Izvor: SrbijaDanas.com, 12.Maj.2020, 08:38

ŠTA ČEKA SVET POSLE VIRUSA? Mala finansijska oligarhija zarađivaće milijarde, a broj siromašnih biće NAJVEĆI U ISTORIJI

ŠTA ČEKA SVET POSLE VIRUSA? Mala finansijska oligarhija zarađivaće milijarde, a broj siromašnih biće NAJVEĆI U ISTORIJI

Nije tajna da nova globalna pandemija korona virusa izaziva ekonomsku krizu bez presedana, ali izgleda da ta kriza uopšte ne može imati iste efekte.

Bez sumnje, postoje oni koji profitiraju od globalne krize i prikupljaju sve više i više novca, dok većina stanovništva postaje siromašnija i ranjivija, što pogoršava scenario globalne nejednakosti i stvara niska očekivanja za postkoronavirusni svet.

>> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << />Koncentracija prihoda kreće se ka gotovo apokaliptičnoj situaciji, gde mala finansijska oligarhija akumulira ogroman iznos kapitala, dok se broj siromašnih eksponencijalno povećava.

Prema podacima "Volstrit žurnala", američke banke su u prvom kvartalu 2020. registrovale milijardu dolara od kompanija i potrošača. U isto vreme, Sjedinjene Države postaju globalni epicentar pandemije sa više od 60.000 mrtvih. Većinu novca primile su četiri najveće američke banke: JP Morgan Chase & Co, Bank of America Corp, Vells Fargo & Co. i Citigroup Inc.

Očigledno je da moć najvećih američkih banaka samo raste. Ove četiri banke prikupile su više od 590 milijardi dolara što je praktično dvostruko više od prethodnog tromesečnog rekorda (oko 313 milijardi dolara). Svaka od ovih banaka već je tokom marta prekoračila milijardu dolara zajma.

Suprotno onome što se dogodilo u krizi 2008. godine, ljudi i kompanije žele da uštede svoj novac u bankama, umesto da ih izbegavaju. Zanimljivo je da pandemija i svetska kriza dolaze u pravom trenutku nestabilnosti u bankarskom sistemu.

U Italiji je pre pandemije bankrotiralo više od 100 banaka. U Nemačkoj se ozbiljna kriza između "Dojče bank" i "Komercbanke" više nije mogla sakriti. Sve su to bili simptomi završne faze finansijskog kapitalizma i doba neproduktivne dobiti.

Veliki baloni bankarskog sistema umnožavaju se širom sveta, povećavajući njegove dugove eksponencijalno, tako da ništa drugo ne bi moglo da spasi takav sistem ili ekonomski model koji pretpostavlja. Ili, bolje rečeno, ništa osim događaja veličine pandemije ili svetskog rata, koji bi ukinuli dugovanja zbog više sile, kao što je predviđeno u većini ugovora širom sveta. Tako bi se sistem mogao revitalizovati.

U stvari, finansijski kapitalizam verovatno neće preživeti koronavirusnu krizu. Čini se da se doba spekulacija bliži kraju. Od 1991. godine kapitalizam je pretrpeo strukturnu krizu. Proširenje je jedan od osnovnih principa ovog sistema; to je uslov za postojanje kapitalizma.

Padom Sovjetskog Saveza, stari socijalistički svet je postavljen na globalno tržište, kako bi se iscrpile mogućnosti za širenje kapitalizma, koja je tada započela fazu propadanja. S obzirom na finansijski kapitalizam, možemo videti da se ovaj sistem pojavio upravo u periodu najveće stabilnosti kapitalizma u zapadnom svetu, počevši od njegove strukturalne i egzistencijalne krize poslednjih decenija.

Kriza iz 2008. godine poremetila je finansijski sistem, ali nije ga zaista prevladala, zahvaljujući uglavnom snažnim ulaganjima u kontrolu štete koje je američka država primenila kako bi spasila svoje velike banke, omogućavajući ekonomskom modelu da opstane. Od tada, međutim, situacija se samo pogoršala.

Zanimljivo je zašto se ljudi oslanjaju na banke. Strah od nadolazeće krize ima suprotan efekat u poređenju s mnogim prethodnim krizama. Svi znaju da će širom sveta doći vreme brutalnih teškoća, sa sve oštrijim ekonomskim uslovima.

Generalno, kompanije raspodeljuju preostalu zaradu bankama ili se, u drugim slučajevima, pripremaju da uzmu ogromne zajmove za buduće investicije. Međunarodna zajednica je verovala u spas finansijskog kapitalizma u 2008. godini i nije shvatila da je ta kriza zauvek ubila ovaj sistem. Dakle, efekat je suprotan: 2008. godine ljudi su se borili da uzimaju novac od banaka, a sada trče da ga ulažu, jer ga bankarske institucije vide kao jedini oblik utočišta usred društvenog haosa.

- Verujemo da su nas kompanije doživljavale kao sigurno utočište u ovom stresnom periodu. Može se samo zaključiti da ovi ljudi prave veliku grešku - smatra glavni finansijski direktori Banke Amerike Pol Donofri.

Sav taj uloženi novac će nestati i svet će se suočiti sa najvećom krizom moderne ere. Verovanje u neuništivnost kapitalizma duboko je poljuljalo sposobnost ljudi da analiziraju složene situacije i određuju planove i strategije. Banke će preživeti krizu, ali ne i kompanije koje uzimaju usluge od ovih banaka. Globalno tržište će se srušiti, što je već pokazano u drastičnom padu svih berzi.

Moć ljudske potrošnje će apsurdno pasti i veliko stanovništvo biće potpuno bačeno u siromaštvo, tako da će siromašni postati siromašniji i siromašniji - a današnje milionere možemo čak i klasifikovati kao "siromašne".

Banke će se uštedeti i doneti izvanrednu zaradu finansijskoj oligarhiji otkazivanjem dugova i okončavanjem balona zbog više sile pandemije, čime će odabrana grupa milijardera steći status trilijunera.

Konačno, ono što je na našem horizontu je distopijska budućnost, u kojoj je svetsko društvo biti podeljeno između male frakcije milijardera i velike globalne mase siromašnih i nesigurnih ljudi.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.