Izvor: Politika, 30.Dec.2011, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika stvar
Mislim da imam jedan plan koji čuvam za 2012. godinu a to je da budem više nesebičan prema svojim bližnjima
Zašto je uopšte doček Nove godine toliko velika stvar?
U proteklih nekoliko stotina godina otkako živim u Beogradu, na ulicu sam za doček Nove godine izašao samo jedanput da bih shvatio da je previše hladno za ljudski rod, da bih se ubrzo vratio kući da gledam fenomenalan novogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << TV program.
Bilo mi je ponovo toplo i udobno pa je moguće i da sam zaspao pre odbrojavanja.
Ne prođe nijedna godina, a da ne dođe do preteranog broja usklika u tih poslednjih nekoliko sekundi stare i prvih nekoliko sekundi nove godine. Svi zajedno odbrojavamo, proderemo se: „Srećna nova godina”, izgrlimo se, pogledamo vatromet.
Ove godine će proslava imati duplo značenje. Za većinu nas je olakšanje što će se 2011. godina napokon završiti. Svaka godina ima svoje uspone i padove, ali za ovu konkretno neću biti preterano tužan što odlazi. Ipak,skoro sam čuo u jednom beogradskom baru zdravicu: ,,Ova godina je bila lošija od prošle ali bolja od sledeće!”. Prostorijom se raširio ironični i uvrnuti smeh.
Svake godine preterujemo u dočekivanju novih 365 dana. Poslednji set je svakako bio pun događaja ali svake godine je tako. Doček Nove godine nam omogućava da se nadamo da će sledeća godina biti puna dobrih stvari i sreće i uspeha i prosperiteta.I svegaostalogšto već spada pod te umirujuće mitove na koje smo svi pretplaćeni. Poslednje noći u godini mi dopuštamo sebi da budemo optimistični–iako je to samo lepo zapakovan izgovor da saspemo u sebe još jednu rakiju.
I šta mi sve planiramo? Izgleda da postoji neka stigma kada su u pitanju planovi za doček Nove godine. Po mom mišljenju, ovo radimo zato što želimo da su nam sve opcije otvorene do poslednjeg trenutka u slučaju da se bolja žurka pojavi kao mogućnost poslednjih dana u decembru. Do tada smo prinuđeni da izaberemo, možemo da nastavimo da vagamo dok se pretvaramo da smo nezainteresovani.
Koji god da su razlozi, izgleda da smo svi skloni tome da krijemo svoje planove za doček. Svi drugi praznici su veoma precizno isplanirani, Božić ima plan, Uskrs ima plan, slave imaju plan. Ali doček nove? Videćemo…
Ogroman je pritisak na nasda se dobro provedemo za doček. Uslovljeni smo filmovima i čestitkama da moramo da se dobro provedemo koliko god je to moguće u našoj prirodi . Zašto? Da li mislimo da će se nešto dogoditi i da nova godina nikada više neće doći? Jedi, pij i budi veseo jer sutra ćeš umreti? Mislim da su novogodišnje bahanalije ostaci navika iz vremena koja su bila mnogo jednostavnija. Možda je u pitanju to da smo se nekada opuštali samo za vreme Nove godine. Danas to ipak nije više slučaj, jer Beograd svako veče slavi.
Ma šta da smo na kraju izabrali, sutra je za sve isto. Nova godina je stigla i sada moramo da smislimo šta ćemo da radimo sa njom? U mnogim zemljama postoji tradicija pravljenja novogodišnjih planova– smršaću, prestaću da pušim, pronaćiću način da zaustavim radijaciju koja izlazi iz termonuklearnih naprava. Uglavnom su ovi planovi kratkog veka ali namere su dobre.
Mislim da ja imam jedan plan koji čuvam za 2012. godinu a to je da budem više nesebičan prema svojim bližnjima. Šta god ljudi pričali za ovu predstojeću godinu, ona će biti svakako izazovna za sve nas sa raznih strana. Najbolje što možemo da uradimo jeste da se potrudimo da budemo prijatniji i sa više razumevanja da se ophodimo jedni prema drugima.
Ipak, to ne znači da ću ja prestati da se žalim, ali pokušaću da se više smejem dok to radim!
*Amerikanac u Beogradu
Prevela: Jovana Spaić
Kris Farmer
objavljeno: 30.12.2011.
