Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Okt.2021, 14:55

Matić: Aukcija za uvođenje 5G mreže u prvoj polovini 2022.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić izjavila je danas da aukcija za dodelu frekvencija za uvođenje 5G mreže u Srbiji neće biti raspisana ove godine i da raspisivanje treba očekivati do kraja prve polovine 2022. godine.

Ona je na poslovnom razgovoru sa predstavnicima Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) navela da se sa pripremama za uvođenje 5G mreže krenulo početkom prošle godine ali da su one zbog pandemije korona virusa odložene.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
"Krenuli smo u uvođenje, RATEL je uputio javni poziv za proveru zainteresovanosti mobilnih operatora da učestvuju u aukciji i juče smo od njega dobili dokument da su mobilni opretori koji rade kod nas izrazili zainteresovanost za dalje učešće na ovoj aukciji", rekla je ministarka.

Naglasila je da je za Ministarstvo važan priliv u budžet od uvođenja ove mreže ali i da se ona razvija i ulaže u njenu infrastrukturu na terenu, što će omogućiti korišcenje mreže u industriji, agraru, medicini i drugim oblastima.

Kada je reč o kriterijumima rekla je da su tri mobilna operatora koja imamo dovoljna za naše tržište i da se ne vidi prostor za nove operatore, a drugi kriterijum će biti vremenski rok u kome će se ulagati i infrastrukturu na terenu.

Ministarstvo je u kontaktu sa operatorima, rekla je ona i navela da je pored Telekoma reč o kompaniji A1 i Telenoru.

Ministarka Matić je najavila početak zajedničke kampanje sa Američkom privrednom komorom u Srbiji za suzbijanje ilegalne trgovine preko Interneta pod nazivom "Klikni na sigurno, kupuj provereno" i ocenila da je neophodno povećati nivo znanja potrošača na internetu da bi se uživalo u blagodetima internet kupovine.

Navela je da se učinak inspekcije u ovoj oblasti od početka primene Zakona o inspekcijskom nadzoru i upotrebe odgovarajućih softverskih alata povećao za oko 50 odsto.

Kada je reč o digitalnoj ekonomiji, istakla je da zvanični podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je u prvoj polovini ove godine broj dinarskih plaćanja na sajtovima srpskih trgovaca iznosio blizu 11 miliona, što je za 91 odsto više nego u prvoj polovini prethodne godine.

Istovremeno vrednost tih pomenutih transakcija je iznosila više od 25 milijardi dinara što je rast od 99 odsto u odnosu na prvih šest meseci 2020. godine.

"Trgovina preko interneta se ubrzano razvija i sve češće zamenjuje tradicionalnu kupovinu, a tokom pandemije elektronska trgovina se povećala za čak 300 odsto", rekla je ona.

Govoreći o klasičnoj trgovini, navela je da resorno ministarstvo trenutno radi na pripremi strategije trgovine u Srbiji do 2025. i da će taj dokument, u čiju izradu su uključeni i predstavnici Američke privredne komore u Srbiji, odrediti pravac trgovine u našoj zemlji.

Matić je najavila i izmene Zakona o trgovini kojima će, između ostalog, biti uvedene digitalizovane otpremnice i dodala da će se taj zakon uskoro naći u proceduri.

Predsednik Američke privredne komore u Srbiji Zoran Petrović je naveo da je najavljeno uvođenje 5G mreže u duhu američkog biznisa koji počiva na preduzetništvu, konkurenciji i slobodnom tržištu.

"Naša želja i želja naših kompanija je da uvođenje bude urađeno upravo tako i da omogući svim zainteresovanim učesnicima da participiraju, jer smatramo da je konkurentnost ono što je dobro i za potrošače", istakao je Petrović.

Pozitivnim je ocenio navode ministarke Matić da se kada je reč o inspekcijskom nadzoru, s jedne strane jačaju kapaciteti a s druge strane se radi na edukaciji ljudstva.

Obraćajući se učesnicima u razgovoru ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri je istakao da je ekonomski rast Srbije i jačanje privrednih veza između SAD i Srbije visoko na njihovoj listi prioriteta.

Podsetio je da je pre nekoliko dana bio na otvaranju tehnološkog kampusa NCR-a gde će blizu 5000 visokoobrazovanih radnika pružati IT usluge i rešenja svetu.

Dodao je da je ova kompanija samo jedna od mnogih američkih kompanija koje su investirale ovde i posluju u svim granama privrede, od medicine do IT industrije a zapošljavaju više od 20.000 ljudi u Srbiji.

"Koristim ovu priliku da pohvalim napore srpskih vlasti koje ulažu u pogledu digitalizacije", rekao je Godfri i upozorio da ipak moramo biti spremni i na zamke tehnološkog razvoja poput ilegalne internet trgovine.ž

"Veoima me raduje što Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i AmCham pokreću zajedničku kampanju protiv ovih ilegalnih aktivnosti koje nanose veliku štetu", istakao je on.

Dodao je da ga posebno zanima da čuje šta će se dešavati u sektoru turizma, jer, kako je rekao, svi znaju da ga je Srbija osvojila lepotom prirode, gostoprimstvom i naravno srpskom hranom.

"Nećemo dozvoliti da Kopaonik bude novi Zlatibor"

Srbija je zaključno sa današnjim danom ostvarila oko 9,5 miliona noćenja turista i oko 2,2 miliona dolazaka, što je malo slabiji rezultat od onoga koji smo imali turistički rekordne 2019. godine kada smo imali više od 10 miliona noćenja i 3,6 miliona dolazaka, izjavila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

Dodala je da će do kraja godine broj noćenja iz 2019. biti premašen ali broj dolazaka turista iz te godine svakako neće.

Prema njenim rečima ovi brojevi su pokazatelji dobre turističke 2021. godine koji prevazilaze očekivanja od nje.

Matić je u razgovoru sa predstavnicima Američke privredne komore u Srbiji navela da su domaći turisti spasili našu turističku sezonu prošle godine a bili su dominantni i ove godine, jer oko 51 odsto ovogodišnjih turista čine domaći posetioci.

"Mi ove godine imamo povećanje broja dana koje ljudi provode u Srbiji. Mnogo nam je pomogla zelena lista na kojoj smo bili", istakla je ona i navela da je dobrim rezultatima doprineo i dolazak stranaca na vakcinaciju u Srbiji, pre svega onih iz regiona a onda i ostalih.

Kao zanimljivo je navela da je dobroj sezoni pomogao i nautički turizam, čiji dalji razvoj je paralelno sa banjskim turizmom, koji je ove godine doživeo ekspanziju, najavila u predstojećem periodu.

Odgovarajući na pitanje da li postoji master plan za Kopaonik, istakla je da će Ministarstvo koje vodi dati sve od sebe da on ne postane novi Zlatibor, koji, kako je rekla, ne izgleda reprezentativno i da postoji master plan za Kopaonik, koji je donet 2009. godine, a izmenjen 2016. godine.

"Suština je da u skladu sa strategijom razvoja turizma u Srbiji od 2020. do 2025. godine mi treba da završimo 16 master planova. To su Fruška gora za područje Irig, Golija, Stig, Gučevske planine, Palić, Gornje Podunavlje, Donje Podunavlje, Put rimskih careva, Sokobanja, Stara planina, Tara, Zlatibor, Zlatar, Novo Miloševo, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Besna Kobila i Sremski Karlovci", rekla je Matić.

Naglasila je da je uloga države da se obezbedi odgovarajuća infrastruktura i putna i komunalna za razvoj svih turističkih destinacija u Srbiji i da će se na tome raditi u saradnji sa lokalnim samoupravama.

"Naši sertifikati važe, problem je kada isteknu"

Naši digitalni sertifikati i dalje se priznaju u Evropskoj uniji, kju ar kodovi se očitavaju i očekujemo da vrlo brzo naši zeleni sertifikati budu potpuno kompatibilni sa evropskim i da ćemo tako rešiti nedoumice građana koji nas zovu i pitaju da li naši sertifikati i dalje važe, izjavila je danas ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija Tatjana Matić.

Ona za Tanjug objašnjava da nikakvih tehničkih problema oko očitavanja sertifikata nema ali da problem može biti kada je neko vakcinisan sa dve doze, od druge je prošlo više od šest meseci a nije primio treću dozu i putuje u neku od zemalja gde je prihvaćena treća doza, pola godine nakon druge.

"Zato molim građane koji putuju u zemlje Evropske unije i druge države, da se pre puta informišu koji su zdravstveni protokoli na snazi i sta se od dokumenata traži tamo gde nameravaju da putuju", ističe ona.

Naglašava da se mora voditi računa o tome i da ne postoji tehnički problem očitavanja sertifikata, već da je neki sertifikat istekao.
Pogledaj vesti o: Coronavirus

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Danas: Matić: U prvoj polovini godine 91 odsto više dinarskih plaćanja na sajtovima domaćih trgovina