Izvor: RTS, 01.Avg.2023, 20:02

Чиме се и зашто наоружава Приштина, каква је ту улога Турске

Да Приштина од Турске набавља противоклопни систем, борбена возила за пешадију, минобацаче и хаубице недавно смо сазнали од председника Александра Вучића, приликом његове посете Бриселу. Веома убојита и ефикасна средства већег калибра Приштина набавља у контексту >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << нелегалног стратешког пројекта трансформације тзв. Косовских безбедносних снага у "Оружане снаге Косова", који би требало да буде окончан до 2026. године, што представља кршење и Резолуције Савета безбедности УН 1244 и Војно-техничког споразума.
Турска наменска индустрија је у динамичном развоју последњих петнаестак година. Чини се да што Турцима Запад више уводи санкције и не дозвољава набавку софистицираног оружја, то су Турци вичнији да сами овладају тим технологијама. Своје ново наоружање најпре су испробали у честим окршајима са Курдима, затим у ратовима у Либији и Сирији, а велики успех њихових дронова Бајрактар могли смо видети у рату у Нагорно-Карабаху.
Баш је Приштина набавила дронове типа Бајрактар ТБ2, поред тога од Турске су добили и противоклопни систем ОМТАС, домета до 4500м, хаубице Боран калибра 105мм, борбена возила пешадије Вуран 4х4, као и минобацаче АЛКАР калибра 120мм. Углавном се ради о донацијама, али за неке системе турска страна тврди да их је продала такозваним Косовским безбедносним снагама.
Сајам ИДЕФ 23 у Истанбулу, који је одржан протекле недеље, био је прилика да се боље упознамо са тим наоружањем. Већ тридесет година организује се највећи турски сајам одбрамбене индустрије, сваке друге године, овај 16. по реду окупио је више од 1450 компанија, од тога око 45 одсто домаћих. Србију су представљале три, државни Југоимпорт-СДПР и још две приватне компаније. У петак 28. јула, број посетилаца премашио је сто хиљада, званични су подаци организатора. Сајам је затворио председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, који је ИДЕФ оценио као „глобални бренд у коме куца срце одбрамбене индустрије“.
Турским наоружањем опремају се тзв. Косовске безбедносне снаге, које су од 2018. године у процесу трансформације у класичне оружане снаге. Сетом закона влада у Приштини је најпре поставила рок до 2028. који је скраћен на 2026. годину, за када се планира потпуна трансформација. Задатак тих оружаних снага биће да, како је прокламовано „заштити суверенитет и територијални интегритет Косова, његовог народа и њихове имовине и да заштити интересе Републике Косово“.
Према Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму искључиво КФОР има мандат за војне аспекте одржавања безбедности. За КБС план је предвиђао „мултиетничке безбедносне јединице“. Требало је да оне, како је раније истицано, буду нека врста техничке организације за пружање помоћи с максимално 2.500 припадника. Они би првенствено били ангажовани у случају непогода и природних катастрофа. Требало је да се бивши косовско-албански добровољци, припадници нерегуларних снага, интегришу у структуре које контролише Запад.
Међутим, актуелни приштински закон о тзв. Косовским безбедносним снагама дефинише три мисије те формације: 1. заштита суверенитета и територијалног интегритета „Републике Косова“; 2. војна подршка цивилним властима; 3. учешће у међународним операцијама.
Према проценама, тренутно је око 2.500 припадника КБС-а, а након трансформације, предвиђено је да их буде до 7.500, укључујући активне и резервне припаднике.

Приштина од Турске има план да набави укупно 40 оклопних борбених возила пешадије Вуран 4х4. Производи га компанија БМЦ, има заштиту од мина и његов оклоп штити од пушчане муниције калибра 7.62мм. Капацитет возила је до 9 људи, веома је покретан, а максимална брзина коју може да развије је 110 км/ч. Верзија коју смо ми видели на сајму наоружана је ДУБС-ом (Даљински управљива борбена станица) калибра 7,62мм.

Међутим, тзв. Косовске безбедносне снаге, користиће ова возила и са интегрисаним минобацачем АЛКАР калибра 120мм, компаније „Аселсан“. Према писању медија, 26 оваквих система ће се наћи у Приштини. Систем се аутоматски пуни и има домет од 1,5 до 8 км. Наводи се да за један минут може заузети положај и гађати, док за само 10 секунди након гађања може променити положај.
Грмљавина, што у преводу значи Боран, јесте хаубица калибра 105мм, највећи домет јој је до 17 км, тешка је свега 1.710 кг и због тога је предвиђена да буде транспортована хеликоптером. Са макетом хеликоптера је и представљена на сајму. Произвођач МКЕК истиче да је брзина припреме за гађање само 60 секунди. Брзина паљбе је до шест пројектила у минути. Хаубица има све одлике савременог артиљеријског оруђа. Брзина паљбе је до шест пројектила у минути. На прошлом сајму наоружања ИДЕФ 21, Северна Македонија потписала је уговор за набавку 18 комада.
Четврто оружје које је навео председник Вучић да ће Приштина набавити је противоклопни систем ОМТАС. Производи га компанија „Рокетсан“, калибра је 160мм и наводи се да је домет од 200м – 4,500м. Произвођач истиче да ракета уништава оклоп дебљине до 1000мм. Систем је тежак скоро 35кг и још увек није познато да ли ће бити интегрисан на неко од турских возила које поседују тзв. Косовске безбедносне снаге.
Оно што је заједничко свим овим системима је да су мобилни, намењени су да дејствују и да затим што је пре могуће промене положај. Трансформација тзв. Косовских безбедносних снага у оружане снаге предвиђа и поседовање 4 до 6 хеликоптера. Још увек нема најаве који ће се хеликоптери набавити, али се од 2017. шаљу припадници КБС-а на обуку за пилоте хеликпоптера у Турску.
Турско војно присуство у јужној српској покрајини огледа се у бројности војника у Кфору, а турских војника је више него америчких. Од јесени планирано је да нови командант Кфора буде турски генерал. До краја године, процене су, биће до 1.000 турских војника.
Ново наоружање тзв. Косовских безбедносних снага, јасно је, неће бити од користи у случају непогода и природних катастрофа, али ће бити веома важан ослонац нове оружане формације од 2026. године. Недавно је министар одбране Милош Вучевић, говорећи за РТС, рекао да Војска Србије и Министарство одбране „имају припремљен одговор на све ове безбедносне изазове и ризике, јер пажљиво анализирају, прате дешавање и спрам тога се доносе одлуке“.

Nastavak na RTS...