spasoje Stejić je uhapšen i osuđen na smrt Mediji su vest prvo prećutali, ali su onda napali komuniste
Na Vidovdan 1921 u Beogradu je održana Ustavotvorna skupština, ili Konstituanta, kako je nazivana, koja je donela Ustav nove države formirane nakon Prvog svetskog rata - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
Gimnastički slet
Sreću zbog prevazilaženja višegodišnjih nesuglasica koje su pratile stvaranje zajedničke države Južnih Slovena pomutila je vest da je vladar te države, regent Aleksandar Karađorđević, istog dana samo sticajem okolnosti preživeo atentat! Očigledno zbog policijske cenzure, izveštaj o ovom događaju našao se sutradan tek na drugoj strani Politike, a Pravda ga je u prvi mah potpuno prećutala! O bombi bačenoj na regenta reagovala je - istina glasno! - tek u narednom broju, štampanom 2 jula
Pod naslovom „Atentat na Regenta“, veličine onog kojim je najavljen i gimnastički slet „sokola“ u Rijeci, Politika piše da je Aleksandar Karađorđević, pošto je u Skupštini položio zakletvu na Ustav, krenuo u dvor Ispred i iza njegovog auta išao je po jedan odred garde na konjima Okupljeni narod im je klicao
„Ali baš kad su kola u kojima su sedeli Regent i g Pašić naišla Knez Miloševom ulicom, pred raskršće te ulice sa ulicom Njegoševom, sada Masarikovom, začuo se tresak Odmah iza treska videlo se da je nekoliko ljudi ranjeno, i tada je konstatovano da je ispred kola Regentovih, ali u vazduhu više zemlje, eksplodirala bomba Jedno lice bacilo je bombu sa jednog prozora na trećem spratu nove zgrade Ministarstva Građevina Kako je bomba bačena, pala bi prvo ispred prestolonaslednikovih kola, ali je, srećom, udarila o donji kraj jedne bandere i tu eksplodirala Policijski organi uz pripomoć nekih građana uspeli su da odmah uhvate atentatora i da ga odvedu u Glavnu Policiju U policiji je utvrđeno da se atentator zove Spasoje Stojić (prezivao se Stejić - prim M P), Srbin (ali po majci svakako Nemac) iz Turske Kanjiže u Banatu, star 28 godina, radnik“
Ovaj atentat regent i vlada iskoristili su za obračun s komunistima, koji su u parlamentu Kraljevine SHS bili treći po snazi Kad su joj već date odrešene ruke, Pravda se razmahala Uz Stejićeve fotografije iz policijske arhive, koje je snimio Arčibald Rajs, piše: „Njegov izraz lica otkriva umišljenog zločinca, koji je u sebi preradio sve kombinacije prevratnika Njegov duševni sastav je preopterećen požudama teroriste A sklop njegove glave odaje rođenog ubicu“
Kampanja je, zatim, u oba lista, trajala danima
Milost nove kraljice
Spasoje Stejić osuđen je na smrt, ali mu je naredne godine kazna zamenjena dvadesetogodišnjom robijom Prema zvaničnoj verziji, njegova majka je na kraljevom venčanju stala u red žena koje su u dvoru sačekale Aleksandrovu nevestu, rumunsku princezu Mariju, i od nje zatražila milost Uistinu, to je bila režirana predstava kako bi se nova kraljica predstavila u što boljem svetlu
Spasoje Stejić odrobijao je 19 godina, a zatim u spektakularnoj akciji grupe robijaša 22 avgusta 1941 pobegao iz Sremske Mitrovice Poginuo je u partizanima na Sutjesci
4 Samoubistva glavna tema
O kraju života bivšeg potpredsednika Beogradske opštine Bore Pajevića Politika je 3 jula 1925 opširno pisala, sa svim detaljima o telu i krvi
Vesti iz crne hronike i u ono vreme bile su veoma zastupljene u novinama Samo u jednom nasumičnom danu - 3 jul 1925 godine - ovako je pisala Pravda:
„Juče posle podne“ - štampano je ispod naslova „Pokušaj samoubistva“ - „pokušala je da izvrši samoubistvo, progutavši veću količinu kamene sode, Darinka Petrišić sa stanom u Vojvode Anđelka ul 22 Odmah je preneta u bolnicu, gde joj je ukazana prva pomoć Pošto se osvestila, Darinka je izjavila da se htela otrovati zbog toga što je njen nevenčani muž Mihailo Radojčić tuče i zlostavlja“ Politika je bila mnogo opširnija - valjda zbog društvenog ranga umešanih ličnosti - u opisu samoubistva Bore Pajevića, bivšeg potpredsednika Beogradske opštine „Žena i ćerka pokojnog Pajevića došle su (u vilu na Topčiderskom brdu - prim M P) tek oko devet časova Umorena velikom omorinom, njegova ćerka, svršena učenica trgov akademije, pođe na gornji sprat da se malo osveži u kupatilu Otvorivši vrata kupatila, ona primeti da se tu nešto užasno dogodilo Njen se otac vratio iz varoši, to je ona znala, ali se njegovo prisustvo u kući nije primećivalo Pošla je jedan korak napred, spazila nekoliko krvavih kapi, pogledala u malu odaju, odmah tu do kupatila i sva zadrhtala Videla je kako neko nepomično leži iza vrata na golom betonu Van sebe od straha i preneražena, ona odskoči nazad, i trčeći niza stepenice, zajauka iz sveg glasa:
- Mama, mama! Tata se ubio!
Gospođa Pajević pođe gore, zajedno sa sinom, prođe kroz kupatilo i spazi svog mrtvog muža gde leži na betonu u maloj pobočnoj odaji Desnom rukom kao da je bio pritisnuo otvorenu ranu na slepoočnici sa iste strane Lokva pocrnele krvi zaokružavala je njegovo ukočeno lice Malo dalje od njega ležao je mali čelični revolver
Svega je imao tu jednu ranu I svakako, pošto je ispalio prvi metak, koji ga je smrtno pogodio, on je pao na beton; bacio je u istom trenutku oružje i uhvatio se da zadrži krv, koja je počela da šiba ()
Iako se ne zna sasvim sigurno koji je pravi uzrok samoubistva, ipak se po varoši noćas govorilo da je ceo ovaj nesrećni udes došao zbog toga što je pokojni Pajević bio obavezan ugovorom da liferuje Beogradskoj Opštini izvestan broj novih tramvaja ()
Šta uradi od sebe, jadan čovek Zar nije mogao da proda sve što je imao pa da se pošteno razduži? Zar je morao baš ovako da završi svoj život?“, pita se nadahnuti novinar Politike na kraju svog izveštaja
A o kraju jednog drugog života tog 3 jula 1925 izveštava Pravda: „Danas izjutra na putu Šabac-Jevremovac streljan je zemljodelac Dragutin Jovanović, iz sela Krniča, sreza posavo-tamnavskog, koji je osuđen od šabačkog prvostepenog suda na smrt zbog silovanja jedne dvanaestogodišnje devojčice, koju je posle silovanja zaklao Interesantno je zabeležiti da je Jovanović, po saopštenju presude, ostavio u amanet svome bratu da mu za pokoj duše zakolje jedno jagnje i da ga sirotinji podeli To je bila poslednja njegova želja“
UKOČENO LICE
Gospođa Pajević pođe gore, zajedno sa sinom, prođe kroz kupatilo i spazi svog mrtvog muža gde leži na betonu u maloj pobočnoj odaji Desnom rukom kao da je bio pritisnuo otvorenu ranu na slepoočnici sa iste strane Lokva pocrnele krvi zaokružavala je njegovo ukočeno lice Malo dalje od njega ležao je mali čelični revolver Svega je imao tu jednu ranu
SAD SAM KAO PAŠIĆ
„Videći nas kako beležimo svaku njegovu reč, Čaruga nam je rekao razdragano:
- Sad sam kao Pašić Štogod napišem, iziđe u novinama“
CVEĆE I MODELARSTVO
U drugom delu novina, posvećenom „kulturi i zabavi“, Politika objavljuje veliki prilog o prodavačicama cveća iz Pinosave, a Vreme razgovor sa ženom koja je prevela „Gorski vijenac“ na francuski, i tekst o značaju vazduhoplovnog modelarstva za vaspitanje mladih
Sledeće subote – 7 priča o Srbima u Americi
Autor: Momčilo Petrović
.jpg)
