Izvor: B92, 27.Maj.2020, 20:16

Korona virus i fabrika za preradu mesa u Smitfildu: Neispričana priča o najvećem žarištu u Americi

Korona virus i fabrika za preradu mesa u Smitfildu: Neispričana priča o najvećem žarištu u Americi

Kako se najveće žarište u Americi pojavilo u delu Južne Dakote? Zaraza se na farmi svinja proširila kao šumski požar i postavlja se pitanje šta je uradila kompanija da zaštiti zaposlene?

Džulija je 25. marta popodne sela za kompjuter i ulogovala se na lažni Fejsbuk nalog. Otvorila ga je još dok je bila u srednjoj školi da bi tajno posmatrala momke u koje je bila zaljubljena. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Ali sada, mnogo godina kasnije, došao je trenutak da ga iskoristi u mnogo ozbiljnije svrhe.

"Da li bi, molim vas, mogli da vidite šta se dešava u Smitfildu", otkucala je i poslala poruku nalogu pod imenom Argus911, na Fejsbuk nalog lokalnih novina Argus Lider.

"Kod njih se pojavio pozitivan slučaj na Kovid-19 i oni planiraju da ostanu otvoreni".

"Ovi poslovi za najvažnije radnike su plaćeni manje nego prosečni poslovi u Americi, a u mnogim slučajevima ta razlika je osetna. I tako personalni asistenti, kasirke - apsolutno ključni, na prvoj liniji fronta - moraju i fizički da budu prisutni na poslu", kaže Adi Tomer iz Bruker instituta.

"Oni su uglavnom Afroamerikanci ili Hispanoamerikanci, za razliku od uobičajenog odnosa u ukupnoj radnoj populaciji".

Većinu zaposlenih u Smitfildu uglavnom čine emigranti i izbeglice iz zemalja kao što su Mjanmar, Etiopija, Nepal, Kongo i Salvador.

U fabrici se govori više od 80 jezika. Procena je da su plaćeni u proseku od 14 do 16 dolara na sat. Ovi sati su dugački, posao je iscrpljujući, a stajanje pored fabričke trake često znači da se nalazite na samo 30-ak centimetara od kolega.

Kada je obelodanio zatvaranje fabrike, Smitfildov direktor Saliven je upozorio na "teške, možda i katastrofalne posledice" na isporuku mesa.

Ipak, zaposleni u Smitfildu, njihovi sindikalni predstavnici i aktivistima koji se bave migrantskom zajednicom u Sju Folsu, tvrde da je epidemija mogla da se izbegne.

Oni navode da su rana upozorenja koja su se odnosila na ličnu zaštitnu opremu bila ignorisana, bolesni radnici podsticani su da nastave da rade, a informacije o načinu širenja virusa bile su sakrivane od njih.

"Ako savezna vlada želi da ove kompanije ostanu otvorene, onda je na njima odgovornost da urade sve što mogu da radnici budu bezbedni", kaže Nensi Rejnoza, osnivačica servisa vesti na španskom jeziku "Šta je novo u Sju Folsu".

Ona kaže da već nedeljama dobija pozive od uznemirenih radnika.

BBC je Smitfildu dostavio detaljan spisak pitanja i navode zaposlenih, ali oni nisu želeli da komentarišu.

"Zdravlje i bezbednost naših zaposlenih i zajednice predstavljaju naš prioritet svakog dana", kaže se u izjavi.

"Početkom februara, uveli smo stroga pravila i protokole koji su pratili striktna uputstva Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), sa namerom da se efikasno suočimo sa eventualnom pojavom slučajeva zaraze Kovidom-19 u našem sistemu".

Izbijanjem epidemije, ljudi kao što je Džulija, čija je majka imala hronične zdravstvene probleme, suočili su se sa strahom da će njihovi roditelji morati da rizikuju živote da bi zadržali poslove.

"Meni su roditelji sve na ovom svetu. Moram da razmišljam o tome da ću možda ostati bez njih", kaže ona dok joj glas podrhtava.

"Želim da podelim sa svima šta se dešava i da tako ostane neki trag o tome šta radi ova kompanija".

Ahmed je Nilu prvi put video u Smitfildu tokom jedne od smena. Svideo mu se njen ten, njoj se svideo njegov smeh. Kada je počeo da se raspituje o njoj, Ahmed je saznao da oboje dolaze iz istog sela u Etiopiji i da im je Oromo zajednički jezik.

"Baš sam bio uzbuđen. Za vreme pauze, tragao sam za njenim radnim mestom", priseća se Ahmed. "Našao sam je, stao pored njene trake. Kazao sam joj: Hej, kako si? Rekao sam joj da je prelepa".

Ahmed je izveo Nilu u popularan američki restoran. Otišli su na nedelju dana na odmor u Viskonsin Dels, poznatu destinaciju na Srednjem zapadu, poznatu po akva parkovima i mineralnim izvorima. Zaljubili su se i venčali.

Sada je Nila u osmom mesecu trudnoće. Iako je dala otkaz u Smitfildu još u decembru, Ahmed je nastavio da ide na posao za vreme epidemije iako je bio užasnut mogućnošću da zarazi sopstvenu ženu i nerođeno dete.

Tim je kao novi radnik prolazio kroz orijentaciono upoznavanje sa radom u fabrici kada je za prvi pozitivan slučaj čuo od nekoga ko je sedeo do njega. Ali posle prvobitnog saopštenja, kompanija je zanemela.

"Ništa više nismo čuli o epidemiji korona virusa", kaže on. ,,Mislili smo da je to dobro".

Zatim su 8. aprila zdravstvene službe Južne Dakote potvrdile 80 slučajeva u fabrici. Mnogi sagovornici iz fabrike su rekli da su to saznali iz medija, ali ne i od rukovodstva Smitfilda.

"Saznala sam da su neki ljudi iz mog odeljenja bili pozitivni na virus, ali to su mi rekli drugi radnici", kaže Helen, Džulijina majka.

Stanice za merenje telesne temperature su bile postavljene u beli šator ispred glavnog ulaza u fabriku, ali i Rejnoza i Karavej kažu da je radnicima sa povišenom temperaturom ipak bilo dozvoljeno da uđu unutra. Helen tvrdi da su radnici koji su želeli da izbegnu merenje temperature, ulazili na sporedan ulaz.

Smitfild je uspostavio i druge mere, kao što je izrada kartonskih boksova oko stolova za ručavanje da bi se stvorile barijere između radnika, klizne smene i pravljenje stanica sa sredstvima za dezinfekciju ruku.

Smitfild je ponudio zaposlenima bonus od 500 dolara ako završe smene do kraja meseca, što Islam ocenjuje kao "mito" za rad u nebezbednim uslovima.

Sara Telahun Birh iz organizacije Deca Smitfilda, kaže da je njena majka prvobitno odlučila da se neće vraćati na posao, ali da se predomislila kada je čula za bonus.

"Bili smo užasnuti idejom da će ona otići tamo samo zbog 500 dolara", kaže Telahun Birh.

Smitfild je u saopštenju naveo da je bonus deo njihove #HvalaRadnicimaPrehrane inicijative, dodajući: "Zaposleni koji ne dođu na posao zbog izloženosti virusu ili zbog dijagnoze, takođe će dobiti bonus".

Delom zbog nekompletnog zatvaranja pogona, a delom i zbog porasta zaraženih koji su došli iz fabrike, 11. aprila su guvernerka Južne Dakote Kristi Noem i Tenhaken zajedno poslale pismo Smitfildu u kojem su tražile dvonedeljnu pauzu u radu fabrike.

Sledećeg dana, rukovodstvo Smitfilda je objavilo da će se povinovati tom zahtevu 15. aprila, što je značilo da ostaje još jedan dan odlaska u fabriku.

Karavej kaže da su radnici koji su tog poslednjeg utorka otišli na posao dobili duple dnevnice, ali da dubinskog čišćenja fabrike nije bilo. "I dalje su išli u prljavu zgradu".

Smitfild nije odgovorio na pitanje kada je to fabrika u Sju Folsu obavila dubinsko čišćenje, navodeći samo "da se naše prostorije detaljno čiste i dezinfikuju svakog dana".

Džulijini roditelji su planirali odlazak na posao u Smitfild u utorak 14. aprila, poslednjeg dana pred dvonedeljno zatvaranje fabrike.

Onda je, u subotu, Helen počela da kašlje. Sledećeg dana, dok je sneg provejavao Sju Folsom, Džulija je tražila od majke da se testira. Helen je pokušala da to izbegne, govoreći da joj nije ništa.

"Moja mama zaista mrzi da ide kod lekara", rekla je Džulija koja je na kraju ipak uspela da ubedi majku da ode do centra za testiranje u obližnjoj bolnici. Nabili su joj štapić za bris u obe nozdrve i poslali je kući.

"Ako bi se ispostavilo da imam Kovid-19, onda bi bilo jasno da sam ga zaradila u fabrici", kaže ona.

"Ove nedelje sam radila na tri različita sprata. Jela sam u dve različite menze. Zamislite samo svako mesto na kojem sam bila, šta sam sve dodirnula u fabrici. Prošla sam kroz celu zgradu".

U utorak, kada je trebalo da se jave na posao, Džulijini roditelji su se probudili u četiri sata ujutro, kao i obično, i nazvali Smitfild da objasne da ne mogu da dođu jer i dalje čekaju rezultate testa za Helen.

Rezultate su konačno dobili kasnije popodne tog dana.

Dok je Džulija razgovarala sa medicinskim tehničarem, roditelji su posmatrali njeno lice iščekujući reakciju.

Kada je Džulija čula reči "pozitivna na Kovid-19", pokazala im je uzdignute palčeve u želji da im naglasi "pozitivno".

Helen i Huan su je pogrešno shvatili, pa su se zagrlili u znak slavlja što je Džuliju dodatno prestravilo. Ubrzano im je otkrila da Helen ipak ima virus. Njen otac je otišao u kuhinju, a Džulija je uspela da ga vidi kako pokušava da zadrži suze.

Istog dana kada je Helen dobila rezultate svog testa, situacija vezana za Smitfild je postala pravo političko pitanje.

Gradonačelnik Tenhaken je i formalno zatražio da guvernerka Noem izda naredbu o samoizolaciji za Sju Fols i okruge sa kojima se graniči, kao i otvaranje centra za izolaciju pacijenata.

Ona je odbila oba zahteva. I pored naglog porasta u broju zaraženih, Noem je nastavila da odbija zahteve za izdavanjem naredbe, naglašavajući da takva naredba ne bi sprečila epidemiju u Smitfildu.

"To je potpuna neistina", rekla je ona.

Umesto toga, ona je odobrila prva testiranja hidroksihlorokinom, lekom koji je predsednik Donald Tramp više puta označio kao moguću terapiju za obolele od korona virusa.

Takođe, istog tog dana je od bolesti, sam u bolnici, umro Agustin Rodrigez Martinez, tih, duboko religiozan čovek iz Salvadora. Imao je 64 godine i bio je prva žrtva povezana sa izbijanjem epidemije u Smitfild Fudsu.

Dva dana nakon što je njena majka testirana pozitivno na virus, Džulija se probudila u svom krevetu sa glavoboljom, kašljem i suvim grlom. Prvi put od kada je pandemija stigla u njen život, prespavala je celu noć, ali se probudila umornija nego ikada.

Pošto je pozvala telefonski broj rezervisan za obolele od Kovida i rekla im da je ona ćerka radnika iz Smitfilda, Džulija je obukla svoju zimsku jaknu, dezinfikovala volan i menjač u automobilu svoje majke i otišla da se i sama testira.

Bila je i dalje relativno dobro raspoložena i pored činjenice da je sve što je pokušala da spreči kada se obratila lokalnim novinama pre skoro mesec i po dana, palo u vodu.

Fabrika je i dalje radila. Njena majka je bila zaražena, a otac izložen virusu. Njen grad je postao epicentar pandemije u Južnoj Dakoti. Ljudi su umirali.

A sada, možda je i sama bila zaražena.

"Samo želim da plačem", rekla je dok je vozila ka bolnici.

Širom grada, radnici Smitfilda i njihove porodice su prolazili kroz slične situacije. Istog dana kada je njena majka dobila svoju dijagnozu, Sari Telahun Birh je laknulo pošto je saznala da je test koji je njena majka uradila na Kovid-19 bio negativan.

Nila i Ahmed su saznali da je on inficiran i par se momentalno razdvojio i svako se zatvorio u svoju sobu. Komuniciraju SMS porukama.

Ona njemu pravi čaj od đumbira i ostavlja mu ga u kuhinji. On opsesivno dezinfikuje sve što dodirne.

Tim kaže da je svoju poslednju smenu u Smitfildu radio u utorak 14. aprila dok je već ispoljavao simptome i sledećeg dana je otišao da se testira. Kaže da je 20 radnika iz njegove smene pozitivno na virus.

Otprilike u isto vreme kada je Džulija otišla da uradi test, zvaničnici iz Centra za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC) su ušli u fabriku zajedno sa predstavnicima državnog i lokalnog zdravstvenog resora.

Iz kancelarije guvernera Južne Dakote kažu da su zvaničnici CDC doleteli iz Vašingtona da "procene" šta je sve potrebno da bi fabrika ponovo otvorila kapije.

U međuvremenu, Smitfild je najavio zatvaranje još dva pogona u Misuriju i Viskonsinu gde je "mali broj zaposlenih testiran pozitivno na Kovid-19".

Iako je stigla do bolnice samo 20-ak minuta pošto je ona bila otvorena, Džulija je zatekla 15-ak automobila koji su bili ispred nje. ,,Mrzim redove", promrmljala je dok je iz bočice ispijala male gutljaje vode, lagano kašljući s vremena na vreme.

Nakon 30 minuta, stigla je do nečega što je ličilo na veliku garažu i znaka na kojem je bilo ispisano uputstvo da ,,pripremi ličnu kartu i zdravstveno osiguranje".

,,Dobro, sad sam već uznemirena", rekla je. ,,Ne želim ovo da radim".

Skrenula je u prostor određen za to, medicinski tehničar sa zaštitnim odelom, maskom, rukavicama i vizirom joj je prišao, nabio štapić za bris u desnu, a zatim i u levu nozdrvu. Samo se namrštila i naježila.

,,Da li vam je potrebna papirna maramica?", upitao je tehničar. ,,Da, molim vas", rekla je Džulija.

Uz instrukciju da ,,ode kući, ostane tamo i da ne ide nigde", kapija se otvorila i Džulija je izašla napolje na dnevnu svetlost. ,,Bilo je toliko neprijatno da sam se stvarno rasplakala", rekla je i otišla na parking da se malo sabere.

Džulija je sedela za volanom i gledala automobile kako ulaze i izlaze sa parkinga. Oplakivala je činjenicu da njeno domaćinstvo sada ima još jednog potencijalnog obolelog i da sat koji označava vreme provedeno u karantinu sada mora da se vrati na početnu poziciju. ,,Samo želim da odem u ,,Ti Džej Maks" u šoping", rekla je uz osmeh.

Nakon nekoliko minuta, već je bilo krajnje vreme da krene kući, kod svojih roditelja, u kuću u koju su Helen i Huan uložili mnogo sati rada u fabrici kako bi mogli da je priušte i gde će sada zajedno provesti u karantinu najmanje sledećih 14 dana.

,,Sad je preostalo samo da čekam", kaže Džulija. ,,Pretpostavljam da sada ne bi trebalo da se opterećujem time. Ali ipak hoću".

Rezultate bi trebalo da dobije za 5 dana.

(Imena su promenjena)

Dodatno istraživala Anđelika M. Kasas/Ilustrovala Ema Linč

.

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti

Korona virus i fabrika za preradu mesa u Smitfildu: Neispričana priča o najvećem žarištu u Americi

Izvor: Radio 021, 27.Maj.2020

Kako se najveće žarište u Americi pojavilo u delu Južne Dakote? Zaraza se na farmi svinja proširila kao šumski požar i postavlja se pitanje šta je uradila kompanija da zaštiti zaposlene?..BBC..Džulija je 25. marta popodne sela za kompjuter i ulogovala se na lažni Fejsbuk nalog. Otvorila ga...

Nastavak na Radio 021...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.