Izvor: Plakatt.com, 03.Jun.2012, 00:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivana Smiljanić + Mračna soba
Multimedijalni centar Led art / Art klinika,
Novi Sad
Tuesday
5 Jun
19:00
- 19 Jun
17:00
Autorski stejtment:
- Koristeći svetlo, zvuk, folije i pečate i neke svoje intimne beleške, kreirala sam jedan neobičan ambijent u kome postaje vidljivo sve što se toliko teško vidi, da ni ne verujemo da postoji. Nešto pažljivo skrivano i lucidno u partnerskim odnosima. I moje čedo - slonče, koje je izraslo u pravog, velikog slona. Nevidljivog. Toliko velikog, da sam i ja pored njega postala nevidljiva. Mislila sam da sam tako nevidljiva bolja majka.
- Koje gluposti, pa nisam ja slonica?!
- Ustvari, izložba je o moći, o zaslugama i kaznama. Nevidljivim, naravno. O građanskoj odgovornosti. O normalnosti. O pravu svih nas, i mom ličnom, da stvari nazovemo pravim imenom.
- O slonu u sobi.
- Kom slonu?
*
Iz teksta Dubravke Đurić:
U multimedijalnom polju savremene umetnosti, rad sa jezikom odvija se na više nivoa. U aktuelnoj instalaciji, ispisane reči na podlozi zida galerije upotrebljene su da bi se njima opcrtale konture ženskog tela u pokretu. Svaka kontura je sačinjena od jedne fraze koja se beskonačno ponavlja. Repetativnost rečenica i fraza stvara izvesnu ambivalentnost u smislu poigravanja njihovim semantičkim potencijalnom. Semantički aspekt reči je prisutan, ali se beskrajnim ponavljanjem istovremeno i prazni. Reči su u funkciji oblikovanja vizuelne konture, te se na taj način njihova semantika poništava ili makar do izvesnog stepena neutrališe. Ali svaka kontura nastaje aktiviranjem materijalne strane reči - njihovim grafičkim oblikom i to tako što se rečenice i fraze ispisuju slovima različitih veličina. Ovaj postupak se može uporediti sa tretiranjem jezičkog znaka u konkretnoj poeziji od kraja pedesetih godina 20. stoleća, ali se može dovesti i u vezu sa aktiviranjem vizuelnog aspekta jezičkog znaka u savremenim reklamama. Opisano aktiviranje materijalne osnove reči kao označitelja u smislu njihovog grafičkog oblika semantizuje ih, ali ih istovremeno i desemantizuje. Semantizacija i desemantizacija se odvijaju i aktiviranjem označiteljskog aspekta reči kada se one izgovore i kada čujemo ljudski glas, te je ambijentalna instalacija ujedno i zvučni ambijent. Zvučni ambijent nastaje kada se u galeriji emituje snimljeni glas umetnice, koja sporo izgovara već na vizuelan način upotrebljene rečenice i fraze. Reči se izgovaraju sa velikim pauzama, te se tako razara ili bar relativizuje, odnosno narušava sintagmatski lanac. U našem slušnom polju oni se pojavljuju kao naizgled nepovezane, odvojene i autonomne, te glas deluje na nas svopstvenom magijom.
*
U sredu, 13. juna, sa početkom u 19 časova, razgovaramo sa aktivistkinjama i saradnicama novosadskog SOS Ženskog centra i ...IZ KRUGA - VOJVODINA o različitim vidovima nasilja u porodici i iskustvima rada sa ženama, kako prepoznati nasilje u partnerskom odnosu i kako izaći iz nasilja
O autorki
Ivana Smiljanić je vizuelna umetnica, performerka i plesačica. Završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 2005. i Magistarske studije na istom fakultetu 2009. Kao stipendistkinja KulturKontakta (Beč) i SSA (Salcburg), usavršavala je video i performans na Internacionalnoj akademiji likovnih umetnosti, u Salcburgu, 2000. i 2002. godine. Samostalno je izlagala i izvodila performanse u Beogradu, Pančevu, Prijepolju, Smederevu, Vranju, Zagrebu, Puli, Ljubljani, Bratislavi, Briselu, Bergenu i Njujorku. Učesnica je najvećih umetničkih manifestacija u zemlji (Oktobarski salon, BELEF, Noć muzeja) i preko pedeset grupnih izložbi širom Evrope. Dobitnica je Nagrade 'Dimitrije Bašičević Mangelos' za 2009. godinu i tim povodom boravila u International Studios & Curatorial Program, u Njujorku, kao i Henkel.Art.Award za Srbiju, 2011. godine. Njeni radovi su deo Kolekcije Telenor. Živi u Beogradu.
