Izvor: Politika, 18.Feb.2011, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nailazi Sunčev cunami
Naučnici širom sveta proučavaju tri talasa visokonaelektrisanih čestica, najjača u protekle četiri godine, koji su u četvrtak i petak zapljusnuli Zemlju. Najviše vreline isporučeno nam je baš na Dan zaljubljenih
Sunce se uznemirilo, oprez se podrazumeva. Nije, valjda, zato što mu je čovek tek nedavno prvi put video naličje?
Naučnici širom sveta predano proučavaju tri talasa visokonaelektrisanih čestica, najjača u protekle četiri godine, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su u četvrtak i petak zapljusnuli Zemlju. Najviše vreline isporučeno nam je baš na Dan zaljubljenih, ali takvi srećnici to, možda, nisu ni primetili.
Iz dosadašnjeg iskustva izvesno je da su na udaru električne mreže, komunikacione veze i sateliti koji uporno obleću našu planetu. (Kinezi su u četvrtak obelodanili prekid kratkotalasnih radio-veza na jugu zemlje.) I da će se neobično lepa „polarna svetlost” (AuroraBorealis) videti nešto južnije.
Uprkos uzbuđenju među proučavaocima zvezda, Sunčeve baklje nisu toliko žestoke kako se ispočetka pretpostavilo. U svakom slučaju, najsnažnije su od 2006. godine, prema podacima Nacionalne vazduhoplovne i svemirske uprave (NASA). Buktinje su izazvane iznenadnim otpuštanjem magnetne energije, zarobljene u Sunčevoj atmosferi (heliosfera).
Vatreni vetrovi
Visokonaelektrisane čestice i jako ultraljubičasto (radioaktivno) zračenje izlili su se iz jedne pege koja se uvećavala velikom brzinom. To je, inače, prva oluja ove vrste u novom ciklusu koji je započeo prošle, a vrhunac će dostići 2013. godine.
Bilo je nekakvih naznaka pojave umerenih i velikih baklji, ali niko nije očekivao najmoćnije erupcije iks-klase, prve takve u sledeće dve do četiri godine. U nešto slabije oluje svrstavaju se em-klasa (srednje snage, a prilično jake) i ce-klasa (najslabije).
Zadremala užarena lopta se promeškoljila još u avgustu minule godine, otposlavši vatrene vetrove iz svoje krune u smeru Zemlje. (Kruna ili korona je spoljašnji pokrivač svake zvezde koji se sastoji od tri sloja, a u suštini predstavlja plazmu ili jonizovani gas.)Američka svemirska osmatračnica (Solar Dynamics Opservatory), koja na bezbednoj udaljenosti kruži oko Sunca, snimila je osrednji suncotres, buktinju uzavrelih gasova.
Delovi korone se neprestano otkidaju, raznoseći na sve strane oblake naelektrisanih čestica (visokoenergetske elektrone i protone), koje zapljuskuju našu planetu brzinom od 200 do 889 kilometara u sekundi! Brzo, nego šta.
Može li to ugroziti ovdašnji život?
Iz najbliže svemirske „čarobne peći”, u kojoj se vodonik pod velikim pritiskom sagorevanjem preobraća u helijum, nevidljivi atomi nam donose i život i smrt. Ukoliko smo zaštićeni, kao što jesmo magnetnim štitom i gasovitim plaštom, deluju blagotvorno; u protivnom sve živo uništavaju. Svako od nas je doslovno živi spomenik davno umrlim zvezdama. Maltene sve što postoji na plavo-zelenoj planeti posledica je dugotrajnog izlaganja elektromagnetnom zračenju matične zvezde.
Najjače oluje 2013.
Besomučno jureći ka svojem cilju, mlazevi subatomskih čestica naleću na Zemljino magnetno polje, poslednji i najčvršći štit koji sav živi svet zaštićuje od neumitne kosmičke smrti. I u tom sudbonosnom „obaranju ruke”, stručno rečeno međudelovanju, nastaju geomagnetne oluje, vinovnici nenadanih isključenja i oštećenja na električnim i komunikacionim postrojenjima.
No, to nije poslednji hir: u tom strmoglavu sudaraju se sa atomima kiseonika i azota u gasnom omotaču (atmosfera), stvarajući zadivljujuće svetlosne prizore, svojevrsne zelene i plave zavese (aurore), koje se, uglavnom, opažaju u krajevima blizu Severnog pola.
Promene na Suncu smenjuju se u naizmeničnim razmacima, koji u proseku traju 11 godina, prelazeći iz minimuma (s najmanje pega) u maksimum (s najviše), otprilike, na sredini tog vremena (5,5). Uglavnom obuhvataju količinu izračene energije, broj i raspored pega, zbir baklji ili buktinja i oblik i veličinu korone. Najviše je uznemireno u razdoblju Sunčevog maksimuma koje potraje po nekoliko godina, zavisno od pega i baklji. Poslednje zatišje bilo je najtiše i najduže, a prethodno uzburkavanje zabeleženo je 2001. godine.
Sunčeva „beskonačna traka” koja raznosi džinovske kovitlace visokonaelektrisanih gasova uveliko je u pokretu. Najjače sunčane oluje (cunami) zahvatiće Zemlju tek 2013, iako ih pojedinci najavljuju godinu-dve ranije.
Ali najnovije istraživanje ukazuje na još jednu pretnju: kada Sunce isporuči dovoljno energije, najviše slojeve Zemlje (ili najdalje od površine) atmosfere zadesi kosmički zemljotres ili snažno podrhtavanje magnetnog polja. To može da prekine napajanje električnom strujom na velikim prostranstvima.
A druga strana?
NASA je nedavno objavila kako izgleda cela Sunčeva lopta (pod uglom od 360 stepeni) u tri dimenzije, što do sada nismo mogli da vidimo.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 19.02.2011
