Izvor: Vesti-online.com, 28.Okt.2014, 13:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zataškavanje zločina pod firmom pomirenja

Najnižim porivima i sramotnim zataškavanjem nazivaju Srbi, bivši logoraši koji žive u Australiji, Kanadi i Americi, posetu Jasmina Meškovića iz Saveza logoraša BiH i Meri En Henesi, šefa kancelarije Saveta Evrope u BiH, logoru Čelebići kod Konjica bez poziva i prisustva ijednog srpskog logoraša.

"Bradinjaci s3 2014": Brane Đorđić, u zadnjem redu s leva u žutoj majici

 

Bivši logoraši iz logora Čelebići i Musala iz prekomorske dijaspore >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ogorčeni su činjenicom da niko od brojnih Srba koji su mučeni, premlaćivani i ponižavani u ovim logorima smrti, a koji sada žive u Republici Srpskoj, nije imao šanse da objasni i opiše kroz kakva stradanja su prošli.

 

Prvi put

Savez logoraša BiH u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava RS organizovao je posetu logoru Čelebići u subotu (24.10) kao "pokušaj očuvanja suživota u BiH", kako je to objasnio Jasmin Mešković. On je, takođe, naglasio da je to po prvi put da Savez logoraša BiH posećuje logor u kojem su bili zarobljeni logoraši srpske nacionalnosti.

- Sramota je što zataškavaju to što se desilo u Čelebićima i na Musali, rade ovo što rade da niko ne bi imao šansu da kaže šta je preživeo i šta se desilo - kaže Brane Đorđić, koji je 10 meseci proveo u Čelebićima, a četiri meseca na Musali, sve do razmene.

 

- Tukli su nas krvnički i mučki, meni je nos na dva mesta bio slomljen, razmenjen sam sa dva polomljena rebra, a još ni danas nakon toliko vremena ne mogu da verujem šta su nam radili i kroz kakve smo muke prošli. Em sam stradao, em sam se nagledao strahota i mučenja drugih i taj film mi se stalno vraća, nikada to ne mogu da zaboravim - navodi Đorđić, bivši Bradinjak, sada stanovnik Toronta.

Janko Glogovac, bivši profesor književnosti iz Konjica, sa adresom u Grinzborou, u američkoj državi Severna Karolina razočarano kaže:

- Niko se 20 godina nije setio da je postojao logor u Čelebićima, da su nas prebijali i mučili. Od 500 logoraša koji su bili zatvoreni u njemu i na Musali, ovi iz Saveza logoraša BiH baš nikog nisu pozvali. Nismo morali mi iz Amerike i Kanade da idemo, puna je RS bivših logoraša iz ovih logora. I sad kažu da pokušavaju očuvati suživot u BiH i da se "nećemo razvrstavati po nacionalnosti", ali su nas dobro razvrstali pre 20 godina. Prosto ne verujem da se ovoliko nisko može pasti, i da se na ovaj način zloupotrebljava uspomena na moje nastradale komšije i sunarodnike u ovim logorima, ogorčen je Glogovac.

 

Logor zatvoren, Srbi ostali

Kroz logore Čelebići i Musala prošlo je 500 Srba iz Konjica i sela iz okoline i oko 300 Hrvata koji su tu dospeli u aprilu 1993. nakon sukoba HVO i armije BiH. Inače, logor Čelebići zatvoren je u decembru 1992. godine, a preostali srpski logoraši prebačeni su u Sportsku salu na Musalu gde su ostali do 6. oktobra 1994. godine kada su, punu godinu dana nakon hrvatskih logoraša, razmenjeni na sarajevskom mostu Bratstvo i jedinstvo. Za zločine počinjene u Čelebićima Haški sud osudio je Zdravka Mucića, Hazima Delića i Esada Landžu. Takođe, za jedno od 16 ubistava u logoru osuđen je Esad Macić, stražar u logoru.

 

Nastavak na Vesti-online.com...